"pesma" na koju otkida cela diskoteka, sto od pronalazanja sebe u pesmi da si najjaci i najbogatiji u gradu (muska verzija) ili da si najpozeljnija cura za kojom otkidaju i najbogatiji (zenska verzija)
najzanimljiviji odgovor na ovakvu glupost od muzike je ispijanje pica "na eks", sto zbog boljeg dozivljaja atmosfere (fenserica) - sto zbog bezanja glavom bez obzira od date situacije

Pesma, ili više njih, koja se sluša isključivo u momentima teške depresije. Preslušaš je 25 puta, isplačeš Boga oca i ne bude ti lakše. Zatim opleteš po sledećoj pa udri opet isto. Obično se puštaju u kafanama, da gazda lokala udari po onoj sentimentalnoj strani gosta, pa ovaj razvuče još par tura dok se ne unakazi pošteno.

Do dvadesetog veka naziv za tugovanku, lirsko-epsku pesmu, prvobitno pisanu u distihu, pesmu koja izražava tihu tugu i bol zbog toga što je u svetu sve nestalno i prolazno.
Danas se to zove E-Legija:
Tužna pesma o legionaru, nekada moćnom rendžeru, koji živi usamljen u Hajatu, pod e-nadzorom, bez e-maila, ne može da se bavi e-trgovinom i da piše e-books, jer više nije deo e-stablishmenta.

Himna Srbije, koja ispunjava sve preduslove da to i bude. Govoreći sa muzičke strane ona poseduje sve. Dinamiku, svečanost, pripremu stiha svojstveno himni. Odnos muzike i teksta je totalno skladan.
Inače, pesma "Bože pravde" neodoljivo podseća na nemačku himnu "Deutschland, Dutschland über alles", koje je opet, varijacija na temu nekadašnje Austrijske carske himne (koju je pisao Hajdn, zato je i prelepa). Ko svira neki instrumen, može se i uveriti.

Merilo kvaliteta pesme nadrkanih crnaca. Sto je vise zastupljenija ova rec, pesma je bolja. Jednostavno se ne mogu pouzdano utvrditi sve blagodeti koriscenja ovog izraza. Skroz je gotivan jer se moze koristiti i u pozitivnom* i u negativnom** kontekstu. Neki ce reci da je motherfucker dojajniji i zajebaniji izraz. To je mozda i tacno u poredjenju sa samo nigga, ali mamojebac ne moze ni da prismrdi ultimativnoj kombinaciji "O, nigga pliz!".

Začetnica Turbo metal folka.
Njene nastupe po ciganskim svadbama, južnjačkim, lokalnim televizijama i festivalima u Gilzekirhenu obično prate mladi momci u kožnim jaknama sa dugum kosama i gitarama ala. Steve Vai. Većina njenih pesama je sa jakom distorzijom i solažama ala Yngwie Malmsteen. Nakon svake od tih solaža ide neka jebitačna solaža na klavijaturama u stilu Southern Serbia... a zatim se ponovo pesma vraća u Hevi Metal vode.

Pesma Gorana Bregovica uz koju po svadbama,ispracajima ili bilo kojim svetkovinama i prilikama ustane da skace i staro i mlado,cak i oni koji su dosli da tu svetkovinu presede mirni ko bubice.
Dobro poznata svim domacim trubacima.
Najcesce svira kada je svetkovina u kulminaciji tako da bi se ovi vec veseli popeli na stolove a ovi mirni i smoreni ustali sa svojih mesta i razveselili.

Kraljica srpske dens muzike. Bila je toliko popularna da je pesma "Izaberi frajera po svojoj meri" bila jedna od najtrazenijih na luzerskim zurkama u legendardnim mestima kao sto su diskoteke Bus i Bona Fides.
Njena velika popularnost odvela je na Mont Everest srpske estrade - u zaborav.
Trenutno izdaje stan, valja neki namestaj i nada se da ce je neko prepoznati na ulici.

Pesma Toma Vejtsa, odlična za vađenje pred bilo kojom curom kad si pijan, još bolje ako klavira nema u širem okruženju ni za lek (jer onda si se sam setio klavira u pijanom stanju, bez spoljašnjeg nadražaja, ko još o tome misli tad?! Svaka ti čast!). Praćeno nevinim pogledom uz lagano podizanje čase u čast dotične bi trebalo da uradi posao.

Vrhunac nenaješnosti. Osoba je u stanju da jede čim otvori oči, pre ili posle umivanja. Bude ga da bi doručkovao. Najzastupljeniji tip kod studenata, opravdava najveću studentsku laž (Nisam gladan). Živi da bi se menzirao, navija sat po otvaranju studentskog restorana.
Omiljena pesma Večer'o sam i opet sam gladan, ljubio sam i opet se nadam.

