Ono što ti ulepša dan

Ono što pomislim kad vidim neke pičke materine Odrede, Tatule, Cvije sa kajlama od 200 i patikama od 300 evra.
Takođe, može se i koristiti kad se neki tatin sinčić/mamina princezica žali kako im nešto fali (tipa imaju 500, a treba im 550 evra, kako mi ih je žao, ccc...).

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Još jedna u nizu "kafanskih" uzrečica na našim prostorima. Naime, uvek izgovarana od strane lokalnog svadbarskog pevača, a na zahtev pijanog poručioca pesme. Uglavnom se ubacuje pred sam početak pesme i u pauzama između refrena. Poručioc obavezno ostaje anoniman, tako da stekne efekat da se pesma izvodi isključivo za njegovu dušu.

Babaja je u stvari Malik iz filma Otac na službenom putu, stavljen u stanje hibernacije pre 15 godina a onda odledjen za potrebe šou biznisa Federacije.

Od originalnog Malika je ostalo samo ono MALIK, MALIK NA GOVNO NALIK

Obicno se pevaju po kafanama. To je svaka pesma nakon popijenih 2 litra rakije,litar spricera i 5 piva.

Iz Istorijske čitanke, Kako je Miloš rešavao probleme nastavnog kadra ili Ako oćeš, oćeš, ako nećeš, opet oćeš.

Konak u Kragujevcu, smrdi pijac pored, i Lepenica, i tad ko i sad, Ljubica brekće i čisti kacu od zimošnjeg kupusa, pomaže joj Milona Radašinova ćerka patnica i radnica. Amidža Sima Paštrmac cedi majonezaru, i vata muve jezikom, u to vreme zunzare su bile veće nego sad, turske s turbanima, zujale na arpaskom. Vuk Karadžić u ćošku poludeo gricka bačen batak, priča sam sa sobom, recituje 1134. pesmu iz svog zbornika čuvaru muzeja iz 2015. zarobljenom pod čašom. Sin Mijajlo uzo Vukovu štulu pa viče ra ta ta ta ta i puca na imaginarne Turke i viče скулсь аут фор самер анархи ин пашалук ѡи донт нид но едукеішн, Točak šteluje gusle i psuje žice kineske i Goran-bega Bregovića što mu oto tezgu u Komaricama.
Miloš jebo Petriju, pa se smorio odjednom nešto, jebiga napada splin i seljačine neopevane pa je otero da pomaže Ljubici, on zeva negde po plafonu priglupo, jezik mu ispo do poda na kome su truli listovi kupusa. Čačka onu bondžoletinu od mladeža iz koga klija još jedan mladež i trebi vaške iz međunožja, upada brat Jevrem:

Lokalna manifestacija tipa ''Dani tog i tog''.
Pored standardnog KUD programa i školskog hora, gostuje i OK Band. Ortak koga zovu Šulc, a inače teško spadalo, i ja, muvamo se u bekstejdžu bine postavljene na sred centra. Pred binom sredovečne tetkice, bake i mladje maloletnice cupkaju da čuju umilni Goranov glas i da ih pogleda i namigne, pa da mogu kući u vlažne snove.
Na bini tonci šteluju tehniku, a na kegurovo jen... jen... dva..dva... test... test... selektirana publika počinje da piška firnajz i da se čudi kako tu pesmu ne znaju (biće de je sa novog albuma pa zato) Lakonogi i nasmejani lider interplanetarno popularnog OK Benda strčava se niz stepenice i prolazi kraj nas na 4-5 metara.
Šulc me mune laktom i kaže: Paz' sad foru...
-Eeej Gorane brate stani sekund!
Nasmejani i ljubazni Goran zastaje...
-Gorane jel može jedna slika? (vadi mobilni)
-Naravno da može...
Šulc mu daje mobilni sa uključenom kamerom i trkom se vraća kod mene, grli me, baca kez i kaže mu: Aj' sad slikaj!
Malo je reči da se adekvatno opiše ta zblanuta Goranova faca, i koliko mi je samokontrole trebalo da ne počnem da vrištim od smeha dok nas ovaj ušokiran fotografiše. Dugo je posle među nama kružila interna šala za svaku ispalu ''Navuko ga k'o Šulc Gorana''

Ladovina. Umetnik života. Osoba koja elegantnim pokretima metle čisti sebi put ka sigurnoj budućnosti. Opušteno, svirkajući svoju omiljenu pesmu, odradi poslić i ide kući da uživa. Ne zanima ga viša matematika pa nema profesionalnu alopeciju studenata tehničkih nauka. Nije opteretio svoj mozak svim mogućim bolestima koje mogu da ga zadese te nema hipohondriju karakterističnu za medicnare i farmaceute. Filozofiranje bez preke potrebe no ga interesa, niti psihologija, niti sociologija pa nema izgleda da razvije psihološku nestabilnost, fobije, panične napade ili stres. Menadžerski sindrom? Ma kakvi, on i ne zna šta je to.
Njemu stiže platica na račun uredno svakog meseca (uglavnom, zavisi od firme) tako da su mu male šanse da skrene u ludilo poput akademskog slikara koji na sred ulice grozničavo pokušava da utrapi prolaznicima svoje delo.
Za vreme koje je potrebno da prosečan student završi fakultet, izvolontira, pronađe privremni posao, pronađe stalni posao, skine se sa roditeljskog starateljstva, osnuje porodicu, krene da vraća studetski kredit i plaća kiriju u golubarniku od 30 kvadrata u potkrovlju nadogradnje - Laganezi je nasvirkao 15 godina staža, završio sa otplatom poslednje rate državne penzije, sprema sina za drugarsko veče i uživa u skečevima Kursadžija zavaljen u svojoj fotelji kraj kamina, u svojoj kućici na kraju ulice...

