Kada vaš do tada cenjeni ortak izgovori rečenicu 'Ona nije samo moja devojka, ona je i moja najbolja prijateljica', znate da je zaglibio duboko. Vratiti ga je nemoguće, možete jedino da ga nominujete za nagradu 'Platinasta papuča godine'. To više nije on, zaposednut je kao u trećerazrednim horor filmovima. Zaslepljen je picom...i vi tu ne možete ništa.

Trenutak u životu svakog muškarca kada devojka prestaje da bude samo riba sa kojom se šeta, muva, pokazuje u društvu i zadovoljava fiziološke potrebe.

Prelazak na "mi" je ključni momenat koji predstavlja značajni napredak u vezi, dajući joj jedan mnogo ozbiljniji ton, u muškom društvu često okarakterisan kao "papučarstvo".

Sekund u kome prelomite i "ona" i to magično "mi" postane važnije od društva, ocena, uspeha, neuspeha, bilo čega...

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Три објекта од којих беже осигуравајућа друштва.

Kaže se za curu koju treba samo da pitaš, jer, ona se voli, puna je ljubavi, prema svima. A i voli se jebat.

Kad sam ja hteo, ona nije htela. Sad kad ja neću, i ona neće.
Najiskreniji epilog igre mačke i miša u kojoj mačka do kraja zna šta neće. Mišu koji bi da bude mačor, ostaje samo da lepo prizna, obično decenijski neuspeh.

Rečenica koju mladi i nadobudni picopevci izgovaraju svaki put kada vide devojku svojih snova sa nekim drugim muškarcem. Može taj da bude najlepši, najpametniji, najkulturniji muškarac na svetu. Da bude džentlmen do koske, da je pazi kao malo vode na dlanu, ali pomenuti picopevac se uvek, ali uvek pita šta će ona sa tim tipom, kada nije taj za nju. Ona bi trebalo da bude sa picopevcem jer on je jedini muškarac koji je nje dostojan. I ostaće mu večna enigma zašto, o zaboga, zašto ona nije sa njim?

Kleptoman u užem smislu. Kako to? Pa on je sebi utuvio u glavu da ne želi da bude običan džeparoš koji se pojavljuje na većim skupovima i krade novčanike i torbe, već gospodin na visokoj nozi, tačnije, uzimaće skuplju robu koja je, sama po sebi, privlačna svetlucanjem. Svrake, takođe, imaju taj porok koji im je usađen rođenjem, i zato nemojte da vas začudi ako snimite istu sa Svarovski kristalom u kljunu.

Ako pak ne uspe da digne ono što je naumio, onda će nestati u stilu bež'te noge da vas ne userem, a ako ga stigneš onda će da se lati kornjača odbrambene tehnike.

Činjenično stanje kog postajemo svesni tek nakon što se desi ono što smo dugo očekivali, ali to ne promeni mnogo situaciju u kojoj se nalazimo.
Suprotno od "Sunce me u ponoc obasjalo kad sam čuo/video"

Ono što posle raskida svako malo pomislite. Naročito ako je Ona vas ostavila.
Šetate ulicom, vidite neku u jakni kao što je bila njena i pomislite "Ona je".
Uđete u lokal, vidite kosu kao njenu i opet pomislite "Ona je". A srce, stari izdajnik zalupa brže.
U bioskopu, autobusu, ispred zgrade, u gomili žena, čak i na snimcima gej parade. I na snimcima utakmice kluba za koji uopšte ne navija. Ne prođe dan bez toga.
Najčešće nije Ona nego neka druga. Ali to vam ništa ne govori, niti pomaže. I dalje svaki čas pomislite Ona je.
Sve dok ne nađete neku drugu.

Kazemo kada hocemo nekome da stavimo da znanja da se on\ona ne svidja doticnoj osobi koja se njemu\njoj svidja.

Ona leži na plaži samo par koraka od nas. Mi sedimo, "držimo sveću" dok se ona meškolji i s vremena na vreme obrišemo bale sa krajeva usana. Ustaje i odlazi pod tuš da se rashladi, a mi je pogledima pratimo. Ona uživa kvaseći svoje telo, dok je mi preko konzerve piva gledamo i mislimo na istu stvar.

Rečenica koja ujedno znači - ona je ružna. Uvek!

"Uteha" koju razočarani komentator upućuje gledaocima nakon utakmice koja je završila loše po reprezentaciju njegove zemlje, ali su bili blizu pobede. Svega dva mesta. Sitnica. Njome želi da kaže da je, iako su ispušili, bronza nagoveštaj boljeg prolaska sledeći put, te da sjaj bronze, valjda svojom žutom bojom, asocira na sjaj zlata.

Najusamljenije mjesto na svijetu , opustošeno i propalo. Oronulo i trulo ko vagina u bugarske babe od 117 ljeta , prazno ko glava Sanje Marinković, paučina odavno počela da se skuplja i sve je crno k'o dno Marijanskog rova.

Ona je malo ista.
Samo će trebati vremena da shvatiš.

Ovaj izraz može biti i u obliku "Ona ne pripada ovde" ili "Pusti je".
Ovaj izraz koriste obično glavni likovi u filmovima (vrlo često u američkim) da bi stavili do znanja zlikovcu da puste njihovu voljenu jer je ovaj nju iskoristio da bi, naravno, ucenio našeg glavnog junaka. Iako na kraju, zlikovac nikada ne pusti pomenutu već se ona obično sama natprirodnim pokretima oslobađa od zlikovca i čini poslednji napor da spase našeg glavnog junaka od smrti, nesreće itd.

Opisivanje djevojke koja ima "malo veći" nos...

Sinopsis za lezbijsku melodramu.

Ni premasna ni premršava. Ni prebujna ni daščara. Ni previsoka ni preniska. Nit se kezi niti je preozbiljna. Kosa tik preko ramena. Niti zvoca niti prećuti. Nije Džejmi Oliver ali redovno gotovi. Ne daje često ali ni ne uskraćuje. Ponekad me gađa tiganjem što sam pijan, ali nekad na svadbi i sama potegne.

Jednom rečju ona prava.