- Iiiii stiže prva poručena pesma, a pošto je prva, nek bude za džabe! Samo za mladoženju od mladinih roditelja! Pesma „Kockar“! Idemoooo!
„Ja sam život svoooj stavio na kocku....“
(Mladoženja: U mamu im jebem, izvalili su da sam u dugovima zbog kocke, mora da im se ova ćurka žalila. A čekaj, čekaj, proći će i ova svadba, objasnićemo se mi!)
(Mlada: Ne mogu da verujem da je ćale naručio ovu pesmu! Eno sale već konta da sam se žalila, tačno mu iz osmeha vidim da sam najebala!)

- A sada od prijatelja Bore za njegovu prija Anicu „Prijo moja kako ćemo“!
„...dok svatovi pevaju i kolo se vije, ja se malo bliže primaknem do prije...“
(Prija Anica: Ta sunce ga jebalo pijano, opet ga ’vata kalbazija! Još će prija Milena da pomisli svašta! Već je počela da se mršti posle druge strofe, a da ne zna ona da smo mi pre nego što su se oni...ma ne zna!“
(Prijatelj Pera: A vidi ga ovaj picopevac što mi se nabacuje ženi. Još ima i muda da se smejulji i žmirka na to ćoravo oko dok mi podiže čašu! Samo da mu se sin nije bacio na njega, mamicu mu švalersku!“)

- Nastavljamo veselje uz pesmu „Svekrva i snajka“ specijalno po želji mlade!
„Zato svaka svekrva, nek ne bude ljuta, kad dobije lepu snajku nek’ se skloni s puta...“
(Mlada: E taaaako! Odma’ da ovoj matoroj veštici objasnim da je nova gazdarica stigla u kuću!)
(Svekrva: Vidi, vidi, što se ova ma okuražila! Od ponedeljka će već da se zna kome je gde mesto u kući!)

- A sada pesma od mladoženje za sve prisutne goste, pesma simboličnog naziva „Ženim se“!
„...verni muškarac to sam ja, al’ za svaki slučaj vežite me lancima...“
(Mlada: Evo ga, opet počinje, a nismo ni dan u braku. Ako misli da sam mu oprostila Tanju iz pekare u Albertovoj, grdno se vara! Ima dana za megdana!)
(Mladoženja: Ma samo nek me vežu, uvek lanac može da dosegne do komšijskog dvorišta!)

- Evo ga i kum doš’o da caluje jednu! Pesma „Oprosti, izvini“!
„...čovek koji te voli prijatelj je moj...“
(Mlada: Čekaj, čekaj, sad je meni jasno zašto mene kumova devojka ne miriše! Samo da Sale ne provali nešto. Mada neće, pijan je k’o morka!)
(Mladoženja: Majku mu, da l’ se ovo odnosi na moju Slađu? Dobro, smiri se Sale, ima kum dosta drugova. Mada, kako ja sad da protumačim to što nam ne izbija iz kuće već mesecima?)

- I specijalna želja od mladoženjinog deda Mite „Sve sam pare popio“
„Sve sam pare popio, popio, popio, al’ se nisam opio, opio, opio...“
(Mladoženjin otac Bora: Pu! Đubre matoro! Naš’o i na svadbi mog prvenca da me proziva za pare koje sam ostavio kod Mileve u kafani! Fosil zadrti!
(Baba Stana: Da to meni ovaj moj konj ne poručuje da ćemo ostati švorc posle ove svadbe?)

- Ajmo, ajmo, živo, živo! Još jedna pesma pred tortu od mladenaca za sve goste „Ne može nam niko ništa“
„...jači smo od sudbine! Mogu samo da nas mrze, oni što nas ne vole!“
(Mladenci u isto vreme: Ma koga bre briga za ovu formalnost i šaradu, jači smo nego ikad sa udruženim imanjima! Prc!)

Šest mjeseci je prošlo od moje poslednje posjete stricu, onom mlađem. Starijeg posjećujem svake nedelje. Odem na groblje, zapalim svijeću i ostavim cigaru koja gori pored njegovog groba. Malo je odmaknem, da mu dim ne grize oči.

