Kada svakom drugu u razredu znaš ime majke.

Naoružan domaćim sirom i kajmakom, nekoliko niskobudžetnih pašteta kupljenih na sniženju u lokalnom marketu, kesom debelih termo-čarapa, odjećom i obućom, natrpranim u putnu torbu tako da nema mjesta ni da se igla provuče, naš junak se zapućuje na put ka velikom gradu. Na rastanku majka, uz suze koje vlaže njeno lice kao izvor Save, prosipa bukal vode za njim, a ćaletu oči blistaju od ponosa.

U džepu ima para tek toliko da može fino da jede i ako mu nešto ostane da može da izvede djevojku u grad. Naravno, kao i većina seoske djece, on nije sin budžovana pa da može da se rasipa. Na nogama nosi kineske Abidas patike kupljene na obližnjoj Arizona pijaci za 20 maraka (oko 1000 dinara) od para koje je ćale zaradio prodavši sijeno. Noseći tešku torbu u, od cijepanja hrastovine, nažuljanim rukama, naš mali čovjek stiže u velelepni grad gdje studira. Stanuje na kraju grada, zabačen od svih dešavanja, jer je kirija dosta manja u odnosu na centar grada. Živi sa nekom gluhom babom s kojom voli da se slatko nasmije i koja mu, tu i tamo, ispeče svoj specijalitet - gurabije.

Marljiv je student, u indeksu je osmica najmanja ocjena, a u društvu je prava legenda. Svi ga vole, cijene i poštuju zbog njegove volje i želje za napretkom. Kod gradskih djevojaka, koje su navikle na materijalizam, slabije prolazi, ali na svu sreću, kolegice seljančice, koje namirišu njegove feromone na kilometar, hrle mu u zagrljaj. Veoma često, ljudi kao naš junak, uskoro postaju velike ličnosti, asistenti, profesori ili pak doktori.

Pomoćno sredstvo pri sranju u poljskim uslovima.

Džiz u gaće. Ćorak. Prenapaljeni, početnički, amatursko-nemačpojmački snošaj. Kad vam je do tada seksualni život činio samo okrzaj o bradavice neke tetke, dok prolazite pored nje na kant u prevozu, lako se desi da prevremeno ejakuirate kad vas dofati neka devojčica, pokvarena hitovima Zvezda Granda i jeftinim vinom, te krene bez uvertire da skida tangu.

Neopredeljen čovek.

Jedini nacin koji moze da povredi kretena,kreten,
jedino to moze da ga dotakne!
Svaki pokusalj da ga ponizis sa intaligentnim argumentima
ce mu samo podici ego onoliko koliko se budes trudio

Odličan antidepresiv( kao i svaki drugi alkohol), ali nekako brže dobijes četiri noge nego inače.

Rasna golmanka kojoj klepaju penale, a ona ih rado prima i krešti: "Sipaj u me' k'o u nerotkinju!"
Svučeš gajbu MB-a ispred zadruge, zatim odeš kod komšije na sjedaljku ispred kazana, naliješ se k'o riđo bare, dođeš kući, a ona se nadžudžila i hoće da upireš u nju k'o seljak na metar bukovine dok je cijepa gluvarom, pa mu žao odustati. Obično je obučena u neko čipkasto sranje koje moraš pohvaliti, jerbo ona se za tebe sredila, jelte. K'o da ti je zanimljivo to malo krpica što ima na sebi. Obično se podboči, namjesti se u položaj: kažiprst lijeve ruke cucla, dok desnom šakom mrsi grudnjak. Ništa onda, streseš se k'o pokislo 'seto, obavezno zapališ cigaru, to ti daje samopouzdanje, izgledaš nekako muževnije i počneš sa operacijom ulaska u kokpit u njenu bijonsaru. Raščerečiš je nekoliko noći zaredom i poslije postaneš glavni seoski jebač.

Jedinica za konstantnost, sinonim za nepromenjivost.

Žika (Seljak), voditelj "Žikine šarenice" spada u onaj tip ljudi koji bi, da je to ikako moguće, i kroz 50 godina izgledao isto. Tridesetak godina (ako ne i više) on nosi odela istog kroja i gotovo uvek istih boja (Tri boje - Žika). Frizura - uvek istog oblika, sa razdeljkom na istom mestu. Ni duža, ni kraća. Kao po kalupu. Da ne sedi, pomislio bi čovek da je on i kao pubertetlija izgledao isto kao i sada. Glas mu je mutirao onog trenutka kada je izašao na svet.

