" Svi vi što maštate o sreći
Vas vodi put u velik' grad
Vi niste prvi, niti treći
O njoj mašta svak'
Jer svako potajno se nada
Da nađe ostvarenje sna
I vi ćete prvi biti, mada
Sa vama neću biti ja "

- Kume jel imaš 100 evrova na zajam do prvog
- Možda se nešto nađe al nemože sad nego od nedelje jedan dan
- Pa dobro i to mi odgovara
- Al u frci sam nekoj i ne znam dal ću da se setim, ne znam dal ću te zvati, zovni ti mene
- Ok kume kako ti kažeš

- Šomi, gledaj š'o sam uz'o sliku, Paja Jokanović, rani rad, Selidba Srba. Sedamdeset eura, trebalo Đoku para, prod'o mi ispod cijene.
- Paja Jokanović? Ipak mislim da je to Betoven. Dok je još čuo na oba uveta. Reči ti mene jesi li ti normalan? Vidiš li levatu koliko je čičagliša na slici? Ovo je Đoko nacrtao markerom za 10 minuta i to dok je krizirao viđi linije. Pa viđi Crnojevića kao da je imao šlog prije slikavanja. Levatino.

Profesor: "Ajde Vi što Vas ne interesuje što ja pričam, napolje"
Nas 150 bledo gledamo.
Profesor: "Da, da, Vi gore, pokupite stvari i izađite napolje"
Svi se okrećemo gore.
Profesor iznervirano: "Da, Vi što se okrećete!!!"
E onda kreće 10-minutno propitivanje "Jel ja?!" dok profesor konačno ne dođe do studenta na kojeg je mislio ili dok i sam ne napusti predavanje...

...Nikad neće naučiti

dobar dio definicija o Chucku Norrisu

Miško, jes video što je komšija Mile uradio ogradu sa lavići?
Jesam!
E mogli bi i mi taku da uradimo, viš kako je lepa, a ova naša dotrajala.
Mogli bi. Sutra ću se raspitam gde je naručio lavići...

Наставник / професор географије - за прву половину јуна спремите реферате, свако о својој држави коју је добио, али немојте да то буде „копи-пејст” са Википедије, већ желим да се то мало обради .....
------
- Ала си ти набубетао из књиге, све си рекао баш онако како је написано тамо... ма прави „копи-пејст”.....

-Dobar dan čiko.
-Zdravo dete... jeli ti si Micikina mala?
-Jesam čiko, a kako znate?

- Alo buraz dal si ti to upravo postov'o sliku svog govneta na instagram? Jesi realan?
- Em vi pi, em vi pi...

Seka ^-^ says (18:31):
*hahaha
*ja jedem sad za racunarom
*znas kako to izgleda
     Tea.     says (18:31):
*ja jedem uvijek za računarom :D
Seka ^-^ says (18:32):
*meso u rukama
*i kucam
*XD
     Tea.     says (18:32):
*hahah
*ja viljušku u lijevu
*a kucam desnom
*i po potrebi viljuškom
*sad ću da definišem hahah xD
Seka ^-^ says (18:34):
*hahaha

c/p

Dvadeset četiri godine kasnije, 45-ogodišnji unuk živi kao u pesmi Bon Jovi-ja Living on a Prayer, samo ne radi na dokovima nego rinta na građevini, doduše ima ženu koju voli, ali kojoj je važnije da ode na posao koji je sto puta bolji od njegovog, što ga ubija u pojam gore nego da ima više para, jer on, eto, mora da rinta, i decu koja su poslušna i inteligentna, ali ga potajno mrze jer im nije kupio nove Najke, odveo ih na utakmicu, dao pare za šoping, kupio video-igre, kupio šminku. Pokušava da sjebe ceo svet, ali svet se ne da sjebati. Ako se i da, to je samo na 4-5 dana ili tako nešto, to jest njegovih pet minuta. U svetu smeće, obrazovano ili neobrazovano, najbolje prolazi kroz šahtove, jer to je posao smeća. A unuk jednostavno nije imao sreće, mada je možda i sam smećar. Mogao je postati ne znam šta da je samo imao sreće, jer nije ni on daleko od smeća... Debeli opanci ipak nisu za to, razmišlja unuk, i seća se kako mu je govorio deda Živan koji je, eto već petnaest godina pod zemljom negde u Bermudskom trouglu.