Mlađi stric, don Vito Korleone moje porodice. Tako bar on misli. Misli da drži sve konce u svojim rukama. Caka je u tome što ispod tih konaca gori vatra koju on ne vidi. Konci su odavno popucali, ali on ih onako raskomadane i dalje čvrsto drži i ne prepušta ih nikome.

-Ooo, pa gdje si ti sinovac? Ko nas zavadi majka mu stara?
-Niko striko, nemam vremena od faksa.
-Stisni taj faks, ali stisni malo i žene hehe.
-Ma imam djevojku, Stašu, upoznao si je na slavi.
-To je taj gen nas Tenorovića! Magnet u krvi, prosto ih privlačimo sebi. Jesam li ti pričao ja kako sam osamdesetih po Splitu...-
-Jesi, jesi.
-Dođem dole, one sve padaju ko pokošene, pogotovo misice Splita. Ali eto, ja oženim Vanu. Trebala mi je žena koja će da mi dizati djecu dok ja radim, žena koja će prema meni gajiti poštovanje!
-A ne upitah te, gdje je strina? Navikao sam da bude tu za računarom kad dođem, ili da igra jamb na balkonu.
-Otišla je do prodavnice, doće uskoro.
-Aha. A Simona i Jelena? Jesu li u sobi?
-Da da, uče. Ispiti krenuli, pa povazdan bdiju nad knjigom.
-Odo da ih pozdravim. Žurim, obaveze zovu.

Potapša me po leđima, i okrenu se na stranu da gleda neku indijsku seriju. Nasuo sam sebi vode, destilovane, i eto me pred vratima sobe mojih nerođenih sestara.

-A jesi mamurna brate dragi, hoćeš da ti odem kupiti kiselu, jogurt, bilo šta?
-Tiše idiote, čuće te tata.
-Varaš se, serija mu odvlači svu pažnju, jedva da je i mene primjetio. Nego, došao sam samo da te pozdravim, žurim na neke konsultacije. Aj javi se za kafu ovih dana, i pozdravi Jelenu.
-Važi, prozvaću te.

Nema kašike za obuvanje cipela, pa mi se jadni palac napati ko Isus. Ispao sam dobar čovjek danas, učinio sam dobro djelo - posjetio sam porodicu. Karmo, očekujem da me ispoštuješ, kao strina koju gledam kroz mali prozor pekare kako kleči pred Krkušom, razvozačem hljeba, prvim komšijom mog strica i potencijalnim momkom moje sestre Jelene.

Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Лаик, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna

Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.

… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Перовић izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…

Ponedeljak, Odeljenje održavanja
Prisutni: učenik 1, učenik 2, majstori Đota, Stojkec i Dragan. Đota šrafcigerom čisti nokte, Stojkec čita novine, a Dragan gleda u jednu tačku. Sa šuštave radio-stanice dopire Sinanov rif. Na zidovima nabubrela Samanta Foks, požuteli kalendar TV revije sa Vesnom Zmijanac i Zvezdin poster iz 1991.
Stojkec: E, pazi ovo: porno zvezda imala seks-maraton sa 390 ljudi u pet dana!
Đota (odlaže šrafciger): U jebote, koliko je to metara...
Stojkec: Pa, evo računaj, ako je prosek dvajes santima..
Đota: I, pretera ga sad.
Stojkec: Šta se brecaš!
Đota: Ma, mnogo.
Stojkec: Ko priznaje, pola mu se.. prašta. Opa.. Dobro, kaži ga 18. Da pomnožimo i podelimo...
Đota: Pi, i dalje ne radi telefon. Klinci, aj do kujne, poručite nam po jednu gorču, al' nek' donese Jaca. Joj što volim kad se provlači ovuda, a ja se pripnem uz ono čvrsto dupence, kao tesno nam, hehe.
Stojkec: Idi bre, Đota, mož' ćerka da ti bude!
Đota: Može, ali neće, hehe!
Dragan (odjednom poskače i udara rukom o sto): Samo bre o seksu mislite vas dvojica, a ozonski omotač što se sjebo, a država u buli, a firma što je ukinula topli obrok, a što me Cana ostavila!? Samo seks, jeb'o vas on!
(kratak tajac, Dragan uzima torbu sa alatom i izlazi)
Stojkec: Znači kaži ga 18...
(učenici odlaze)

