Sam sebi čini medveđu uslugu. Radi nešto što nije dobro po njega, na sopstvenu inicijativu.
- Hoće Mare da zaprosi Jelenu, je l' ti se hvalio?
- Nije! I šta, to je kao definitivno?
- Da, kaže, to je ona prava i siguran je u to više nego ikad u bilo šta.
- Koji pajvan, sam sebi skače u stomak. Nije ona za njega, skontaće to kasnije. Riba koja je jedva za veče, a kamoli za brak.
- Taj rad. A kad planira to da uradi?
- Danas, evo ga dolazi pa ga sam pitaj.- Mare, carino, šta ja to čujem? Nije valjda da je neka uspela da ukroti najvećeg pastuva kojeg poznajem!
- Jeste jeste, dobro čuješ.
- Pa kako planiraš to da uradiš?
- Slušaj: pošto smo oboje adrenalinski zavisnici...
- Khm, da, ona voli da se penje po kurčevima, khm.
- Št... Uglavnom, skočićemo sa mosta u isto vreme i onda ću je zaprositi u letu.
- Jedna reč matori - brilijantno!Kasnije tog dana...
- Na tri četiri sad, može?
- Kad god si ti spreman!
- Triii, čeetiri i hop!
(Ona ostaje gore, nije skočila)
- KKKKUUUURRRVVVVOOOO!!!
Stvari koje se ne mogu desiti ni u mašti Žil Verna. Kao nadogradnja romana 20000 milja pod morem, prevaziđena maštanja svih svemirskih odiseja. Ali ipak, teoretski ostvarivo.
-I ipak misliš da imam neke šanse kod Milice?
-Pa onako, možda teoretski.
-Ajd približi mi to, onako daj neki podatak, procentualno.
-Gledaj, ovako stoje stvari. Ako se u narednih nekoliko sati izmisli mašina koja će te vratiti u prošlost, da ispraviš onu anegdotu o sebi, kako si devojci koja ti je nudila seks, rekao da se spremaš za olimpijadu i zdušno je odbio i ako izmisle neki pojačivač muda, da uopšte skupiš ista da joj priđeš, možda ćeš imati 0,000001% šansi. Takođe je potrebno da ovaj put sam obučeš sebe, a ne da ti mama Jelica bira garderobu, što je malo verovatno i da onaj pajvan od Milorada koji nas nam je sterao na svakom ćošku, digne ruke od Milice i ako je pričao zadnjih nedelja da će je trsiti na bilijarskom stolu. Bilo bi poželjno i da te prati veća sreća, nego kad si onomad pogodio Norvešku 3 ligu, ali da, teoretski imaš šanse.
-Poželi mi sreću.
Sutradan:
-I šta bi batice?
-Ma onaj jebeni Tonsberg remiziro.
-ŠKK?
Simulirati. Praviti se povređen. Glumiti ko holivudska zvezda, zaseniti i fudbalere Barselone. Previjati se da bi izbegao da uradiš nešto što moraš. Ispasti najveća moguća sisa. Nastalo po turskom košarkašu Omeru Ašiku koji se pravio povređen da ne bi šutirao slobodna bacanja protiv Srbije, usta ga jebem.
- Ajde ustaj, stigo ugalj a neće se sam utovariti!
- Šta, gde? Ko?
- Ugalj, dvorište, ti, mi, vi, oni! Diži guzicu da se tako duhovito izrazim!
- Aj bre ćale koj će ti ugalj sad jebo ga ti, još ni jesen nije počela?
- Ajde pajvane mali ustaj i ne pametuj, ščuo?
- Ne mogu ćale ozbiljno nešto mi nije dobro!
- Da nisi trudna možda? To što si sinoć presiso me zabole, niko te nije bio po ušima.
- Ma nije ćale, boli me stomak nešto a i glava isto. Nisam ni liznuo alkohol, časna pionirska!
- Jel ti ja ličim na kurvu leba ti? Ako ličim onda bar plati za jebanje!
- Ozbiljno ćale, baš mi nešto uvija po stomaku. Možda sam pojeo nešto kvarno.
- Uvija, a?:uvrće mu uvo i vuče ga iz kreveta:
- Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...
- Evo sad da znaš šta te uvija! Pojeo si ti pola flaše vinjaka na kvarno! Meni si našao Ašika da prodaješ sunce ti kalaisano! Izvodišeć slobodna bacanja sve u šesnes! Lopatu u šake!