Čim je ugledao reflektor iz porođajne sale, doktoru je dao savet kako da pojača osvetljenje, a da pritom smanji utrošak električne energije. U "Jutarnjem programu" televizije Beograd je bio itekako podoban kao voditelj, jer je svojom interpretacijom najnovijih vesti, u kombinaciji sa svojim dubokim i hrapavim glasom, spremao široke narodne, samoupravne radne mase za novi dan u svojim preduzećima. Tmuran dan.

Glavni argument seljaka kada napravi neku pizdariju. Nema veze ako je on poharao pola sela sa svojim Zetor traktorom, ako je ubio nedužnu babu što mu naleti na kosačicu dok se vraćao s njive, ako je izbo vilama svoju ženu dok je silazila sa sijena, jer zaboga, on nije šćeo. Dešava se.

Nadrkana ili zauzeta devojka koja u diskoteci celo veče deli pedale.

Kurac moj si ti iz Beograda.
Danas svaki seljak kaže da je iz Beograda. Današnji Beograd za debile prostire se od Besnog foka do Ripnja i od Dobanovaca do Grocke. Sve je to Beograd. Ovi iz Borče kurče se ko da žive u starom gradu, a ove iz Ovče neću ni da pominjem. Alo, shvati dečko, Borča nije Beograd, Borča je sa druge strane Dunava. Po toj logici Pančevni onda žive u centru beograda, u krugu dvojke bogtejebo. „Brate znaš ti da Krnjača spada u Beograd?“ Znam, znam, da švabe nisu izgradile METRO ne bih ni znao gde je ta Krmača ili Krnjača ili kakogod se zove. Cela ta okolina fura da je iz glavnog grada, još su sami sebe ubedeli da jesu. Futog i Kać nije u Novom Sadu, ali oni se ne kurče da su iz NS-a, možda zato što Novi Sad nije glavni grad... muka mi je...

Uobičajeno nadrkana pojava koja hoće sve i hoće ODMAH! Izašao je da potroši pare mukom stečene, tako da mu je sve u startu skupo, uslugom je po pravilu nezadovoljan, i pokušaće za svoje pare da se maksimalno iskurči, navata nešto da jebe, provede se kao nikad i ostavi 15 dinara bakšiša.
Obožava da odlazi u klubove gde odlaze dobre ribe i da tamo kuka kao mu je sve skupo i kako sve odlazi u kurac, da se drka na konobare i šankere, a posle petog piva skida majicu, hvata igračice za dupe i smara DJ-a da mu pusti pesmu..
Na kraju će uvek otići nezadovoljan, pošto njegov mozak ne može da skonta da na turu čeka još deset gostiju pre njega, igračica nije zadivljena kada joj prospe neku šabansku foru, i neće pokupiti ništa za večeras jer ću ja preko šanka reći svakoj okolnoj devojci da ga znam, da je seljak, smrdi mu iz usta i ima gljivice na nogama.

Majica sa predubokim V- izrezom. Gejština servirana od strane gastosa za tili čas pustila je korene u domaćim klabanama i splavovima. Osim ljubavnog tepiha, gej izrez na izvolte stavlja celu mušku telesinu od podbratka do kurčevog putića.

Idol bubuljičavim gimnazijalkama kojima je baš 'svatko' što on ne ume da kaže 'r' nego trokira, mada i pokoji u najbolju ribu iz odeljenja zaljubljeni štreber ume da padne u sevdah uz njegove stihove. Ali kakav je život, ona je u srećnoj vezi sa lokalnim frajerom i štreber je svestan da ona nikada neće biti njegova i njega samo Đubre tu razume. Sumnja se da je mali Đubre bio prehlađen kada su učili 'r' u školi pa je zauvek ostao da živi sa ovim hendikepom.