Utorak Prisutni pređašnji, osim Dragana. Ista konstelacija. Na stolu tegle sa medom i orasima.
Stojkec: Nego, momci, jebete li šta?
Učenik 1: Hihi, pa, ono...
Učenik 2: Mi..
Stojkec: Kol'ko imate godina?
Učenik1: On šesnaest, a ja šesnaest i po.
Stojkec: Pripazi se ti, hehe!
Đota: (prstima dohvata orahovo jezgro iz tegle) Ihiii, mljac, mljac, ja sam sa šesnaest već lupao recke po Donjim Lagama. A vi samo škola, kompijuteri, klinac-palac.
Stojkec: 'Aj sad čas do pekare, donesite dva sa mesom i jedan reš sa sirom za Dragana, saće on iz pogona. Ode sam, šta ćeš, voli on sam da radi, takav je, individualac. A i neurozan je nešto ovih dana. 'Ajde to, pa polako kući, dobri ste bili, pa ćemo vam sutra pokazati našu trafo stanicu.
(učenici odlaze)

*
Sreda, prisutni pređašnji. Ista konstelacija, tegle na stolu poluprazne
Stojkec (zatvara novine): Đota, šta misliš da napravimo mi ukrštene reči. Ali bezobrazne!
Đota: 'Ajde. Evo ja dajem prvu reč, ali ta mora da stoji uspravno... Hahaha
Stojkec: Ahahaha, tako je, majstor-Đoto.
Učenik1: Ovaj, majstore, možete da nam pokažete onu trafo stanicu?
Đota: Ajde, kad si navalio... Dođite 'vamo.. Vidite onde iza one zgrade na kraju staze. E, to ti je naša trafo-stanica od trijes kilovolti. 'Aj sad skočite do kujne i naručite nam po jednu..
Učenik 1: ...gorču...
Učenik 2: ...ali da donese Jaca.
Stojkec: Vidi klinare, što brzo uče. Alal vera, biće od vas majstori jednog dana!

- Op, op, op, op, opa gangnam stajl, vidi ko se to nama noću ušunjao u kamp!
- Ko? Šta? Jebote nije valjda opet zmija, živ sam se presekao juče.
- Kamo lepe sreće, baš je bila ukusna kad sam je bacio na maslac sa divljim šparglama, trik je samo da je dobro očistiš, ne znaš šta si propustio.
- Drugi put. I, šta si na kraju našao?
- Kornjaču, brate moj po gurmanluku, kornjaču sam našao. A znaš KAKVU supu od kornjače pravim boktejebo, tako nešto samo da znaš da nisi probao.
- Eee, to već može, supa od kornjače je delikates, ideš odma da je spremaš?
- Još kako, gledaj sad i dobro zapamti postupak, kornjača se lako lovi ali teško priprema, nije jelo za svakog amatera. Pazi ovako, prvo joj uvatiš glavu čvrsto motorcanglama i izvučeš je napolje, sad kad je ja položim na panj ti samo udri odozgo nožem. Aj sad, može, udri!
- Brate ne mogu, vidi kako me tužno gleda.
- Ajde nemoj da si svilenko, udri kad ti kažem!
- Kažem ti da ne mogu...
- UDRIIII!
- AAAAAAAAA!!! sec
- E dobar si majke mi, giljotinirao si je jednim potezom. Sedi malo odmori, diši brate, diši, šta se treseš koji kurac.
- Grgljebote nije mi dobro.
- Dobro, da nastavimo, pazi ovamo, sledeća stavka je i najteža, otvaranje oklopa. Neiskusan će to da uradi sekirom međutim to je pogrešno, možeš lako da joj prokineš utrobu nekontrolisanim zamahom a ako se prospe žuč sve možeš da baciš. Pravilno je zaseći nožem svuda okolo, vidiš ovde oko ruba gde je mekanije, pa onda samo podigneš donji deo, vidiš ovako.
- Čekaj, što si bacio glavu?
- Nema neki ukus, najbolje je da se baci. Dalje, rasporiš je pa izvadiš utrobu, ali oprezno, to se sve baca, ako slučajno ima jaja unutra to već može da se pojede.
Dalje, u ovom centralnom delu nema bog zna šta, žile, hrskavica, to isto možeš da baciš, glavni deo su noge i ovi bataci oko nogu. Noge obavezno da se oderu jer je koža baš debela i kornjača ih ne pere redovno a gazi po svakakvom blatištu.
- I šta, dobili smo ta četiri krilceta, jebote ni sto grama mesa od onolike kornjače?
- Aha, moraćemo da navatamo bar još tri-četiri za nas dvojicu, joj jedva čekam... ♫♫♫ volim pitu od zečića, volim čorbu od petlića, volim knedle od šljivića, a što volim iznad svega to je pečenog detlićaaa ♫♫♫
- Brate, ti si bolestan, ja ovo ne jedem.

