...a i kada pokuša da bude duhovit, skoro uvek ispadne smešan

(kafanska emisija "Problem", Studio B)

(vidi klip)

kasni k`o muda za veprom

Imaš 18 godina. Drugo polugodište četvrte godine, najbolji period koji ćeš imati tokom celog školovanja.

Ni sam ne znaš kako je sve to počelo, ali u jednom trenutku dođeš do stadijuma gde jedva čekaš da stigneš u školu samo da bi bio pored nje. Kroz "Što sam kreten da se ložim na drugaricu? Neću! Neću!" faze si već prošao i sad si čvrsto rešio da je bolje da probaš i zasereš, nego da ne probaš uopšte.

Korak 1. Teorija:
Detaljno si razradio plan, a imao si i vremena jer je to glavna stvar koja ti okupira misli u slobodno vreme. Zamišljaš čitav scenario: "Zvaću je da zablejimo negde u gradu, baš sad preko prolećnjeg raspusta. Vodiću je negde na piće, šetaćemo Kalemegdanom, gledaćemo zvezde... Biću prirodan, duhovit, šarmantan... Smejaćemo se, gurkaćemo se kao deca, zajebavaćemo jedno drugo... A onda u jednom trenutku, biće spontano, možda i ona to želi, poljubiću je, reći ću joj da to što osećam prema njoj nisam osećao ni prema jednoj devojci s kojom sam bio do sad. Biće iznenađena, zbunjena u početku. Reći ću joj da sam svestan toga da smo drugari, ali da ne mogu da biram ko će da mi se svidi, i da ne bih sebi oprostio kada bih dozvolio da neko drugi ima nešto tako posebno kao što je ona. Poljubićemo se ponovo... Ostaćemo zajedno... Bićemo srećni..."

Korak 2. Praksa:
Desi se slučajno da baš preko tog raspusta nego iz razreda organizuje roštilj kod sebe u dvorištu. Nekoliko ljudi iz razreda, par njih sa strane, i naravno Ona. U početku na nju ne obraćaš pažnju. Roštiljaš, ždereš, cirkaš, zajebavaš se sa ortacima... Počinje da se smrkava, neki su već krenuli kući. Nakon 5-6 piva i pola sata skupljanja muda, blago pripit uspevaš da je navataš nasamo da popričate. Svestan si da ništa nije onako kako si zamišljao. Usrao si se, zaboravio se sve što si hteo da joj kažes, počinješ da mucaš:
- E ovaj... Vidi... Hteo sam nešto da ti kažem... Možda si već i izvalila... Ovaj... Mislim po mom ponašanju... (ne možeš da veruješ da ćeš izgovoriti ovo što planiraš, skupljaš muda do kraja) Vidi, svidjaš mi se, već neko vreme, i to mnogo... (ne znaš šta dalje, sve si sjebao)
- Ali ja sam mislila da smo mi drugovi.
- Pa znam, i jesmo, ali...
- Daj molim te, nemoj to da mi radiš. Dobar si mi drug i mnogo te gotivim, ali jednostavno te ne gledam na taj način. A i rekla sam ti skoro kad smo pričali da mi trenutno uopšte ne treba dečko. I uostalom bio si sa jednom od mojih najboljih drugarica. Kako misliš...
- OK kapiram, ostaćemo drugovi... Valjda nekako... Morao sam da pokušam...

Korak 3. Izbegavanje:
Nećete pričati sledeće 3 nedelje, a sve će se zaboraviti tek za nekih pola godine, kad oboje budete bili studenti, daleko jedno od drugog.

Naime, kada učenika sistem za varenje navede na potrebu za ispuštanjem gasa, tj. prdenja, on se lagano nagne u pravcu vozača, šatro da otvori torbu ili pozove druga ispred, a u stvari je oslobodio svoj donji deo tela i tako zauzeo idealnu poziciju za egzekuciju putnika i svojih drugara smradom. Odmah nakon svršenog čina on će pitati najbližeg druga "Ko je prdnuo?" i tako staviti sebe u drugi plan sumnje. Ostali putnici će svakako znati da je neko prdnuo, ali neće znati da je to on, a afera će trajati nekih 10-ak sekundi kada se sve vraća u normalno stanje.

- De ste pivdžani?
hor: Puši ga aktivisto!

Ne daš li mi kintu do večeras, krvlju ćeš mi platiti!

Zan Klod Van Dam brutalno prebijen lezi na zemlji. Njegov zli protivnik pocinje da slavi pobedu. Zan Klod u tom trenutku ima flesbekove. Kroz glavu mu prolazi slika devojke koju mu je protivnik kidnapovao i sodomizovao, seca se svog omalenog ucitelja japanca kojeg je ovaj zlikovac ubio. Na posletku , seca se svojih roditelja koje je takodje ovaj gospodin ubio (zacudo nije ni malo ostario , iako ih je pobio pre 30 godina).

Flesbek se zavrsava.

VAN DAM PRAVI FACU KAO DA KENJA. Ljut je jebiga. Kako se svega toga nije setio pre fajta...

