Sami kraj zime. Snijeg. Golo tijelo na skijama. Vrh vulkanskog grotla. Dno vulkanskog grotla - nagazne mine koje žude za bilo kakvim dodirom, da napokon njih tri, sestre, od iste ruke skovane, pokažu svoju svrhu. Da raznesu nešto, makar to bio i jeftini, mekani talk.

Golo tijelo, namučeno, obeshrabreno, bez identiteta, bez volje za jebanjem, a kamoli životom, posmatra paru što se diže nad vulkanom. Broji zadnje otkucaje srca, jer će uskoro rasparčan proći kroz tu paru u vazduhu, zahvaljujući nagaznim minama koje je postavio paralelno jednu sa drugom, i drugu sa trećom. Tri komada prika. Ovoga puta su vrata za bilo kakav rizik zaključana. Dvaput. I zakovana daskama. I čuvaj se psa.

Optimisti bi rekli da je samoubistvo za pičke, za nesposobne, obične ljude. On, sada već bivši, od dna ka vrhu zanimanja: taksista, taksista-džeparoš, taksista-džeparoš-diler, diler, robijaš, diler, makro, vlasnik nekolicine eminentnih gradskih restorana, i poslednje, gradonačelnik, se sa optimistima ne bi složio. Od danas, on se ni sa kim ne slaže. On se danas razlaže.

Realno, zaslužio je. Jak šamar koji je dobio od desne ruke svoje desne ruke, Ane, majke troje djece, supruge i tete u vrtiću doveo ga je do toga da stvari sagleda realno. Da vidi u kakav kurčev kurac je odveo ovaj grad koji je imao perspektivu i parkove, da pogleda bore na Aninom licu starom trideset sedam godina, da pogleda svoju djecu po jedva peti put u životu. Da vidi da je sve zapostavio, samo da bi se domogao slave koja mu - tek sada je svjestan - neće produžiti porodično stablo.

Slava, eh, ta jebena slava. To prodavanje šuplje priče priče masi - priče u kojoj je on ustvari čovjek - da bi postao neko i nešto. To prebacivanje iz ličnosti u ličnost kada priča sa ljudima, to povinovanje tuđim pravilima, samo da bi se ostavio utisak koji ga probija. Danas, snužden, tužan i sam, zagledan u podnožje ogromne kupe na čijem vrhu sada stoji i plače ko pička zbog svih propusta koje je sebi priuštio i koje tek sada vidi, sada, kada je dospio u živo blato dna koje ga proždire, on pušta svoje golo tijelo niz padinu. Kroz glavu prozujaše prvi priglavci koje je dobio od babe, tad on uputi poslednji pozdrav Ani i dječici a pogled mu ode u nebo sa kojeg ga gleda njegova mrtva majka, koju je poslednji put vidio kada mu je čestitala pobjedu na izborima za gradonačelnika.

I BUUUUM... nije bilo potrebe za trošenjem para na tri nagazne mine. Prva je uradila dovoljno - govno se razletilo po vazduhu i popadalo u snijeg. A ti, moj vjerni čitaoče, pazi kuda hodaš!

Dovući se.

Kompanija koja korisnicima pruža brz i siguran transfer novca, ali uz veliku proviziju. Pošalje ti tetka iz Dujzburga 100 jevreja, ti dvadeset platiš transfer. U ovom slučaju ne tiče se transfera iz EU, već domaćih transfera- Kad ti ćale da određenu svotu novca, pa kaže da vratiš kusur.

Sedis, gledas u belo.
Pusis. Ubice te jebeni duvan, ali pusis, bole te kurac. Mozda podsvesno to i hoces. Da te nesto ubije.
Ali brzo, ne ovako natenane, polako, da umires na komadice.
Prvo ti je otupeo mozak a onda i ostala cula.
Kao pijanom, padne ti zar na ruku a ti i ne osetis.