Pustiti pipke u novoj sredini, odomaćiti se.
Uspešno prebroditi period adaptacije, steći čvrst oslonac i srasti sa okolišem.
-'nači, prika, sad si ovde uljego, a? Službeno auto, kabinet, sisojla sekretarica... Mamicu ti preletačku, opet si isplivao!
-Zaboravio si Višu diplomatsku na praksi, hnjo, hnjo. Nego, 'oli' popit' šta?
-Ma pusti piće, nego daj nabaci bratu svome neki ambasadorluk na Maldivima, Barbadosu, taj neki rad.
-Teško, tebra, nisam još toliko zakopitio, a ovi novi drugovi su mnogo teži za saradnju. Sve neki rapalji, ne znam samo gde ih nalaze. Pazi kad svastiku nisam još zaposlio!
-Ma jebeš svaju, to ti je promenjiva kategorija, a ja sam ti bratić još od osnovne. Daj sredi mi za Barbados, ima da ti ambasadorišem k'o matori.
-Aj videću šta mogu da napravim, ali da znaš da je to ozbiljan posao. Treba da parlaš jezik, da poznaješ istoriju zemlje, da se ne ponašaš tamo k'o totalni pajvan.
-?
-Hahaha!
-Ahahaha!
-I to što kažeš, ne možeš biti gori od šefa. Aj videću šta je slobodno, pa ću ti nabudžim nešto.
-Fala, bratulja moj! Kad tebi bude trebalo nešto, ti samo reci.
-Pa, za početak, mojne više da dolaziš ovde tako u bermudama, ovo je ipak ozbiljna institucija.
-?
-Hahaha!
-Ahaha!
Defkinicija pisana za mizuno trofej 2
Krava.
Ne pada iver daleko od klade. Tako sam i ja. I pradeda, i deda, i otac...šta je drugo moglo da bude?! Da budem astrofizičar? Naravno, i ja sam postao alkos relativno rano, sa šesnaest. Kažem relativno jer je otac počo da pije sa trinaest.
Kakve sad gospođa Mirković ima veze sa mojim alkoholizmom. Ima i tekako. Zbog nje sam prestao da pijem. Evo kako je bilo...
Gazda kafane je doveo Draganu da peva. Bili su to počeci njene karijere. Bila je neugledna, obučena u neke dronjke koji su pozivali prisutne da je isprskaju sadržajima svojih mošnji. Iskreno, meni se gadila. Nit' je nešto pevala, nit je imala sisu. Seljače jedno nedoprcano, klasika. Dala pičke nekom manageru i doveo je on kod Raleta u kafanu da nam krešti. Za vreme nastupa unosila se u facu gostima. Poneki pajvan joj je zakitio zakržljale grudi sa zgužvanom novčanicom...Bilo je to zaista jadno.
Pio sam vinjak, k'o i obično. Dok sam mahao konobaru da ponese još jednu turu, uvalila mi se u krilo. Probao sam da je uvatim za dupe i da je odgurnem, ali nisam imao za šta. U krilu mi je bila fosna jebem ti panaiju. Rekao sam joj: "Diž' se perava!". Uplašenog pogleda je ustala i nastavila da peva, a od bakšiša je dobila malo vinjaka na poderanu hulahopku.
Gospođica Mirković je brzo uspela svojim vokalnim sposobnostima da rastera društvo. Ostalo je još par gostiju vernih kafani. Kad je završila nastup dotična je polako došla i sela za moj sto. Iz usta joj se širio nesnosan zadah. Šta je jela sunce ti jebem. Rekla mi je da sam interesantan, a ja sam njoj rekao da je jedino interesantno moj kurac u njenim ustima. Ponudila mi je da proverimo. Otišli smo u špajz od kafane. Klekla je i počela. Iz ptičije perspektive imao sam uvid u kilograme peruti koje je skladištila njena masna kosa. Jebavo sam ja i gore, pomislih u sebi. Nisam se ni snašao, a već posle par minuta guzio sam je na gajbama valjevskog. Imam osećaj da je sa dlačurinama između nogu mogla da isplete džemper za krokodila. Dalje se nešto i ne sećam, ili ne želim da se sećam. I dan danas me strah da sam je poljubio.Otad više ne pijem.
Krava.
