Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?"
Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..."
- Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih.
Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice."
Ona: "Pa hvala...šta vi radite?"
Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))"
Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"

muškarac: Ćao ja sam Marko
bludnica: (šara svojim kažiprstom po vratu...iza uha, zatim vrti kosu u loknicu) Zdravo Marko...(cakle joj se oci) Kako si...?
muškarac: (vec mu nije dobro gleda u tu ruku i pita se oće li otići na zanimljivija mesta) dobro sam..nisam čuo kako se ti zoves?
bludnica: Marko to je zato što ti nisam ni rekla moje ime..a meni se sve čini da ti oćes da ti ja dam..broj telefona.

ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?

-Milane, ti si jedini koji...
-Ne seri.

- Dragojlo dušo, pozicija onog tronošca prema kanti za smeće izaziva u meni unutrašnji nemir. Pomjeri ga nekako.
- Može ovako?
- Divno, otvoriše se nebesa i sunce sija. Aj' se jebemo!

A: Auuu šta je ova dobra...
B: Koja, ona desno?
A: Ma kakvi bre, ona levo!
B: Već sam se uplašio, ova desno je čisti škart.

1)
A:”Vidi opet ona Hrustanovićka polaže neki venac! (povodom godišnjice nemačkog bombardovanja Beograda, prim.autora)Koji je ona faktor?”
B:”Pa znaš, ona je po zanimanju zamenik gradonačelnika Beograda.”

2)
Učestvovala je i u “Milioneru“ doduše tada kao gradonačelnica Beograda

Zeka:”Sledeće pitanje glasi :Koji je zvanični jezik u Brazilu?”
Radmila Hrustanović:”Pitaćemo publiku.”

-Ništa, definitivno zovem Mirku, ove mi se ne javljaju ni jedna...
-Alo bre, ma koga ti lažeš glupane jedan, pa već pola godine ti se niko ne javlja, samo Mirku udaraš, a ona ti kao treći golman, okreni se realnosti očajan si kolko i ona, garant si i ti njoj poslednji voz samo folirate ljude...ajd beži dok i ona nije počela da ti brani penale.

Plastikaru možete naći u više dimenzija. Najpopularnija je ona od "KILO". Ukoliko niste sigurni da li je neka salama plastikara bacite je na pod i ukoliko je TO prava plastikara, ona će vam se vratiti!

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

-Čuo sam da se mala Jelena zanima za tebe, mog'o bi ti tu malo da bocneš, a?
-Ma beži bre, ja se nje plašim, kad me pogleda sa onim podočnjacima, izgleda k'o vanbračno dete Nataše Mićić i Dragana Maršićanina.
_________________________________________________________________________
-Onaj Marko se ugojio, sav je četvrtast, izgleda k'o vanbračno dete Ervina Katone i kredenca.
_________________________________________________________________________
-Ja ništa ne razumem ovu profesorku kad priča, ima deset govornih mana, kao da je vanbračno dete Vučića i Vesne Radusinović.
_________________________________________________________________________
-Od ove moje bivše, jedna drugarica, Jovana, ne možeš da zamisliš koje zlo, ona je sigurno vanbračno dete hijene i šakala! Ta do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet.

-Alo Žile, aj' svrati na ladno pivce!?
-A Ruška?
-Dok je Ruška na poslu ja sam gazda u kući!

Lik stoji pored ribe 5 minuta i bulji u nju čim ona skrene pogled na suprotnu stranu,kako ga nebi videla

on(u sebi):A kakve sise,u jebote i dupe zategnuto,kako bih je,a tek grudi...aaaaaaaaaa!
ona:šta je,što me tako gledaš?
on:pa...
ona:šta pa?
on:pa,jebo bih te,al ne znam kako da ti kažem

I: Znaš, kume, neću ići sa tobom na onaj cert što smo ga sanjali poslednjih nekoliko godina, i što smo zavaljali po levi bubreg za karte i čorbu do djarmije. Hoće moja devojka da idem s njom na premijeru seksi grada 2.
II: Čega!?!
I: Ma znaš, priča se da je nastvak još bolji, ona mi kaže da je samo na garderobu u filmu utrošeno 13 miliona dolara! A to i nije toliko važno, važno je da ona hoće da idem s njom, kaže da bi joj značilo, a znaš da je ja volim.
II: Mlitomude, ako to uradiš - drvo si za pišanje!

- E ljubavi dobila sam danas...
- Vazelin mi dodaj!

- Će li istrtimo po jednog čiču ’pred zadrugu?

Kriterijumi(kontra-stereotipi):
1.On lep - ona ruzna
2.On nepismeniji - ona pismenija
3.On gluplji - ona pametnija
4.On tanak - ona bucka
5.On domacica - ona radi
6.On nizak - ona visoka
7.On veran - ona neverna
8.On siromasan - ona bogata
9.On ne pije - ona pije
10.On normalan - ona luda
11.On mama - ona tata

12.On nezan - ona gruba
13.On mazo - ona sado ;-)

Stereotip kao i kontra stereotip su uvrezena shvatanja, i ne znaci da su i apsolutno istinita.

Dakle, nisi ciljao u prečku kao što ti misliš. Ti si samo seljački opaučio loptu i ona se, pukom slučajnošću, odbila od prečke u gol. Pomiri se s tim. Crkni.