Vracas film i pokusavas da ukapiras gde si zajebo. Sta si lose uradio? Voleo si je, tako kako si znao. Vise od drugih ali opet nedovoljno.
Kad si je upoznao nije imala nista. Cak ni roditelje.
Na zemunskom keju si uzeo kukuruz, kuvani, koji je ona pojela kao malo dete, umazala se do usiju i nosa. Tebi je to bilo simpaticno i smesno. Nekako cudno drago.
Uz tebe je dobila i tvoje roditelje, koji su je zavoleli vise i od tebe. Porodicu koju nije imala.
Bilo je trenutaka kad si je voleo vise od samog sebe, vise od majke i vise od svih ortaka u kafani, na gomili.
Kad si poklanjao sebe bez razmisljanja, pokusavajuci da je usrecis. I bila je srecna. Videlo joj se u ocima, u glasu, u pokretima.
Trenutaka kad si poslednju paru koju si cuvao za pljuge i burek dao za dve bele ruze.
Sutradan si grickao nokte i zickao od ortaka cigare, cak te nije bilo ni blam, jer su njoj te bele ruze znacile nesto.
Trenutaka kad si je, nicim izazvan odveo na more. Na tri dana, za toliko si imao kintu.
Razmisljas kako si joj dao 5 godina zivota. 5 godina.
Pet jebenih, srecnih, tuznih, veselih, groznih, divnih godina.
I onda nista.

Osećati se nesigurno, utučeno pa i poniženo!

Izraz koji se upotrebljava za nekoga ko je propao u životu. Takvi ljudi su se nekad isticali i bili neko i nešto, a sada su ispod nivoa. Danas su gore, a sutra dole.

Suptilan način da osobi do tebe dočaraš da je najebala.

Uzročno-posledični krug u koji veruju samo oni kojima je neko nešto učinio nažao, a oni ne mogu ništa povodom toga.
(I Indijska populacija, naravno)

Vrhunac umetničkog izražavanja. Koristi se kada umetnik tj. reditelj želi da pokaže kako je glavnom akteru spota (pevaču ili nekom glumcu) 'ladno oko srca i u duši, jer draga je sad negde tamo daleko, dok joj drugi mrsi rujne kose i miluje grudi bjele. Obično je scena snimljena u nekoj napuštenoj fabričkoj hali, hangaru, ložionici, na železničkoj stanici, ulici...dok je okolo mraz stezao. Ako je glavni akter pevač, kada na red dođe refren on je u celosti u kadru ili je ukadrirana samo gornja polovina njegovog tela, snimljena najčešće iz profila. Uz svetlost reflektora, dok peva i mrda glavom tamo-vamo , para koja lipti iz njegovih usta, još više dolazi do izražaja, te bi gledalac spota trebalo da oseti svu tugu, samoću, prazninu koju akter proživljava. U slučaju da je glavni akter spota neki glumac, kada se pesma čuje u pozadini ili se pevač prikaže samo povremeno, akter ispušta paru u scenama gde bolno uzdahne oslonjen leđima o zid, snimljen obavezno iz profila, ili kada trči za kolima, vozom, autobusom koji nestaje u daljini, odnoseći dragu mu iz njegovog života možda zauvek.

Verzija 1, američka: Gomile poluuspešnih, preplaćenih i korumpiranih političara se kao mole Bogu, dok se šlihtaju američkoj Vladi, trošeći narodne pare, dok doručkuju.

Verzija 2, srpska: Gomile nesrećnih, slabo plaćenih i uspaničenih roditelja se iz sve snage mole Bogu, dok prevrću sve po kući, da nađu neki dinar da daju deci za doručak.

Kada se desi neka relativno dobra stvar, ali u pogresnom trenutku, te pozelimo da se nije ni desila.

Opis pesama koje svojom jednostavnošću prodiru na isti način do ljudi iz različitih slojeva i društvenih sredina. Zbog toga što se baziraju na jednostavno savršenim rečima, koje svojom jednostavnošću i iskrenošću prodiru do svih.

Trenuci najvece neizvesnosti u životima tinejdžera, u kojima se muški roditelj najčešće podjebava sa mučenim detetom.

Mala modifikacija poznate narodne poslovice "para na paru ide". Opšte je poznato većini osoba muškog pola da postoje periodi suše kada pičke nema ni za leka i kada preovladavaju osećaji ljubomore dok gledaju druge kako šetaju razne cave(a tek šta će da im rade kad budu nasamo), a oni samo pijanče i tugu gase vinom...

