Prvi primer:
- Hajde da glasamo za Vučića. Pa svi glasaju za njega! Naravno da masovna podrška garantuje kvalitet!
- Dogovoreno!

Drugi primer:
- Svi gaze travu, seku drveće i prave probleme. Nemam važnija posla, tako da ću pokrenuti peticiju na internetu. Uništavaju životnu sredinu, a to mora da se plati!
- Tebi da se plati? Pa ti pušiš i zagađuješ vazduh, lol
- … To je nešto sasvim drugačije. Ovaaaj… Biljke filtriraju vazduh, je l’ da? A ja im pomažem da služe svrsi! Pa da.

Treći primer:
- Opozicija je nesposobna, ja ću da se kandidujem na izborima! Znam šta je zajednički smisao!
- Da, možeš prvo da završiš faks, a posle možeš da se zaposliš. Za početak. Valjda ti je lični smisao važniji od zajedničkog.
- Čekaj malo, pa Toma Nikolić je prvo postao predsednik, zar ne? Postoje prioriteti.

Pozdrav iz Italije...

glas iz pozadine: Aluminijum?
Baba: Marinija
glas iz pozadine: Aluminijum???
Baba: MARINIJAAA

- Đe si, pobro?
- Đe’s ti, brate. Jebeš li štogod?
- Ču, ja, jebem li. Meni je od nule do pičke za 3,2 sekunde, pobro!
- Hahahaha, e ta ti je dobra! Mislim da sam to neđe čuo već ali dobra, priznajem, dobra!
- To sam ti ja smislio, pobro, odavno još. To je moja fora. A dobra je, a?
- Ma jesi kurac, to sam pročitao na nekom sajtu… Na Vukajliji sam pročitao.
- Pa što misliš ko je to napisao?
- Ti si MakaronMaster, a?
- Između ostalog. Ma imam ti ja tamo gomilu naloga. Ponekad otvorim nalog samo da bih napisao jednu definiciju.
- Ne zajebaj. Otvaraš nalog samo zbog jedne definicije?
- Pa moraš tako, pobro, ne valja ni biti previše popularan. Odma’ navale na tebe kao hijene, uzmu da te hejtuju, bagra je to tamo velika. A kad se sjetim kad smo počinjali, e druga je to priča bila.
- Kako ste počeli?
- Ma da, sjedimo ja i drug mi jednog dana, pijemo pivo, kuliramo, neka muzika ovo ono i reče mi on da razmišlja da napravi sajt za mlade đe bi se kupili i raspravljali o fudbalu, košarci, razmjenjivali recepte, zašto da ne? Ali ja mu reko, Kajzo, tako mu je nadimak, batali to nego me poslušaj, ako ćeš sajt da praviš moraš ubaciti neko takmičenje, ljudi vole da se takmiče. Znaš kako, najbolje da napraviš sajt za ulični govor, sleng, tako nekako i da ljudi pišu o tome i da uvedeš palac gore i palac dolje, kako se kome sviđa napisano, da se ocjenjuje i tako ćeš privući dosta ljudi. Ljudi vole popularnost, ne možeš da omaneš.
- I?
- Posluša me. Napravismo nas dvojica to sa definicijama i malo po malo napuni se sajt. Napravismo i forum da se o svemu priča, ne bješe loše. Ja sam mu puno pomogao, ako ćemo pravo, u stvari, da nije mene bilo ništa od ovoga ne bi postojalo.
- Ne pričaj?
- Ma da. Mi ti se dosta družimo, mi koji smo među prvima na sajtu, stalno ti se gleda što bi se moglo popraviti. Ne može drugačije. I ovo žena na sajtu te valjaju ponešto, sve sam ti ja to jebao. Ali ne volim da pričam o tome, pravi džentlmen o tome nikada ne priča. I volim da ostanem anoniman, ništa meni ta popularnost ne treba. Dosta je meni to što ovih nekoliko važnih znaju a za ostale me baš briga. I postere sam ja smislio, šćaše Kajzo da ih nazove „humor u slikama“. Zamisli! Ja mu reko da ne zajebaje, kakvi more slikovni humor, mora to efektnije da bude, da narodu odmah ostane u uvo. Ako ćemo pravo, ja sam mu ideju za postere i dao kada jednom stavih jednu sliku na forum pa stavih smiješni komentar neki, ne sjećam se više ali tako je bilo, očiju mi!
- A one reakcije, jesi li i njih smislio?
- Da ti pravo kažem, ne. Koleginica jedna, jednog dana dade predlog. Ali ja je ubijedih da ne nagovara Kajza na to direktno nego da napravi temu na forumu, da predstavi to narodu, kada se vidi koliko je popularno odma' će se samo nametnuti da mora da se napravi. Ali, velim ti, ne treba meni da me pominješ tamo ako imaš nalog, meni je dosta to što ja znam, za druge me nije briga. Takav sam ti ja.
- Evo, da ti pravo kažem, da mi je ovo neko pričao rekao bi mu da laže. Obzirom da si mi ti to pričao, siguran sam da lažeš.
- Ja ti reko a ti kako oćeš.

Ima ih više od nekoliko...

Ideš na faks da položiš taj ispit koji vučeš već godinu dana.
Pouzdano znaš da te čeka lopata i mešalica ili u najgorem slučaju prodaja Kirbi usisivača da bi otplatio sledeću godinu ako ne budeš na budžetu. Sve zavisi od tog ispita iz Matematičke Analize 2. Ulaziš na faks, osećaš kako ti creva igraju ragbi sa onim pire krompirom iz menze od pre pola sata.... obliva te hladan znoj ....napetost raste... juriš ka prvom klozetu kad ono prizor- tetkica sa šiškama ispod nosa ponosito drži metlu i sa blagim osmehom na licu kaže ti "Havarija, idi na treći sprat"- tebi je uveliko prikipilo, koncentracija u vazduhu trista posto, i tako sve ode niz nogu... ali već u sledećoj sceni objašnjavaš bakici iz Morovića kako Kirbi ima filter koji kupi sve grinje.

Vijesti.ba
Sport.ba

- Zar ti nije dosta predigre? Skrolujem ovde već pola sata, udrvi mi se prst, a ti ni da se pomeriš...
- Pa stavi prst na točkić, džaba skroluješ po butini!

V - Kad mi vraćaš onih 100evra, strinu li ti jebem?!

R - Šta? Kojih 100evra bre?

V - 'ajde, nemoj mi se tu iščuđavati k'o putar u decembru kad napada 5 metara, nego davaj keš.

R - Aaaa onih 100evra? Ma to dajem do sledeće sedmice sigurno.