Dimenzija druga, ogledalo nas blokira da uđemo, mi sami sebe blokiramo, đavoli igraju smešno, daaaaaa
Grand prodakšn, Siti rekords, DM-sat i ostali polusapiensi i njihovi, samo njima i njima sličnima, interesantni životi, samo izštampani... i to u boji.
isto važi i za skandal
Jedine novine sa globalnim imenom koje se bave regionalnim tračevima.
Često pitanje, kao posledica zbunjivanja, koje je nastajalo pre i neposredno posle Drugog svetskog rata, kada se fudbal tek pojavljivao na našim prostorima. Naime, kada su igrale dve ekipe u, npr., crvenim i plavim dresovima (ne računajući golmane) bilo je neverovatno da i jedan crni čikica trčkara tu okolo i još nešto zviždi. Posle ovog prvog nepoverenja, razvio se čuveni srpski animozitet prema sudijama.
Istinita priča, kraj 1950ih godina
10. minut
Rođak: Hej, vid', vid', onaj prodaje kikiriki!
Deda: Dobro, kupi ako hoćeš...30. minut
Rođak: Vid', vid', onaj prodaje pivo!
Deda: Dobro, uzmi i meni jedno, pusti me da gledam...50. minut
Rođak: Vidi, onaj izvadi nož!
Deda: ...89. minut
Rođak: A je li, bolan, koji je onaj crni?
Deda: Jesi li ti ikako gledao do sada utakmicu!?
Rođak: Ma jesam, nego vidim, nije ni plavi, ni crveni...
Deda: More marš!
Osamnaest hiljada (18000) ljudi koji su bili na koncertu Nedeljka Bajića Baje, a ja ne poznajem bas nikog ko je tamo bio, niti sam upoznao 4-5 godina nakon koncerta
Uzvik svakog srpskog vozaca,kada ga drugi vozac isece,ide presporo,ide prebrzo,udje u preticanje ka i on ili uradi bilo sta sto mu nije po volji.
Naime ,svaki srpski vozac je ubedjen da on najbolje vozi na svetu i da niko drugi nije toliko dobar i sposoban kao on i svaka greska koju neko napravi pripisuje se njegovoj nesposobnosti da upravlja motornim vozilom.
"'ajde bre,sta se vuces kao mrcina....ajde sta ga davis sa 50 ,kada je ogranicenje 60....ma ,jeb'o te onaj ko ti dade dozvolu!
Lajanje na zamišljene zvezde.
U našem narodu, odomaćeni izraz za inostranstvo. Opšteprihvaćeni sinonim za pečalbu.
E sad...Zašto je to tako i gde, kada i kako je izraz tačno nastao, teško je sa apsolutnom sigurnošću precizirati, ali pretpostavlja se da ima barem neke veze sa tim što je kod nas vazda bilo crno. Jebemliga...
- I kako je u Šveckoj?
- Ah, kako...'Ladno, prijatelju, 'ladno!
- Jes' to ali ipak standard...
- Ma, jebeš standard, druže moj, kada je oko srca 'ladno...
Recenica koju obicno koriste instruktori kada vide neko zgodnu devojku kako ulece u traku njegovog ucenika. Obicno ne znaci ono sto se prvobitno misli.
Vidi kurvu kako sece traku. (Spusta prozor) Jebo ti onaj ko ti dao volan.
Zatvara prozor i u sebi misli (U al bi je pocepao da je kod mene polagala...)
Ono što ljudi u Srbiji imaju običaj da kažu kada primete da događaji oko njih počinju da dobijaju povezan smisao, ne shvatajući da žive u izuzetno malom kavezu.
- E, video sam prekjuče na Pančevačkom onog tvog zeta iz Borče.
- Aaaaaa... Kako je mali svet...
______________________________________________Govore neki da je ovo hladan i pust svemir, beskrajna praznina, a da smo mi samo njegovi nepovezani delići, koji lutaju tamo-amo, sudarajući se i večito se razilazeći. A ja, vidite, ja ne mislim tako. Svi smo mi povezani u jednu organsku celinu, koja skladno funkcioniše.
Kako to? Evo, na primer: komšija koji živi sprat ispod mene radi kao grobar. E, pa šta? Pa, on će jednog dana da sahrani i mene, i apotekarku, koja živi sprat niže. A ja, na primer, učiću njihovu decu kako je život lep i pun povezanosti, jer ja, ja sam nastavnik tehničkog vaspitanja. Na stranu to što će apotekarka da leči i mene, i grobara, i njegovu decu kad se razbolimo. Na stranu i to što me je njena raskalašna starija ćerka pustila jednom da je ližem i obećala da će se udati za mene ako naučim i ono drugo... Neću se osvrnuti, naravno, na to što mi je apotekarkin otac, ozloglašeni politički komesar, lično streljao dedu, ali o njemu moram reći da je bio zadužen za moral jedinice u kojoj je komšija grobar služio vojsku, odmah posle rata – ah, te dve godine kopanje jama za izdajnike... tu je, kažu, zanat i ispekao...
Eto, i ovoliko je dovoljno. Pa neka posle mudrijaši dođu i neka kažu: beskrajna praznina, delići i nepovezanost. Praznina i nepovezanost, malo sutra! Neka pričaju oni to nekom drugom! Svet je prepun smisla, i nekih tajnih veza.
Stvar koja bi bila mnogo lepša kad bi svako konstantno imao barem po jedan promil alkohola u krvi.
Izraz za persone koje se vidjaju na ulici za vreme ekstremno niskih i visokih temperatura.
- Gde ćeš čoveče sad po ovom kijametu? Sedi bre tu!
- Ma begaj bre, ovi pojačali grejanje ću da lipčem.
