Ono što radiš u očima drugih, dok u sedećem položaju uzimaš dim cigare i srk nekog osveženja.
Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Igrica koja je na neki nacin udarila temelje narednim TPS igrama slicnog tipa mada ni jedna do dana danasnjeg po meni nije skinula max-a sa trona Coop TPS igara najpribliznija bi bila La Noir. Max payne 1 je na mene ostavio najbolji utisak od svih igara ikada koje sam igrao nju stavljam na vrh iz vise razloga.
Pojavila se bez pompe napravila je haos imala je mracnu atmosferu pricu koja je i ranije vidjena ali ovde je dovedena do savrsenstva i uradjena do perfekcije.
Maksove filozofske recenice su mi davale poseban smek igri zbog Maksovog sarkazma i smisla za humor. Iako su mu i zena i dete bili ubijeni
Dalje Grafika za to vreme je bila strasna i efekti su bili na nivou.
Bila je ultra teska gotovo pakleno teska u nekim momentima ali to je davalo jos vecu vrednost ovom umetnickom delu.
Igru sam igrao medju prvima 2001 jos kad je izasla tada sam imao 7 godina i tada sam razumeo igru ali sada nakon tolko godina kada sam je ponovo presao potpuno sam razumeo sustinu igre ja je razumem ovako sad cu navesti primere recenica kojim bih ja zavrsio serijal u MAX PAYNU 4 ako ga ikad naprave PS Izvinjavam se sto sam duzio ali morao sam da podelim svoje mislenje o mojoj omiljenoj igri a vidim da su se dosadasnje definicije uglavnom sprdale a ova je ozbiljna. Mnogo je dugacak tekst ali ko voli ovaj serijal nek procita ako ima strpljenja.
Ove recenice sam smislio licno i one bi prestavljale kraj max-a u cetvrtom delu koji ne verujem da ce ikad izaci i ovo je samo deo mog teksta da ne davim vise.
Uvod Tipa na pocetku jos u Prologue misiji max da pocne sa pricom, That Was Days when i was strong and bloody crazy, the time when my life has a purpose to finish the job to rid off pain, i tako max se priseca prva dva dela zatim i treceg sada vec u sadasnjosti, i onda krene da prica opet.
Is seem like my job is complete my pain is gone and my life dont have a purpose anymore, this feeling is relaxing but this story has a giant bullet hole, my past is bugging me some part i cant remember i need a complete picture.
I onda krece da se kroz flashback da se priseca proslosti, vraca se na kraj drugog dela i obracuna sa Vladimirom. Pronalazi monu koja je ipak ziva ali jedva dise vodi je u bolnicu
Zatim krece ostak price....
I Zakljucak igre e sad na kraju igre bi se max vracao u sadasnjost kao vec mnogo mator mona je u medjuvremenu umrla od raka a Maksov sin je umro od predoziranja kokainom. Max zakljucuje igru a
i svoj zivot ovom recenicom,
Now all pieces of puzzle is completed my life was with a purpose, a purpose to
equal a things in life that was unfair a cruel, i completed my destiny but now
what is left for me noting just agony some people will be pleased and say he is
lucky to be alive but i am not, my pain will be over only when i see my family
again i was serve death to others now i MUST SERVE A COLD DISH TO MYSELF
Zatim se ubija beretom u glavu i napokon je slobodan, i ne oseca bol to je poenta cele igre.
Mislim da realno max zasluzuje takav kraj zato sto on od pocetka prvog dela u stvari zeli ne osvetu vec da umre ali je kasnije razmislio i odustao od toga, ali je u dubini duse znao da mu nema izlaza iz toga i da ce se secati svega dok ne umre, to je poenta svega zato se igra zove MAX PAYNE predstavlja coveka koji ne moze sebi da oprosti i koji nikad ne moze da zaboravi i da odagna bol, vec samo da ga potisne a tako samo sebe razara iznutra.