Donekle ste svi vi ispisali sta treba i svaka cast!!!tako bre!!!
al' ima jos brdo stvari koje nisu napisane i smatram da sve to mora da izadje na videlo....!
Najvaznija stvar.Svaki drugi,a kolko je njih sad mozda i svaki prvi,fenser,shaban,seljak...nosi duks harison gibson,a svaka druga....mora obavezno da ima 'elanke sto ulazi u njihov najnegovaniji deo tela "guzicu"...Da da niste znali to je najnovija juzno korejanska moda,to svi oni tako pomno prate ili ne???:)
Znaci najvaznije je da oni fizicki lice jedno na drugo,al' jedina dobra stvar je sto se razlikuju po gluposti...sjajno!
Sad da ne pricam o onim maloletnim fenserkama koje u shkolu idu ko da idu na sajam erotike,obavezno ustajanje u 5 ujutru,sminkanje do 6,spremanje do 7,stikle,dekolte i ti svi fazoni,malo pogledaju neki dugometrazni film za odrasle,cisto da znaju sta da rade u skoli, do nekih 5 do 8 i u skolu....jos mnogo mnogo toga!!!!

Još jedna od onih stvari koje sam video u američkim filmovima i serijama a oduvek sam hteo da probam. Bilo mi je kvltno kad lik ode po kokice i kaže "Can I have extra butter please?" jer sam kao seljačko dete navikao da mi baba pravi kokice u šerpi sa suncokretovim uljem.
Onda se jednog dana setim da bih mogao da ispunim sebi taj hir i ispunim donekle svoj dečački američki san, da jedem jebene kokice sa puterom a ne sa zejtinom kao pravi pripadnik trećeg sveta. Prodžaram po netu da vidim kako to ide, inače ista procedura kao za ove naše kokice, kupim dva pakovanja po sto grama putera. Uzmem lepo lonac stavim svih dvesta grama što sam imao jer kaže u receptu što-više-to-bolje i iskokam kokice, posolim i probam.
Kad ono govno neviđeno, masno, sliva se niz bradu a nije gibanica. I tada shvatim zašto su amerikanci stoka debela. Gde to može da valja kad se dobija u kofama koje sam opet kao seljak znao da služe hranjenju prasadi i ostale krupnije stoke.

Malo urbaniji naziv za život

Kada boravite na selu, shvatite da Dnevnik igra važnu ulogu u životu seljaka. Elem, baba, deda i stričevi uglavnom provedu pola sata blejeći u televizor bez neke veće reakcije, izuzev po neke psovke upućene ovom ili onom političaru, ali uglavnom, bez neke veće reakcije.
Međutim, stvar se menja u zadnjih dva minuta Dnevnika. To je kao kada broker prati stanje na berzi ili kladioničar utakmicu. Baba i deda panično umiruju decu i ostale ukućane: "Ššššššš, tišina, ćutite, da čujemo kakvo će sutra biti vreme."
U tom trenutku shvatite da za seljaka, Srbina, nisu važne poruke koje mu šalju kojekakvi ovozemaljski političari, lopovi, tajkuni...Njemu je važna jedna poruka i to ona koja stiže od Boga: "Kakvo će sutra biti vreme?"
Ta poruka mu pomaže da planira oranje, košenje, branje, žetvu, da ishrani i školuje decu, obraduje unuke za Božić...

E, to ti je srpski seljak. Ne živi lagodno al' mu nijedna "Svetska ekonomska kriza" ne može ništa. On poruke prima od Boga i njima se rukovodi.

Seljački lord. Čovek koga u selu svi žele kopirati i biti kao on. Balansijer između užarene gradske kaldrme i curula prasećim govnima natopljenih. Caki je licko. On pazi kako se oblači i čupa redovno obrve, čisto preventivno.

Caki je najurbaniji seljak u svom selu. On je prvi otišao u grad i tamo se snašao. Da mu nije sve blagog crnila ispod noktiju, ne bi ni bio provaljen od strane urbane gradske gospode. Caki nosi ono što nose gospoda. Ok, ono što su gospoda nosila iz kolekcije leto 2005, ali ipak ono što su nosila gospoda. Caki nosi Polo Ralph Lauren košulju, i za svaki slučaj kupi onu sa konjanikom dimenzija zrelog patlidžana. Paciotti 4US nije za nas, već kao da je za njega stvoreno.

Kada se Caki vrati iz grada, svi ga gledaju kao boga. Cakijeve dogodovštine su highlight seoskog zalaska sunca, dok se mladići odmaraju od baliranja i nadaju se životu u asfaltiranoj idili.