Ustaje i brutalizuje svog protivnika. Svaki udarac nosi otrov osvete za po jednog kidnapovanog ili preminulog prijatelja.

Pre nego sto ce zadati smrtonosni udarac, jos jednom pravi facu kao da kenja (u slucaju da nismo do sada provalili da mu je tesko).

Protivnik eliminisan. Roditelji se smese iz raja i masu mu. Ucitelj se iz raja seretski smeje. Devojka mu trci u susret (trci sa poteskocama jer je boli cmar). Van Dam je grli, ali je sav slomljen. Slomljen , ali srecan. Odlaze u ravcu zalaska sunca.

Pismeni ispit, lik ispred tebe se uporno ne okreće na tvoje dozivanje i ti već polako prestaneš da brineš što ti fali samo još jedno pitanje za prolaz, nego što bi nedajboze mogao da se ugušis ili iskrvariš tu iza njega a da on ni prstom ne makne, jer zaboga svako radi za sebe i nema prepisivanja! Onda polako krećes u osvetu: opružis ruke ispred sebe, i kreneš da drndaš hemijsku: cak-cak…cak-cak…cak-cak… …..............cak-cak…cak-cak…
Neće mu mnogo štetiti ako propusti da ispiše neku fus notu, a za tikove neka krivi majku što ga nije volela kad je bio mali…

*************

Gradski prevoz, krcat narodom i ti se jedva držiš prstima za neki naslon. Majka i sedmogodišnja ćerka ustaju i oslobađaju pored tebe dva mesta, polako, koliko je to moguće u silnog gužvi. Za manje od sekunde stvorila se tu debela Kokoska, kaže, `samo da prođem`…Nisi uspeo da završiš molbu da sačeka samo dok se i devojčica ne pomeri, već je nalegla na tebe i ti uz pucanje tetiva pokušavaš da ne zgnječiš dete. Taman uspostaviš ravnotežu, a ona već zove kolegenicu Kvočku koja hvata zalet s pola autobusa…. Tada treba demonstrativno da spustis svoje mlado dupe na slobodno sedište. Naravno da će to izazvati opšte zgražavanje jer niko nije video magaricu kako te je pregazila, ali na to treba samo bolje da namestiš slušalice u ušima i složiš zen facu…

Steva: Opet sinoć u gradu nikakvo bambusanje... 'Bem ti grad! Gde da nađem curu?
Salsa boy: 'Ajde sa mnom na salsu. Ima ih kol'ko 'oćeš!
Steva: Brate, teraš me da se 'vatam za slamku. Koliko dugo ja treba da igram tu tvoju baćatu, da bi se na kraju isplatila za neku poštenu vaćatu...
Salsa boy: Pa, ako si talenat, ako imaš taj rad kukova – onda simulira vrtenje hulahopa – onda oko mesec-dva.
Steva: Kad krećemo? Ja za to vreme u gradu mogu da ulovim samo trandžu.

- Ne verujem. N E V E R U J E M! Ima 192, trenira neki skvoš, koji li kurac, biceps ko ja u struku, miriše ko livada na novog Rabana, onako šarmantan, ja ovlažila ko pomoravlje 87. kad se ono reka izlila. skidam ga...i jebeno ne verujem šta vidim. Sestro slatka, umalo mu nisam rekla da treba da se zaposli u Štarku kao kalup za one posne napolitanke. Taj kurac - palac u mene neće ulaziti, pali, mrš iz moje avlije!

- E mala, pošto parking?
- A?
- Pošto parking bre?
- A?!
- Ma bre, koliko naplaćuješ uterivanje u pičku i rč?
- Pa tako reci bre. 55, 99 je cena. Ja sam ti obična kurva, a ne tamo neka prostitutka da mi se tako obraćaš.

Komisija je jednoj generaciji rekla:Prvih sat vremena radite sami radi reda a onda pocnite prepisivati

- "Gospodine Šešelj, da li ste spremni da pred međunarodnim sudom pravde položite račune za svoja zlodela?"
- "Možete samo da mi popušite kuvac, jebem vam majku svima..."

Vrata (trassss)
Izlaze Mićko, Dejan, Milan, Saša i Ksenija (da, da i ona, nju je dečko nogirao)
Guraju se ko će se prvi dohvatiti ulične rasvete jedinog sigurnog oslonca u tom trenutku, i počinjeeeee.
Mićko - možete videti da je jeo sarmu a pio crno vino...Dobitna kombinacija za divnu bordo boju.
Dejan - veliki fan brze hrane iz svoje utrobe ispušta sareni mlaz pice i kuvane rakije.
Milan - mamina pita sa zeljem i belo vino daju odličnu boju masline.
Saša - ooo, pa njegov mlaz šara pločnik oker bojom kombinacije piva i boranije.
Ksenija - pa, očekivano gomile sladoleda kojim je utapala tugu, poneka liska zelene salate i sve od navedenog, jer se tuga u svemu utapa.

U pozadini čuju se psovke o široj i daljoj rodbini, pitanja da li imaju roditelje i konstatacije o dekadenciji današnje omladine. I konačno sirena, to crveno beli kombi održavanja dolazi po njih da ih vodi na mesto drugog nastupa.