Drustveni fenomen koji je zahvatio Balkan, i milu nam Srbiju s pocetkom '90tih, a od 2000. do danas dozivljava svoju kulminaciju.
Ljaksizam se poput vetra uvukao u sve pore drustva, zasao u sva polja delovanja coveka, i zaposeo svaki aspekt njegovog zivota.
Najuocljiviji elementi su navedeni u primeru koji sledi.
Ljaksizam u politici:
Ovaj drustveno-politicki fenomen omogucio je da nakon petooktobarskih promena, u fotelje sednu karijeristi sa istancenim njuhom za vecu platu, koristoljubivi pojedinci, Ministri bez ikakvih kvalifikacija, vezani sa kriminalcima, Ministri koji su podrzavali "kraduckanje", kupovali stanove za 500 evra, tukli novinare i "padali" na pitanjima iz opste kulture. Ljaksizam je pojacao element profita, sovinizma, podstakao mrznju prema drugih narodima i etnickim grupama, i te nekada kuzne pojave popularizovao kod omladine, koja danas slavi ratne zlocince, velica pocinjene zlocine, i zaklinje se da ce klati i ubijati sve sto nije sr(B)sko.Ljaksizam/seljacizam u muzici:
Ovaj pravac muzicke (ne)kulture zaposeo je kolektivno nas narod devedesetih, sa popularnoscu turbo-folka, i njegovih neimara Lepe Brene, Sneki Babic, Cece, Mire Skoric i drugih. Iako u pocetku tretiran kao benigna nekululturna vrsta zabave koja cilja na primitivne instikte svoje publike, turbo-folk dobija dublju drustvenu dimenziju. Dva dogadjaja koja su to inicirala bili su ljubavna veza izmedju Cece i Arkana i nastanak Pink televizije, koja je nastavila do danas da promovise pokradene ponajvise Grcke zatim Turske melodije, i besmislene zapaljive tekstove. Mladi su kroz emisije TV Pink dobijali svoje uzore, turbo-folk i dens pevace i pevacice, i tako bili upucivani kako da formulisu i konstruisu svoj identitet.Ljaksizam/seljcizam kao sistem vrednosti kod mladih:
Ova subkultura nije zaobisla ni mlade, koji su u vreme uspona Ljaksizma rasli sa dizesima, reketasima, mafijasima, sponzorusama, povratnicima sa fronta i dilerima. Posmatran sa danasnjeg, savremenog aspekta, Ljaksizam je dominantno uticao na formiranje sistema vrednosti kod mladih.
Taj sistem vrednosti ukljucivao je u sebe i raspad moralnih i estetskih normi, i vrednosti gradjanskog drustva, kao što su obrazovanje, brak, ljubav, porodica, miran zivot i posteni rad. Umesto toga velica se nasilje i nemoral, a slave kriminal i kriminalci.
Kod klinaca, gradacija sistema vrednosti pocinje sa Nokiom N90, skuterom, najnovijim Air max patikama, devojcice uzrasta osnovne i nizih razreda srednje skole kao da se takmice koja ce vise golih fotki u "jebi me" pozama okaciti na facebook, dok oni nesto stariji opstaju u sistemu vrednosti crnih Dzipova, povecih bankovnih racuna, sati provedenih u "bleji" po kaficima u Strahinjica Bana i sl.Ljaksizam/Seljacizam na internetu:
Razvoj interneta doveo je bas svasta i svakoga u priliku da koristi blagodeti online mreze. Pedofili, zoofili, nekrofili, i sapatnici drugih seksualnih devijacija, ocas posla nadju "zrtvu", ciji inicijali nakon "upoznavanja" osvanu u crnoj hronici.
Na internetu se sve politizuje. Forumi su puni dece koja ni osnovnu skolu nisu zavrsila, a vec razglabaju o politickim temama sve u 16, i to bas o onim stvarima za koje ni odrasli ne znaju sta ce.