Dolaziš opušten, širok k'o Dunav, znaš da ona plastika neće pištati dvaput, onako visokotonski, kako zna, kada njome budeš vršio senzuelni peting na terminalu lokalne ti pekare. Ponosan, sve do trenutka kada ugledaš skoro nevidljivu, iza onog malog frižidera sa Balansom bez laktoze i skupocenim tartom sa višnjom - Dragicu, Dragicu Komšinicu (da, mislim da se tako preziva), na prvomesečnom terenskom radu oko analitike, te nije ti svejedno. Tvoja prva poseta početkom meseca:

- Dobar daan komšinice, šta ima sveže!? (Upitaš pekarku skoro vičući od sreće, svim silama se trudeći da izbaciš Dragicu iz onog najperifernijeg dela kadra, tako možda neće videti ni ona mene, misliš sebi)
- Oo komšo, pa jel to peti danas, ne pratim. (Dragica će tebi, pre nego što bi dobio odgovor na pitanje šta je to izašlo iz rerne, možda da te obeshrabri, možda da ti ubije apetit, ili oba.)
- Eehe Dragice, kako ste?
- Rol jabuka izašla sad. (Upada slatka pekarka, a ti osećaš da rumeniš k'o jabuka) Ajte komša, pogle reda.
- Ma ne brini sine za mene, nego peti je danas, jelda? (Nevešto krijući tefter iza adaptera Balans jogurt frižidera)
- Može.
- Šta može?
- Rol, taj, višnja, ne znam. Jes gospa Dragice, peti zaista.
- Eee, ne ostaje se u platinum soju baš dugo, a?
- Molim?
- Ništa, ništa.
- Izvoli, rol viršla. Ajte komša, pogle reda.
- H..hvala, hvala, ćao hehe.
- Pozdravi Garču sine, vidimo se dva'es petog.
- Dobar dan, mislim doviđenja Dragice. (Uzimaš sadržinu natron kese i nestaješ u stilu vihora, ali poguren)

Ovu je možda dobila, ali videće ona platinum soj kad dođeš da čekaš vruć burek tog dva'es petog, šta god joj to značilo. Međutim, kako je dvadeseti prošao juče, ne, stani, bio je pre tri dana, tako je dvadeset peti danas, ili tako nekako; Sve u svemu, ne misliš više o ponosu, tek ostavljaš tinjajuću nadu da će Komšinicu uhvatiti neka štucavica ovog kobnog dana, te da neće čuti kada, nažalost - onoj slatkoj pekarki, budeš tiho, skoro romantično izjavljivao:

- Šta ima bajato...?

Ali suočavanje sa realnošću nikada nije bilo lakše. Ona je bila tu. Red iza tebe je u obliku uveta, nemaš izbor. Da bela zastava može da hoda, bila bi ti. Uzimaš sadržinu natron kese i nestaješ u stilu vihora, poguren. Neki dan si glasao, sve je OK.

