- Baba, šta ima novo u selu?
- Eto komšija Mita završio u zatvoru, tam' on.
- A što?
- Pa neki mangup mu jebo ženu, tam' njemu, pa ih on oboje isek'o sekirom, tam' njih. Čujem da ga tamo oni robijaši jebu u dupe, tam' njega.

A: "E bio sam do onog novog kafića u gradu, skupo brate..."
B: "A jel? Kol'ko je pivo?"
A: "200 i nešto dinara, skenjao sam se! Nećemo ići tamo, buržujski je..."

-Đe ćemo na skijanje? Brezovice? Kopaonik?
-Ajmo u kozojebinu, ko mu jebe mater!
-Đe nađe kozojebinu, će nas koze napadnu da ih jebemo...

- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu!
- I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku!
- Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga!
------------------------

- Halo, što te nema?
- Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio!
- Pa dobro, pozovi pauka.
- Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga!
- Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma...
- Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne!
-------------------------

- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je!
- Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.

ali manijacki komentari na slikama su najjaci!

* tako si extra! IDI LECI SE!
* e ko ti je ova slatka drugarica? IDI UBI SE!
* e slatkisu ovo ti je najbolja slika. IDIOTE!
* jaoj, bas si mi slatka na ovoj slici! najjaca je ... 'CES JE #$%&?
* extra :P DOKLE VISE!?

-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.

-E brate snimi onog klošara tamo kakav je...
-Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji?
-Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori!
-Koji jad jebote, pravi je Stelea!
-Haha, Stelea, taj rad!
-E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda.
-Najgori su, mamu im jebem cigansku...

Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.

Postoji i drugi tip koleginice sa faksa, ali nje se setiš kada treba da predaješ neki seminarski, da spremaš neki ispit i slično.

Oba tipa su najčešče iz unutrašnjosti, žive sa cimerkama i došle su ili radi non stop zezanja ili non stop učenja. U svakom slučaju, preterano slobodne ili preterano zauzete.

Osamnaesti rođendan Milana. Cela familija je na okupu. Otvarajući poklone shvata da nije dobio ništa od onoga što je želeo a i love je bilo malo. Počinje govor:
"Vi svi pripadnici uže i šire porodice Jović možete samo da prihvatite da mi popušite kurac, jebem vam majku svima počevši od brkate tetke Dobrile i njenih čarapa sa logoom matriksa pa nadalje."
Deda (krsti se): Crni sine kakve sotone su ušle u tebe?
- Ama Videćete vi kad se Šešelj vrati.
(Kobejnovanje iz sobe)

---------------------------------------------------------------------

Savet roditelja, diskusija lagano ulazi u peti sat. Rasprava da li će da se ide u Prag ili u Grčku se zahuhtava.
Direktor: Molim vas predsedniče roditeljskog saveta pročitajte poslednji paragraf, vidite kako su bolji hoteli u Pragu...
PRS: Ne, ne mogu samo poslednji, moram i predposlednji i poslednji zajedno, jer poslednji može...
(Glas iz mase): Ama bre Kovačeviću ne seri više!
PRS: Vi svi pripadnici ovog saveta možete samo da prihvatite da mi popušite kurac. A vi samo dalje ometajte pripremu ove ekskurzije pa ćete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali. Jebem vam majku svima počevši od sekretarice Mice pa nadalje.
(Kobejnovanje iz prostorije)

Jao brate, taman sam htio s onom dobrom ribom da se smuvam, ali brate ona njena prikolica ni da mrdne od nje...

- Ajde, majstore, čekamo te ceo dan. Pogibosmo.
- Zdravo-živo! Šta je s kompjuterom?
- Ma deca ga nešto rčkala, pa ga prejebala, majke im ga. Ja im vičem ne dirajte, a oni ne slušaju.
- Daj da vidimo

(Majstor prilazi, ispituje uređaj i ubrzo otklanja kvar. Roditelj poziva svoje čedo)

- Milojice! Dolazi ovamo! Pogledaj majstora! Više on neće da dolazi da ti popravlja ako pokvariš. Ima on čovek svoje obaveze. Ne smeš ništa da pipaš da opet ne zasereš, je l' da majstore?
- Pa nije baš tako, ne mogu to deca da pokvare, to je pre...
- Ma mogu, kako ne mogu! Ovaj moj, majke mu ga, i metlu može da pokvari. Da nisi pipnuo više! Aj sad mrš u sobu, pizda ti materina! Izvini, majstore, ne znam šta da radim, da l' da bijem il' da ga vezujem.
- Ma dobro...
- Kurac dobro. Žena je kriva, ona ih razmazila, pizda joj materina, sve im uvoljava...

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

(Majka priča komšinici)
M: Ma ti da vidiš kada Tina i Nevena krenu u školu one idu nogu pred nogu, kiša, sneg nije bitno! Treba im sat vremena da stignu, da vidiš kako su slatke.
Majka & komšinica (smeh)
Ja: Ali mama, sa Nevenom sam išla u školu samo do četvrtog osnovne!
M: Pa?
Ja: Pa sada sam četvrti, ali srednje, pobogu!
-------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Rekla mi je doktorka da imam jako suvu kožu i da bi trebalo da koristim tamo neku kremu, posle idem do grada da je uzmem.
Majka: Šta li će ti to.. Ti još detinju kožu imaš, evo ti pavlovićeva.

U moj mali, provincijski grad niko nikada nije dolazio. Verovatno zbog njegove hipnotičke moći jer su pojedinci svratili da napune benzin ili kupe burek i pljeskavicu i ostali ceo život. Ponekad se pitam da li je čika Mile ikada napunio rezervoar tim benzinom, i da li su čika Rade i teta Milica ikada našli svoj burek i pljeskavicu. Kad povremeno odem u taj mali, provincijski grad i vidim benzinske pumpe obuzme me neki strah da će čika Mile sada napuniti rezervoar i zauvek nestati. A moja panika je bila najveća kada me je teta Milica jednog jutra pozvala na domaći burek, tek što ga je izvadila iz rerne. Nećete verovati, čika Rade je baš tada nešto čeprkao oko roštilja i ćumura. Kaže, svrati sine, biće pljeskavice za ručak. Bio sam siguran da su našli ono po šta su došli ko zna kad i da će se već sutra spakovati i otići. Inače, na ulazu u moj mali grad i danas stoji tabla sa natpisom DOBRO DOŠLI U NAŠ GRAD. OVAKO JE KAD SI MRTAV.

Neki čet:
On: 22... nisu godine hehe
Ona: Sa glavićem?
On: Pa...
Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak?
On: Nisam siguran da razumem...
Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.

-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.

ima ona pesma...
sojčice...devojčice..."tirlurirlu"..ime moje...