4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Crna traka koju neke ribe ponekad nose oko vrata, obično uz neku seksi ili elegantnu crnu večernju haljinu. Ponekad ima i srebrni detalj na sebi, što valjda označava koji je dan crnog pojasa.

Drugi prsten oko Ade

Najkraći mogući odgovor za svačije jadanje zdravstvene prirode. Dok bolećiva osoba nema drugog izbora od pokazivanja istorije bolesti zaključno sa kompletnom analizom krvi, osoba koja to sluša ima još manje izbora da izbegne konverzaciju.
U moru svojih briga, tuđa briga nam dođe k'o treće oko, ali zbog mirne savesti, nekako je prihvatljivije takvom razgovoru pokušati pristupiti mirnijim putem.

Put oko sveta za nekoliko klika

Kažu da PRVA ljubav zaborava nema, a onda počnete da primećujete neke DRUGE osobe oko sebe, već vam se otvara TREĆE oko i do kraja ČETVRTE godine spoznajete polako značenje tog famoznog PETOG elementa, stičete neko ŠESTO čulo, koje će vas odvesti na SEDMO nebo, a kao najveći plod ljubavi nastaće jedan mali OSMI putnik zbog koga ćete, nakon DEVETOG meseca, shvatiti da je sve što ste do tad činili u životu bilo nešto potpuno DESETO.

Insekti koji su se do sad vec organizovali u neku vrstu vojske.

-Prvo ide 2-3 njih kao izvidnica
-Njih prati udarni bataljon ( sadrzi oko 10 komaraca)
-Ukoliko udarni bataljon omane dolazi pojacanje ( oko 5 komaraca, pojacanje je proporcijalno velicini sobe, sto veca soba vece pojacanje)
-Ukoliko ceo napad propadne ostaju "rambo" komarci kao ostupnica dok ostali beze u svoja skrovita mesta, i kuju plan napada za sledecu noc

Najduza dlaka oko cmara

Grupa komaraca oko noćne lampe.

Cesta oko slovenije

Moron koji smara druge oko sebe.

Mesto gde se, po pravilu, na proslavama nalazi piksla. Ili baš onaj sočni komad pečenja koji ti je zapao za oko. Ili ta zgodna ženska kojoj ti nisi.

U južnim krajevima ovo označava gomilu pasa lutalica. Koliko god da su mali i neugledni, kada desetak takvih krene da reži na vas i obilazi vam iza leđa, uopšte nije svejedno.
Izraz se koristi i u prenesenom značenju za gomilu momaka koji obigravaju oko devojke ne bi li je zaskočili.

On je poseban, on je izvan klišea, on na svet gleda sa cirostratusa. Prezire malograđanštinu, klasiku priznaje samo zbog toga što predstavlja fundament za avangardu, sve što je novo i nerazumljivo drugima njemu je vrhunac estetike i kreativnosti. Ne, on sam nije avangarda, već samo ljubitelj iste jer je to, zaboga, namenjeno samo odabranima.
Avangarda mu je u genima jer je njegov otac slušao EKV još dok su se zvali Katarina II, a majka je završila kurs modernog baleta dok su njene drugarice cupkale u KUD Abrašević.
Ako vidite nekog odevenog u crno-žutu kombinaciju sa tirkiznom maramom oko vrata, lebdećeg hoda i pogleda koji prolazi kroz ljude oko njega, znajte da je to ON - ljubitelj avangarde.

Opis žene sklone manipulaciji sa izraženom potrebom da muškarce vrti oko malog prsta.

Pokazni izraz za sve likove koji furaju palestinske i sve druge šalove oko vrata, i to ne da se zgreju, nego zbog stila što bi reko Bender iz Futurame.
Izraz potiče od Adila Makšutovića, ambicioznog pevača novije generacije koji je poznat još i kao Džejev zet.
Adil inače fura kvalitetne palestince oko svog bakarnog vrata i na taj način utiče na ljude koji žive u najbolji grad na svetu.

Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...

Kad se dve fejk fenserke svađaju, a ponekad i potuku oko toga koja ima originalnijeg lažnog Luj Vitona ili Šanela!

Pobjednički poklič narcisoidnog pojedinca čiji zreli plodovi rada ( procvali iz mješavine egoističnih i altruističkih poriva) stvaraju lovorov vijenac oko glave padajući sa Njutnovog drveta ideja.
Jednom ličnošću - Oskar Šindler.

Alternativne verzije:
Sad bih ga sam sebi ispušio kolki sam car!
Alal vera, Ljubo brate... Svaka meni čast!

Žena oko čijeg morala nema nikakve sumnje.