Međutim, taj period kad-tad prolazi i dolazi onaj srećan(?) dan kada upoznajete dragu vam devojku koja će vas pratiti do kraja života, ili neće. Elem, taj dan počinje onaj osećaj da vam se nabacuje bukvalno svaka riba i što je još važnije, u većini slučajeva je tako bilo i pre(samo možda to nisu primećivali dok su razmišljali o tome kako moraju večeras da pije), jer ogroman je procenat nejebača, a ovih malo jebača ne može da opremi ni mali udeo populacije željne falusa. Tako da nastaje situacija da vam namiguje komšinica, kasirka u marketu, mamina koleginica, čak i sestra najboljeg druga. Normalno počeće divan period kada ćeš opremati i više različitih komada mesečno. I više. I stvarno više.

Onda devojka saznaje, ostavlja vas, vi idete u kafanu , ne želite seks i nastaje period suše. Ciklus se obnavlja...

Nametljiva osoba sumnjivih sposobnosti ali sa velikom dozom samopouzdanja. Rečit, i uvek u pravo vreme na pravom mestu - da vas jebe u mozak. Bilo da 'opravljaš kola, vraćaš sat na brojilu, ili šaluješ, tu je on da ti kaže da radiš pogrešno, al ne i da ti pomogne, ili ned'o Bog bude od koristi na bilo koji način.

Oseti momenat, kad najviše Zvijezda upeče, žena s terase suflira, a pivo davno ispijeno, da ti pokopa i ono malo volje da završiš pos'o. Samo te prekine, odvuče ti misli i koncentraciju, pa razmišljaš da l' da ga kolješ il' vešaš za nogu na tarabu.

Al jok, kol'ko ga god ljubazno molio da ti se skloni s očiju dok ne završiš, ili ga jednostavno ter'o u kurac, ne mrda, pa taman da mu sekirče skreše cevanče. Uživa, gleda, i tvojom mukom si 'rani, upija svaku kap krvi koju proliješ, i kezi ti se u lice.

Заобљен бетонски стуб висок 200м који нам представљају као осмо светско чудо и најимперсивније достигнуће у домену мостоградње. Стубчина која треба да обезбеди демократама власт и након следећих избора. Капитална инвестиција која ће, у најмању руку, бити форсирана као нови симбол Београда.

Калемегдан је ионако превазиђен, Победник није довољно висок и импозантан, Авалски торањ личи на минарет а Зоолошки врт смрди. Срећа у несрећи је да имамо способну власт која нам је обезбедила гигантски бетонски стуб како би наша туристичка понуда остала конкурентна.

Сасвим је нормално очекивати да хорде странаца похрле у нашу престоницу како би прошле поред бетонског стуба на мосту јер то није обичан стуб који подупире мост. Он је модернији од Ајфелове куле, лепши од Колосеума, импозантнији него Свинга. Евентуално га можемо поредити са Колосом са Родоса или статуом Зевса у Олимпији.

Мост преко Аде има неку своју сврху смањења саобраћајних гужви али нико више не прича о томе. Битан је искључиво пилон! Цигани који су отерани од испод Газеле могу да се скуће испод новог моста кад се заврши изградња и да се свакодневно буде са погледом на пилон, чиме им је градска власт учинила велику услугу. Стотине хиљада незапослених могу да искористе лепо време, прошетају мостом и буду уживо импресионирани овим чудом архитектуре.

За пролеће се најављује организовање специјалних туристичких посета фамозном пилону као и организовање елегантних самоубистава скоковима са пилона у Саву. Скупштина града Београда најављује јавни конкурс којим ће се одабрати име за пилон који је, по својој популарности, надмашио мост на коме стоји. Уколико мост буде назван по Дражи Михајловићу, пилон ће се вероватно, на иницијативу СПО, звати "Дражин курац у ерекцији". Проблем ће се јавити уколико мост понесе име патријарха Павла али градоначелник Ђилас најављује компромисно решење по ком ће, у том случају, пилон понети име "славска свећа патријарха Павла".

Rečenica čuvenog Gige Moravca. Ofanziva na pitanje cicije šta fali nekom uređaju koji je star ko zna koliko, pravi nesnosnu buku, i ne obavlja dobro ono za šta je namjenjena, ali je i dalje u upotrebi, jer ovome se ne daju pare za drugi.

Citati su iz dela:,,Sve je dobro sto se dobro svrsi'', ,,Troil i Kresida'', ,,Kralj Lir'', ,,Julije Cezar'' i ,,Koriolan''.

Kad svi pričaju o istom ku*cu, a niko ga direktno ne pominje.

Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.