- Dooobro, kad već ideš, evo ti 200 din i kupi mi tri kesice coldrex-a.
----------------------------------------------------------------------------------
- Mama, mama dođi da vidiš nešto.
- Daj bre dete, popusti me malo. Kad si već tu, otvori malo prozor da osetim promaju.
- Ma, dođi bre da vidiš. Nikog nema na ulici osim dve tete.
- Pa ko će na šeset stepeni da ide napolje, ili lud ili onaj ko mora, sine moj.
- Ali ove žene stoje već pet minuta na istom mestu.
- :ustaje i dolazi do prozora: Hm, domaćice, znala sam. ONE moraju!
Eurokrem drustva.
Vožnja mračnim i vlažnim toboganom kojim se
naglavačke spuštaš iz pičke materine u život.
Zalizan i ljigav izraz kojim neko pokušava da se ogradi od imenovanja osobe o kojoj se govori i time da do znanja da u toku nije ogovaranje il, božsakloni, prozivanje. Naravno, iz pljuvačine se tačno vidi o kome je reč, ali usled omanjih belih bubrega govornik vidi za shodno da se sakrije iza ove fraze. Ostavlja prilično jadan utisak dok se lepljive sline u slapovima spuštaju niz usne bezmudnog pričača pa ni ne čudi što ga najviše koriste političari.
-Kuj je pokro vaše pare, pitate se sigurno. Ja sam, kao što znate gospoin čoek, pa ih neću prozivati. Nije to moj nivo. Samo ću reći da su "ONI" koje sad neću da imenujem, a čiji je slogan bio: "Uz Mikicu zvanog Krečana - Mojmilovo ko Dolče Gabana.", poeli, popili, popušili i prokurvali ceo fond za uvoz beloruskih simentalki!
-Jesam vam lepo reko! A posle Ćomla debil, Ćomla geak a Ćomla lepo kazo: "Nemojte gađati babu smećem sterase!". Nemojte! I sad kevi da kažem šta? Pogodili slučajno komunalce pa nas oni umlatili, jel?
-Smislićemo već nešto, ne kenjaj više...
-A "ONAJ" buzdovan, koga neću da imenujem kaž...
-Brate, pokazuješ prstom na mene.
-Ne znam ja ništa, samo kažem da je "ONAJ" budak čije ime neću reći, reko da rokamo babu grudvama buđavog kajmaka i štipaljkama, čisto da se zna.
-I dalje ti je prst uperen u mene.
-Nisam spominjao imena, ne znam ja o čemu ti pričaš.
Pilot američkog Avaksa.
- Sardžent Petrovik! Opet ste bili u Srbija!
- Nismo dženeral, krosmajhart!
- Odakle onda ovolike guzice na snimcima?
- Bili u Meka, ljudi se mole!
- Lažeš Petrovik, curi ti kajmak niz brada, donesi malo rakija, pršuta i sir u moj ofis pa da brišemo ove fotke.
Sveti Skandal je svetac u Srbiji kome se mole mnogobrojni vernici
sekte - Žuta štampa.
Dobrovoljni prilozi se daju u novinskim kioscima nekoliko puta mesečno.
1. Svet van interneta (čitaj Fejzbuka).
2.Svet izvan obrazovnog sistema/fakulteta.
3.Svet u kojem žive i koji su okusili oni koji nisu bogati i koji nemaju veze za zapošljavanje.
1. Izvini brate,nisam odavno bio na fejsu,stvaran svet mi se isprečio na putu.
2. Svi ti intelektualci koji sve znaju,koji nemaju pojma o stvarnom svetu.
3. `Ona ima tako lak život,trebala bi da proba da živi malo u stvarnom svetu da vidi kako je...`
Ono u šta dolazimo rođenjem. Mesto puno mržnje, prezira, straha, laži, prevara, licimerja, zavisti, ljubomore, malodušnosti, bola, zla, bolesti, gladi, ratova. Mesto gde nema garancija, ništa nije sigurno, osim smrti.
Lepota se javlja povremeno. Pred njom ostajemo nemi.
iluzija u kojoj živi većina građana.
lopovi, ubice, kriminalci, oni što se bičuju, mazohisti, silovatelji životinja i biljaka, homoseksualci, simpatizeri ldp-a, i naravno, židovi. svi oni su oko nas. na ulici, u bioskopu, sportskoj radnji u tržnom centaru, nigde ne možete da tvrdite da ih nema. pa čak i na ovom sajtu, sakriveni iza smešnih avatara i monitora. imaju ljudsku facu, namazani i pokvareni. utopljeni u društo. oni su ti koji čekaju, posmatraju, vrebajući svoj trenutak.
mi smo lak plen, nesvesni koliko smo nebezbedni i izloženi neprijatelju, suočeni svakodnevno da se borimo za život. slučajni prolaznici, invalidi, ili čak prosjaci kojima udelite dinar ispred pekare, mogu biti u stvari samo maske, dok su njihovi pravi oblici u skupštinama, upravama, masonskim ložama. njihova propaganda, jačanje lobija, kao i napredovanje u svim bitnim organizacijama, ograničava i ostavlja jako malo prostora svima nama koji su SVESNI, da pokušamo da prenesemo upozorenje i poruku drugim ljudima.
deo iz mog dnevnika, 21.03.'07.
"svaki će čovek stići do kraja tunela, ali će se morati okrenuti i pogledati sve one koji su ga vukli za skute, i tu će morati da smogne snage da im oprosti. onda će da pogleda napred, gde će ga čekati carstvo nebesko i večnost, i svi oni koje su ga hranili za života. jer samo će milostivi naći svetlost na kraju puta"
bonus citat iz mojih spisa: "sretenova predviđanja"
