Defkinicija pisana za mizuno trofej 2
Krava.
Ne pada iver daleko od klade. Tako sam i ja. I pradeda, i deda, i otac...šta je drugo moglo da bude?! Da budem astrofizičar? Naravno, i ja sam postao alkos relativno rano, sa šesnaest. Kažem relativno jer je otac počo da pije sa trinaest.
Kakve sad gospođa Mirković ima veze sa mojim alkoholizmom. Ima i tekako. Zbog nje sam prestao da pijem. Evo kako je bilo...
Gazda kafane je doveo Draganu da peva. Bili su to počeci njene karijere. Bila je neugledna, obučena u neke dronjke koji su pozivali prisutne da je isprskaju sadržajima svojih mošnji. Iskreno, meni se gadila. Nit' je nešto pevala, nit je imala sisu. Seljače jedno nedoprcano, klasika. Dala pičke nekom manageru i doveo je on kod Raleta u kafanu da nam krešti. Za vreme nastupa unosila se u facu gostima. Poneki pajvan joj je zakitio zakržljale grudi sa zgužvanom novčanicom...Bilo je to zaista jadno.
Pio sam vinjak, k'o i obično. Dok sam mahao konobaru da ponese još jednu turu, uvalila mi se u krilo. Probao sam da je uvatim za dupe i da je odgurnem, ali nisam imao za šta. U krilu mi je bila fosna jebem ti panaiju. Rekao sam joj: "Diž' se perava!". Uplašenog pogleda je ustala i nastavila da peva, a od bakšiša je dobila malo vinjaka na poderanu hulahopku.
Gospođica Mirković je brzo uspela svojim vokalnim sposobnostima da rastera društvo. Ostalo je još par gostiju vernih kafani. Kad je završila nastup dotična je polako došla i sela za moj sto. Iz usta joj se širio nesnosan zadah. Šta je jela sunce ti jebem. Rekla mi je da sam interesantan, a ja sam njoj rekao da je jedino interesantno moj kurac u njenim ustima. Ponudila mi je da proverimo. Otišli smo u špajz od kafane. Klekla je i počela. Iz ptičije perspektive imao sam uvid u kilograme peruti koje je skladištila njena masna kosa. Jebavo sam ja i gore, pomislih u sebi. Nisam se ni snašao, a već posle par minuta guzio sam je na gajbama valjevskog. Imam osećaj da je sa dlačurinama između nogu mogla da isplete džemper za krokodila. Dalje se nešto i ne sećam, ili ne želim da se sećam. I dan danas me strah da sam je poljubio.
Otad više ne pijem.
Krava.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Интересантно +
Hahah, glavni, si ovo ti, lebac te?
*
BAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHahahhahaa
Ovde se samo pitam da li je ovo istina. Plus pade svakako.
Krava. Hahahaha, do jaja