Na YouTube-u, ispod 90 % muzickih videa, dakle namenjenim zabavi, obavezno se vodi rat komentarima izmedju Srba-Hrvata-Bosanaca, uz pominjanje majke, sestre, spiska porodice sa jedne, i boga, Allaha, klanja, sa druge strane.
Nesto sto cesto puta cujemo od mame kad nas posalje u trgovinu da kupimo neku stvar a vratimo se sa pogresnom.
Boris je za racunaromu u svojoj sobi uziva u posmatranju piksela na svom lcd monitoru uz zvukove turbofolka koji dopiru iz njegovih snaznih Pioneer zvucnika.
Logiran na svoj omiljeni sajt sadi egzoticno voce,obradjuje svoju plodnu zemlju,trazi izgubljene bikove,koze,ruzicaste ovce pravi stale i rastresa djubrivo po svojoj virtualnoj farmi.
Skor mu je odlican medjutim djeli ga samo 485 poena od njegovog najljuceg rivala,zloglasnog farmera Marka koji je od svog zemljista napravio ono o cemu svaka stoka na ovom svjetu sanja.
Boris se svaki dan cuje sa svojom konkurencijom,visesatnim podjebavanje,omalozavanjem njegvog ponosa provocira ga da bi ovaj gubio na koncentraciju i nebi li mu koje polje ostalo neobradjeno.
Boris prilikom svojih svakodnevnih rituala zacuje glas od svoje isfustrirane majke.
Majka:Borise tovaru ovozemaljski silazi ovamo dole momentalno!!!!!
Boris iznerviran prekidom mjena svoj status na svim profilima na Bussy i
silazi.
Majka:Boriseeeee silazi vise ima da ti jeben milu majku!!!
Boris:Evo me,evo me.Sta je vise sta se deres.
Majka:Jesi li opet na fejzbuko izrode,jeli opet sadis lubenice po farmi
kako tako nebi isao onaj vrt okopat da ja mogu svoje fikuse posaditi.
Boris:Sta je sta si me zvala.
Majka:Otici ces do Zrenke u trgovinu dole i kupit ces mi:Dva paketa onog praska za pecivo i onaj margarina za kuhanje.
Boris:Dobro,jos sta.
Majka:Eh i kupit ces mi jedan rahat lokum da imam za serije kad Milenka dodje na kahvu,jesi ukapiro kretencino nemoj da sta zaboravis jesi cuo.Boris prezauzet razmisljanjima oko toga sta jos treba da uradi u basti da mu urod bude sto bolji nije pohvatao sve sto mu je majka rekla i uputio se ka trgovini.Boris brzim korakom ulazi u jedinu seosku trgovinu
"Kod Zrenke"
Boris:Cao
Zrenka:Cao Borise sta ima,kako mama.
Boris:Ma eno je histerise po kuci.
Zrenka:Lol,nego izvoli sta ces.
Boris:Dat ces mi prasak za pecivo i margarin.
Zrenka:Koji ces margarina za kuhanje ili ovaj drugi.
Boris:Daj mi taj obicni mislim da je taj mama rekla(FAIL Jebat ce mu milu majku)
Zrenka:Evo izvoli,cao
Boris se uzurbanim korakom pozuruje je kuci da se njegovi online prijatelji nebi zabrinuli.
Marko(Enemy) poslao je stotine nudgeva u pola sata koliko je Boris bio Bussy.
Boris se vrati kuci preliven znojom,majka baca pogled na vrecicu vidno iznervirana i blagim razgovorom sugerise na gresku koju je boris napravio.
Majka:Kretencino jedna jebo ti sve svoje kako si tako glup pa ti nebi znao u slonovskiizmet ugazit,pa kretencino jedna picka li ti materina nizasta nisi.Pa nisam ti rekla da to kupis majmune neotesani.
I dje mi je lokum ja kahvu pristavila sad ce Milenka samo sto nije.