A.S.: Jedna emisija... Pet muškaraca... Različitog karaktera... Različitih godina... Različitog iskustva... Različitog načina života...
Mnogo pitanja, malo odgovora... Svaka tema mora do kraja biti istražena... Na očigled svih... Nema laži, nema prevare...
Poštovani gledaoci, dobrodošli u studio Osme televizije, na otvaranje prve epizode kulturno-obrazovne emisije 'Muškarci'. Moje ime je Aleksandar Stojanović, a pored mene su još četvorica značajnih Srba će Vas voditi kroz različite probleme svakog ponedeljka.
V.M.: Veče poštovani. Predviđam da će ove noći mnoge tajne pasti i da ćemo narodu otkriti mnoge misterije sveta. Za početak, svi premažite svoje nožne prste ajvarom, to Vam je dobro zbog jačanje aure dok gledate ovu emisiju.
Ž.S.: Dobro veče dobri ljudi, primate li me u društvo svoje, nevera mi njena sudi za sve grehe iz mlad....
P.D.B..: Dobro bre Željko, majku mu jeb... Pardon. Pa je l' moraš odmah da kreneš da reklamiraš svoje usrane... Svoje pesme? Sunce ti... Dobro veče gospodo i umiljate dame.
N.Đ.: Haha, dobro veče svima.
Publika: NOLEEEEEE! TO NOLEEEEEE! LEGENDO! NOLE!!!!
A.S.: Tiše malo, molim Vas. Dakle, današnja tema je od pre nekoliko dana. Vest koja je uzburkala kako našu, tako i svetsku javnost.... Za neke dobra, za neke loša... Patriotski potez ili izdaja otadžbine... Da li smo na evropskom putu ili stojimo u mestu... Odlazak poslednjeg Mohikanca... Hapšenje Gorana Hadžića.
V.M.: Znate, gledao sam u suljpa veče pred njegovo hapšenje. Video sam zlo da nam se sprema. Ogromno zlo. Da ga sprečim, namažem svom keru senf na jedno uvo i krenem majonez na drugo, kad videh da mi nema majoneza. Nisam uspeo.... Preuzimam svu krivicu na sebe.
N.Đ.: Znate kako... Ne bih se ja u to mešao. Moj tata kaže da sam ja sportista i da samo o tome treba da razmišljam. Evo, doneo sam i ovaj reket kao poklon nekome iz publike, staviću ga na sto...
Publika: NOLEEEEEEE MI TE VOLIMOOOOOO! NOLE, BUDI MI LJUBAVNIK, NOLEEEEEE!
Ž.S.: Nisam ti prijatelj ni brat, da svoje mi tajne pričaš tiiii, al' mogu ti kad god zatreba, ponovo biti ljubavnik...
P.D.B.: Sere mi se bre od tvojih pesama, je l' devojke stvarno padaju na te baljezgarije? I ti sebe zoveš umetnikom? Ti bre nemaš kurca ni za jednu ruku.
Ž.S.: Jedan džentlmen nikada ne priča pred damama o veličini svog polnog organa.
P.D.B.: Jedan đentlmen nikada bla bla bla... AJDE DA GA MERIMO! VADI BUDALU! Nole, daj taj reket d'uporedim veličinu!
N.Đ.: Nemojte stvarno, nije pristojno...
Publika: NAPRED NOLEEEEEEEE, NOLEEEEE PREDSEDNIČE, NOLE KRALJUUUU!
V.M.: Željko, ako ti je već toliko mali, trljaj ga svaki dan slaninom pet minuta, pa ga posle premaži balegom od koza sa Golije, imam ja tamo šuraka, može da ti pošalje par uzoraka.
A.S.: Inače, priča se da je mleko od koza sa Golije najbolje na celom Balkanu. Igrom slučaja, prijatelj mog prijatelja šetao je obroncima Golije. Usput se izgubio i posle par sati lutanja sreo je jednu kozu. Pratio ju je i ona ga je za 20 minuta izvela na put. U znak zahvalnosti odveo ju je kući i dao joj ime Dijana. Slučajno ili ne, i Novakova majka nosi isto ime.
N.Đ.: Da, meni porodica, a naročito majka puno znači u životu...
Publika: HOĆU I JA U TVOJU PORODICU NOLEEEEE, CARINO SRPSKA!
A.S.: Tišina. Dakle, to bi bilo to za večeras. Nadam se da smo razrešili neke tajne oko poslednjeg haškog begunca... Ali još puno toga ostaje nerazjašnjeno... Opkoljeni smo čitavim velom misterije... O tome, ali i drugim temama, pričaćemo u narednim emisijama... Laku noć i prijatno poštovani gledaoci.
Ž.S.: Laku noć, moja mala barbiko, džaba sve, al' ja sam na te navi...
P.D.B.: Merlin? E, saću stvarno da ti jebem majku!