Ranije mi je kad na google ukucam Informer prvo izbacivalo kultnu pesmu koju peva Snow a sada mi prvo izbacuje novine koje se tako zovu

U baladama koje pevaju muškarci, služi da se samouvređuje, tačnije, da prihvati kada je pevač osudi za razne gluposti koje se provlače kroz pesmu.

Ciga koji po ceo dan skuplja staro gvozdje,dodje kuci,kad ispred kuce zena Cigina.Ona ce njemu:"kurafte dzafte" a on :heavy metal".To bese znak da veche treba provesti uz muziku i pesmu.

Svaki reper ima bar jednu pesmu u kojoj se svi stihovi zavrsavaju recju sa -ejšn na kraju. cesto zbog manjka takvih reci, moraju se iskoristiti sve koje postoje, pa pesma gubi smisao.

Sveska u koju smo se upisivali kao osnovci.Tamo nam je omiljeno jelo bilo,uglavnom ono koje do tada nikada nismo probali,a omiljeni pevač,onaj čiju pesmu nikada nismo čuli.

Selo koje se nalazi na oko 10km od Niša (ne znam tačno, no ne budimo perfekcionisti), gde se nalazi poznata psihijatrijska ustanova. Elem, pošto je ljudima iz južne Srbije čika Laza daleko oni bi rado tamo poslali mnoge slavne ličnosti.
Ako ne znate kako se ide za Toponicu, pa, "čim skreneš".
Takođe je i poznata kao srpski HollyWood.

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Pored što pesmu peva Nezir Eminovski, mnogi drugi izvodjači, pijani gosti lokalne kafane, bilo koje druge ožderanke, ovo je pesma tužnog konobara koji je perući slomio pola inventara čaša.

Pandan na pesmu ''Jesen u mom sokaku'' koja se koristi je kada je Vaš stomak pretrpeo toliko alkohola da je u njemu sve uvenulo kao sav biljni svet u jesen.

1.Stihovi iz pesme Strepnja, nase poznate pesnikinje D. Maksimovic, koja je prvo priznanje dobila bas za ovu pesmu.
2. recenica koju upucujemo nekome ko bas i nema prijatan zadah, a da mu to ne saopstimo potpuno direktno.

Sećam se dok smo bili klinci, nije bilo interneta, kompjutera, retko ko je imao CD player, uglavnom smo muziku slušali preko radija, kasetofona/gramofona, u deku za kasete je uvek stajala jedna kaseta na koju bi nasnimili našu omiljenu, već najavljenu, pesmu. Naravno, marketing je jaka "nauka" pa se mora jednom ili više puta ubaciti džingl (sa nazivom radio stanice, ili emisije u kojoj je puštena pesma). Išlo nam je na živce ali nismo marili, najbitnije je da možemo slušati omiljenu pesmu kad god poželimo. Vremenom džingl postane deo pesme, tako da nam i ne smeta više, dok pevušimo, pevušimo i džingl. Jednog dana dobijemo priliku da čujemo istu pesmu, na koncertu, ili kupljenoj kaseti/ploči/CDu, i taman kad treba da izgovorimo reči džingla, prc, nema, pesma čista kao suza, a mi presrećni. Ipak, jednog dana nam ipak malo nedostaje taj džingl, i rado ga se setimo.

Današnja mladež nije osetila tu draž, danas je sve dostupno, nema ograničenja, no meni ponekad ipak nedostaje kad u sred pesme kažu "hit nedelje!"

Živela muzika!

Način na koji određenu pesmu, iz originalnog, prebacite u verziju koja nagoveštava sexualne odnose, kao i činove vođenja ljubavi, tj. sve ono što ima veze sa tim, naravno uz zadržavanje lake prepoznatljivosti originala.

Čovek bez kog mogu da se otaljaju refrenski turbomiksevi po maturskim večerima i studentskim overturama u međupolno tarenje po vinskim podrumima, ali svadbe i ostali potencijalni habitati 100-evra-ako-ovu-znaš lika ne dolaze u obzir.