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Sećam se dok smo bili klinci, nije bilo interneta, kompjutera, retko ko je imao CD player, uglavnom smo muziku slušali preko radija, kasetofona/gramofona, u deku za kasete je uvek stajala jedna kaseta na koju bi nasnimili našu omiljenu, već najavljenu, pesmu. Naravno, marketing je jaka "nauka" pa se mora jednom ili više puta ubaciti džingl (sa nazivom radio stanice, ili emisije u kojoj je puštena pesma). Išlo nam je na živce ali nismo marili, najbitnije je da možemo slušati omiljenu pesmu kad god poželimo. Vremenom džingl postane deo pesme, tako da nam i ne smeta više, dok pevušimo, pevušimo i džingl. Jednog dana dobijemo priliku da čujemo istu pesmu, na koncertu, ili kupljenoj kaseti/ploči/CDu, i taman kad treba da izgovorimo reči džingla, prc, nema, pesma čista kao suza, a mi presrećni. Ipak, jednog dana nam ipak malo nedostaje taj džingl, i rado ga se setimo.

Današnja mladež nije osetila tu draž, danas je sve dostupno, nema ograničenja, no meni ponekad ipak nedostaje kad u sred pesme kažu "hit nedelje!"

Živela muzika!

Slično kao kod rečenice Lepa Brena za četiri osobe iz filma Tesna koža, tako je i ova Brenina pesma iz njenog starog filma Hajde da se volimo, dizala ljude na noge bez nekih grešnih misli, a danas da je izdala ovu pesmu, svi bi pomislili kako je mama čuvala za crnce, jer po predanju, oni imaju velike stvari.

Veoma srecna vest u Srbiji. Nesto kao pesma, igra, ili bilo koji drugi nacin zabave. Dokaz za to je Dan žalosti u Srbiji. Smrt patrijarha Pavla, je svakako bila za sve pravoslavce tužna vest, pa su mediji ocigledno mnogo pazili da ne spomenu ovu tako radosnu vest građanima koji su se dvoumili da li da odu na sahranu.

Jedna stara narodnjačka pesma (preslušajte verziju Crnih bisera, preporuka autora) čiji je naslov tolko kul da može da se upotrebi uvek kada zajebavamo ortaka koji ili svojojm glupošću ili ničim izazvano ima neku modricu na faci, zaseko se na brijanju, aknuo nosem o zemlju dok je pio ili nije se naspavao kako treba pa mu krmelji cure niz obraze.

Pravo prve bracne noci. Imunitetsko pravo feudalca da provede prvu bracnu noc sa devojkom koja se udala na njegovom posedu. Ovo pravo su imali Turci tokom srednjeg veka i obilato ga koristili u Srbiji o cemu svedoci i pesma Marko Kraljevic ukida svadbarinu.
Kako su Srbi trpeli ovo vise od 350 godina nije mi jasno. Jedno je sigurno. Svi smo mi delom Turci.

To je misao kkoja se javlja kod ljudi kada gledaju neka medjunarodna takmicenja na kojima su nasi predstavnici toliko losi,da bi bilo nepravda da pobede i osetio bi se glupo kada bi za tako nesto navijao.

Nekima se javila dok su gledali Evroviziju .

Mnogi su pomislili kolika bi sramota bila da su onaj pederko i ona tupava pesma pobedili.

Kreten... Sada ima neku novu "pesmu" koju sam upravo čula na tv-u i zgrozila se...
Ja sam sigurna da ona nema pojma šta peva... daju joj text i ona ga pročita i to mi je kao neka pesma... Ili... mozda i zna sta peva i tom novom "pesmom" izgleda da pokusava sebi da nađe opravdanje... Pošto je kurva kako god...

Totalna rasprodaja. Labudova pesma samostalnog ugostiteljskog objekta. Vikinška sahrana uz vatru i pesmu. Još samo večeras u vašem gradu. Pijte, dok ima, sutra tražimo novi lokal. Veselo veče sa tužnim povodom.
Cilj akcije je da se ispiju sve preostale zalihe alkohola u kafani koja prestaje sa radom. Naravno, sve je džabe. Srećnici koji poznaju gazdu provešće jedno ludo (nemoguće je reći nezaboravno, jer je prekid filma garantovan) veče.

Ko živi u ANANASU na dnu mora
SUNĐERBOB KOCKALONE
Ko je sav šupljikav jer to je fora
SUNĐERBOB KOCKALONE
Ko na palubi broda ko riba zeva
SUNĐERBOB KOCKALONE
SUNĐERBOB KOCKALONE
SUNĐERBOB KOCKALONE....

Da, da, znam da pesma ne ide tako, ali ja nisam neki zaluđenik koji po ceo dan gleda Sunđerboba!!!:)