Mars obuvaj se trci nazad.
Boris:Ali moram...
Majka:Nista ali majcin sine,trkom nazad dok ti tu glavu nisam natukla sa ovom oklagijom zube ces da kupis ispod kauca,ajde trci picka ti materina.Eno je pocela mi serija,bjezi sta cekas.
Lik koji ne vadi cigaru iz usta. Ne, on ne puši, ali konstatno smara sa pričom o njima.
Kako mu nedostaju, kako mu je lepo bez njih, koliko je štetno ili nekom drugom pričom svojstvenom njima. Nije bitno dal ste pušač ili ne, smoriće vas.
Sa pušačem:
Simke: Božo brate baci te cigare, znaš li ti koliko je to štetno ?
Božo: Boli me kurac, volim da purnjam.
Simke: Pa da li bi pio cijanid ako bi uživao u njemu?
Božo: Ne znam nisam probao, možda.
Simke: A znaš li koliko para trošiš na njih? Za godinu dana bi mogao na more odeš.
Božo: Boli me kurac rekoh, ionako bi ih spiskao na slot aparate.
Simke: Ali, znaš kako je lep osećaj kad ustaneš ujutru bez onog zadaha.
Božo: A znaš li kakav je osećaj kad neko ugasi cigaru na tvom vratu ?
--------------------------------------
Sa nepušačem:Simke: E jes dobar osećaj kad ne pušim.
Pera: Ako, ako.
Simke: A baš mi je moćno, jes da još kriziram ali proći će i to.
Pera: Aha.
Simke: Računao sam, već sam uštedeo 1567 dinara, jer sam pušio kutiju dnevno.
Pera: Aj onda plati pivo.
Simke: Ma nemam sad, al baš mi je super bez onog osećaja u ustima.
Pera: Šupičku materinu i ti i tvoj osećaj, meni je tako od rodjenja. I kurac ćeš ti prestati pušiti ako stalno pričaš o njima.
----------------------------
2 dana posleSimke: U jebte al udara ova cigara, k'o džoint.
Merni sistem po difoltu ugrađen u svakog iole homo-sapiensa. Opisno-kvalitativna duž kojom se u razgovoru sa jedinkom/kama od prekoputa rešava svaka nedoumica u vezi sa kakvoćom rendom lično doživljene senzacije, fenomena i sl. Upotrebu iste, pak, još dodatno obogaćuje liberalno dodavanje prideva ispred dodeljene cifre, a prelaženje graničnih broja (keca i desetke; prim.prev.) već spada u standardni vid humora kada je jedan prosečni inteligent u pitanju.
Iskoristite današnji dan za šetnju sa voljenima.
- Uuu, matori, š'o sam vid'o pičku juče, sise joj, fazon, prkose zakonima fizike!
- A kak'a je u faci bila?
- A šaznam...Ok, valjda, ništa specijalno...
- Na skali od 1 do 10...?
- Uf, pa jedna jaka četvorka, zamalo petica...
- Jeb'o bi je....
- Pa, pričaj, draga! Po kezu na tvom licu, izgleda da je sinoć bilo zanimljivo, a, hihihi?
- Ah, draga, bilo je ne-ve-ro-vatno! Prof je pravi dirigent u krevetu, ako me razumeš, hihihi...
- Jaoj, baš ti zavidim! Znači, na skali od 1 do 10 - desetka, a?
- Ma, DVANAESTICA, ako me baš vučeš za jezik, hihihi!...
- Šta je, brate? Što si tako smoren?
- Ma, napravio sam sranje, tebra, 'nači nema mi izlaza...
- Ma, daj, jebote, ne može ništa da bude baš tako strašno...
- Veruj mi da jeste, brate...
- Ok, ok...Sranje na skali od 1 do 10?
- Rekla mi Kaća sinoć da je trudna...
- Pa, dobro, bre, rešiće to ona već nekako, hehe...