Zabacuje refrene na suvo i 'ladno mesto, peva na rumunsko-ciganskom, rusinskom sa mađarskim narečjem, i aramejskom, stoevra pretvara u stopedes, livenjem zaboravljenih stihova na uho naručioca izaziva laktanje o sto iz kalibara 9mm+ i uopšte predvodi taj privid da ceo ansambl zna pesmu.

Potpuno je istovetna po obliku i sastavu kao i obična torta, a jedina razlika je što kod nje dno stoji na vrhu i obrnuto. Poslužila je Snebivljivoj Aždaji kao inspiracija za monumentalnu pesmu "Izvrnuta torta":

Dodala bih uz definiciju "eksurzija frajer" jos i da ni slucajno ne sme da izostavi pesmu "Marija" jer se u busu najmanje nadje 15 sa pomenutim imenom. Bilo koja pesma od hiljadu sa ovim nazivom je dobrodosla.

Bolji primer gradacije u raspolozenju od Cehovljevog cinovnika.
11:27 Vozis se gradom.Palis radio.92,9 tu ti je blizu,ostavis da ne bi slucajno napravio neki sudar.Pocinje: "Bila je nooc raniii septembar".Uzivis se,pocinjes i ti malo da se ubacujes.Zaustavljas se kod budjave prodavnice u kraju da kupis pljuge,kad unutra "paaa nee spavam i ne diiseeeem..".S osmehom komentarises smorenoj prodavacici kako je slucajnost sto slusate isti radio.Vracas se u kola zadovoljan cinjenicom da ces odslusati do kraja pesmu koja ti je ulepsala pocetak dana.
15:50 Ulazis u frizerski salon,malo ranije posto imas zakazano u 4.Ukljucen radio.Kad eto ti cuda na radiu opet "kaaakoo siii leeepaaa..".Malo zacudjeno slusas,al sad toliko ni ne maris,dosao si da se osisas pa da ides gajbi na spavanje,treba veceras izaci...
20:38 Budis se posle popodnevnog spavanja,ides da vidis sta keva radi,ulazis u dnevnu,kad ono "ii nikooomee ne govoorim ne moraju da znaju bas svi..".Pocinjes malo da se nerviras sto vec 3. put cujes istu pesmu danas,al iskuliras,treba jesti,istusirati se i izaci negde...
23:10 Kreces u grad,zoves taxi...Nisi ni usao u taxi iznutra vec cujes dobro poznatu pesmu,jebes mater i taxisti i gradu i radiu S sto ne znaju da skinu jos neku pesmu sa jebenog interneta,nego 4. put pustaju jebenog Kikija Lesendrica!!!

Nekada je to bila prava poezija, umetnost, napisati devojci ili decku neku ljubavnu pesmu skrojenu onako od srca. Izgleda pateticno ali je to ipak veoma lep iskaz ljubavi. Danas se svodi na zajebanciju.

Naziv softwarea koji je postojao pre Youtubea a koji su naši preci koristili za pustanje muzike.

Legenda kaže da ste morali pesmu imati u komnpjuteru da bi ste je pustili. Neverovatno ali istinito.

Najopevanije zensko ime. Cak mi se ponekad cini da svaki muzicar mora da napise makar jednu pesmu o Mariji, kako bi mu karijera bila kompletna. Takodje nacin da se pisanjem iste uslihtate najvecem delu zenske publike.

Metallica i Iron Maiden su jedina dva metal benda koja su poznata ljudima koji ne slušaju metal, a da pri tom imaju kulturnu svest klupe u Topčiderskom parku (čitaj fenseri, splavaši i oni koji misle da je Grand Show najbolja emisija na svetu). I ne samo što znaju SAMO za ta dva benda, već nikada nisu čuli nijednu pesmu Iron Maidena (Metallica-u možda i jesu). Za to garantujem glavom. Opet, ne bi to bilo toliko strašno, ali oni, iako nisu čuli nijednu pesmu, služe se ovim bendovima kao argumentom da je metal samo urlanje i buka, naročito Maiden-ima koji su čak "mekši" od ovog drugog (šta Mejden UUUUUU AAAAAA GRRRRRRR). Pošto to nema veze sa mozgom, time samo dokazuju da su nastali od dasaka od kojih su im topčiderski preci sačinjeni.