- ...dok sam ulazio u kružni tok na Slaviji. Ćaletovim kolima.
- U, brate, pa za to ne nema skala! Ae, javi kad je sahrana...
Putovanje iz branše političke naučne fantastike. Ne, nisu smislili nikakvu vremensku mašinu, naslov se obećava svako malo pred izbore, sa ciljem zauzdavanja raje prilikom izvođenja kružnog pokreta prstima i plajvazom po glasačkom listiću. Bauk čekanja u redu za jučerašnji leba i nabavljanja benzina od lika sa ćoška, direkt iz kanistera. Ova žvaka se vadi iz fascikle “u slučaju izbora” i stavlja u etar sa ciljem izazivanja “ma, ćuti, sad je još do jaja” – reakcije.
E sad, pošto je metod već poveće izraubovan, upotrebljivan k’o space button na prosečnoj tastaturi, a njegova gutačka masa počela da pokazuje znake telesne istrošenosti, postavlja se pitanje da li će još jednom poentirati ili će se, po prvi put izazvati kontraefekat.
2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Cuvena americka kantautorka,jedna od znacajnijih aktivista antiratnog pokreta '60 i vlasnica,jednog od najlepsih glasova ikada zabelezenih na nekom mediju.
Pevala je sa Bob Dilanom,Bob Sigerom i ostalim velikim pevacima i tog doba,ucestvovala je na Vudstoku,gde je njen nastup bio jedan od zapazenijih....
Zbog antiratnih aktivnosti ,nekoliko puta je i hapsena.
Kada nastupa,nastupa iskljucivo sa gitarom,veoma cesto bez bilo kakvog prateceg benda....samo gitara i neverovatan glas
(Oni koji nisu do sada culi za nju,neka pogledaju video)Diamond and rust
Well, I'll be damned
Here comes your ghost again
But that's not unusual
It's just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I'd known
A couple of light years ago
Heading straight for a fallAs I remember your eyes
Were bluer than robin's eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the Midwest
Ten years ago I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rustWell, you burst on the scene, already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes, the girl on the half-shell
Could keep you unharmedNow I see you standing with brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you're smiling out the window of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and thereNow you're telling me you're not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
'Cause I need some of that vagueness now
It's all come back too clearly
Yes, I once loved you dearly
And if you're offering me diamonds and rust
I've already paid
Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.
Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.
Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."
1) -Statistički podaci ukazuju da su postojali slučajevi u kojima se virus preneo poljupcem u slučaju kada bla bla bla a takođe postoji i naznaka da se ovaj virus može preneti vetrom, mada to još uvek nije naučno dokazano.
-ŠTA BREEE??!! Aaaaaa pa Milisav mož' da zapamti jučerašnji datum kao dan kad me poslednji put pipn'o!! Nema više ni henddžaba, i tako sigurno mogu nešto da zapatim!!! Ko zna s kim se mamlaz sve vucara, ja sam mlada da umrem, a i nešto se mnogo sporo oporavljam od prehlade u poslednje vreme, IJUUUUU PA JA IMAM SIIIIDUUUU, KUKALA MI MAAAJKAAAAA!!!!2) -Prema statističkim podacima iz 2008. najveći broj zaraženih nalazi se u Podsaharskoj Africi, oko 22.400.000 ljudi od kojih je do sada zabeleženo 1.400.000 smrtnih slučajeva, zatim bla bla bla... Srbija u regionu prednjači po broju prijavljenih, mada se sumnja da je broj i do 10 puta veći od zvaničnog rezultata bla bla truć...
-Sine, ovako ispade da je pola sveta zaraženo, obzirom s kim sam se sve vuk'o, koje su šanse da do sad nisam i pokupio nešto?? Jeb'o sve, ne mo'ž mene tako da ukenja, kakva sam sreća, 100% je imam, a imaš je i ti, tako da, aj Mileva, bacaj taj kondom, idemo da te rasturim k'o bager šupu!!
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.
- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.
Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.
Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:
-Chris Croocker
Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).
Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.
-Gerard Butler
Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".
-Night at the Roxbury i Haddaway
Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.
-TechnoViking
Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.
-Garry Brolsma
Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.
Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.
-Pivot čiča-gliše
Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".
-Shoop da Whoop
Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.
-"Peanut Butter Jelly time" banana
Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.
Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.
-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"
Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.
-Trener
Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.
-Milan Tarot
(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.
Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.
Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.
Autobus, dva pogleda se susreću i prepoznaju...
- "E Milanče, jes' to ti...?"
- "Vidi nju... Gde si Vanja sto godina...?"
- "Otkud ti u ovom delu grada?"
- "Ma nosio neki kajmak tetki u Borču..."
- "Pa šta ima čoveče? Nisam te videla, ne pamtim... Ima li šta novo?"
- "Šta bi bilo? Standardno... radim, pomalo izlazim, još uvek sam sa Jelenom... ništa specijalno. Šta ima kod tebe?"
- "Jao, ma ludnica... ništa me ne pitaj. Evo sad idem sa faksa, sva sam nešto izmrcvarena, imamo nekog mutavog profesora, tri guarane sam morala da popijem da bih ostala budna na predavanju... Pa htedoh da svratim do Marka; njega sam upoznala letos na Pefkohoriju, mrvuljak moj, pa smo se smuvali posle mesec dana... Razmenili telefone, videli se par puta i znala sam da je to to, iako sam ja htela još na letovanju, a znala sam da i on hoće, ali tamo nikako nismo uspevali da uspostavimo neki duži kontakt... Krenemo da ćaskamo neobavezno i on u pola prekine razgovor i uvek smisli nešto da ode, miš moj stidljivi... I da, reko' htedoh do njega, ali nema šanse... Kolukvijum iz statistike u sredu a u petak ispit iz političke, pipnula ništa nisam. Još sam obećala Teodori da ću doći da je ofarbam, a za to će mi trebati vremena, jer sa njenom kosom mora baš nežno da se postupa, dosta je osetljiva i retka... Sećaš se da ona nikad nije htela da se šiša, da joj se ne bi videla proređena kosa........." :bla-bla...truć...torok...trač...kokoda... jedan sat, drugi, treći, decenija... Epopeja!"
Jedini klub u gradu u kome se okuplja ženska čeljad sa sela, muškarci su uglavnom po seoskim kafanama, ovaj klub radi samo petkom i subotom kada se seoskoj ženskadiji ukaže prilika da napuste okrilje svoga doma, koji je udaljen od grada oko deset kilometara, a nekima se čak i posreći da veče provedu kod nekog gradskog mužijaka u stanu. Ovakvi mužijaci su veoma retki, tj. ovi klubovi su im poslednja opcija ukoliko ne pronadju svoj plen za veče.
Ulaziš u klub sa poslednjom nadom da ćeš nešto pojebati večeras, za šankom vidiš curu pristojnih oblina kako pije sokić i u tom trenutku gleda u tebe. Odmeravaš joj butinu i odlučuješ da joj pridješ, ne sluteći da je pre dva sata brisala kravlju balegu sa štikle.
-ćao mače ja sam Mirko, a ti si?
Ona: Borika, drago mi je.
-ovaaaj a šta piješ?
Ona: neki sladak sokić što košta šeset dinara (pije ostatak na eks)
-ti baš voliš slatko, ja imam dosta kući i to besplatno
Ona: ma jok ne volim ja baš slatko nego sam malopre jela neku pitu s krompir, bila je mlogo slana
- a izvini odakle si ti?
Ona: ja sam iz Svrljig, (prilazi neka cura) ooo a evo je i moja drugarica Zorana aj da ve upoznam
- evo, evo samo da odem do toaleta
Bežiš što dalje od njih dve, izlaziš iz kluba i miriš se sa činjenicom da ćeš sa ortacima da cepaš igrice celo veče.