Još uvek "zelen" roker/panker/metalac u pokušaju.
Nije mu dovoljno da sluša muziku, već mora da zna celokupnu diskografiju Maidena i istoriju Deep Purpla.
Zna ko je Alvin Lee, kad mu je rođendan, ko mu je žena, ujak, snaja, koje čarape nosi petkom...

Vreme kada NN izvršilac pravi pizdarije na licu mesta.

Juče ssam bio glavni dao ssam prvi gol
ssada me cure jure to nije bio fol...

Najmlađa Vip ličnost koja je skakutala na malim ekranima devedesetih godina.

Plavi decxkic od 9-10 godina, mali baja, trsitelj tinejdžerki, koji je postao popularan tokom noći kada je stara baka svom unuku čestitala rođendan putem televizije K21.
Zbog mnogih samoubistava među mladom populacijom originalnog spota nema ni na jutjubu.

Idol među devojčicama i pravi simbol mlađanog vragolana. Na one plave okice nema koja nije sebi zabila patent olovku u venu. A tek njegove fudbalske sposobnosti na terenu, pa to bi mu i svaki igrač-petlić na ovom svetu pozavideo. Jedini on daje golove. ON. BELI. Ceo stadion skandira njegovo ime a naivne devojčice SVE trče ka njemu. SVE.
Ali, on voli onu debelu sa repićem koja stoji i čeka dok ga svaka ne iskrljoše pa tek onda ona nastupa. Daje mu poljubac u obraz a on njoj loptu. Osmehuju se i crvene dok ostale ljubomorne kucxkice macxkice kuju plan kako da je zakolju. Koliko god im bilo krivo što voli samo nju svaka je potajno maštala da ima takvog dečka pored sebe koji gleda i voli samo nju. Mica.

Sa druge strane on je bio plava pederčina, smotani krembil sa krivim nogama koji nema veze sa fudbalom a kamoli sa loptom... mislim, on daje sa pola terena gol, eeej bre, pa neće se lažemo... a šatro protivnička ekipa nema odbranu u pravcu njegovog šuta a golman je iznenađen kako je lopta zatresla mrežu... feget kome se ribe nude da ih plodi a on se drži za ruke sa jednom i ljube se u obraz. Cccc...

Ajde, sve na stranu, neka bude da su drugi momci bili ljubomorni na njegov izgled, na njegovu omiljenost među devojčicama, ali ono šuštanje slova S, naročito u drugoj strofi je bilo prosto iritantno. I on VIP? ON? BELI?

Definicija za takmičenje Mizantrophy II

Dragocenosti koje se prenose sa kolena na koleno.

Ne daje se svakom. Tu privilegiju imaju samo odabrani. Ljudi koji to nikad ne bi prodali, menjali za drogu ili stavili na kocku. Čak i ako je u pitanju bižuterija koja ne vredi ni 250 dinara.
Za one koji su imali tu čast da ih naslede, te stvari imaju duhovnu vrednost.

Od zlata do srebra preko bakra i hroma.

Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.

Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.

Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.

Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.

Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.

Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.

Izraz širem auditorijumu poznat kao naziv za osobu koja ne sluša narodnjake.

Devojka koja se 1995. pojavila kao jedna u nizu pevačica. Isprva je bila gotivna jer je furala klasičan turbo folk fazon, imala je bolje i originalne pesme u folk fazonu, a onda se desilo šta?
Islamizacija zvuka čiji je dotična pionir! Čim je dotična zaradila malo više para, ekspresno je stavila silikone u grudi i počela da peva pesme u orijentalnom fazonu, kao što su "gili gili" ili "pa, naravno" gde je počela da gubi na glasu i da krešti i zavija, misleći da će tako da bude "in".
Dalje, dotična je počela da peva pop fazon, videvši da se klinci na to lože, a naravno, zaista zauvek ostaje verna svom orijentalnom fazonu koji uvek ubaci u pesmu gde god i kad god je to moguće.

Inače, dotična NEMA svoj stil, već je kopija u svakom smislu. Pesme su joj većinom plagijati od grčkih i turskih pesama, a o imidžu da ne govorim.
Pre je rekla: "Pre su me zvali srpskom Madonom, a sad srpskom Lady Gagom...", aludirajući na spot i frizuru... Prosto se čovek zapita da ako je toliko dugo na estradi, zašto ne nađe svoj stil nego kopira druge... I to mlađe od sebe!

Ne zna se još uvek kako je ovaj hibrid postao ovoliko popularan i sa kreštavim glasom sebe još naziva i divom. Naravno, umalo da zaboravim, dotična je i ateista, što pokazuje razapinjanjem same sebe u spotovima na krst, ljubeći krst u nekoj sexy pozi i tako dalje...

Poruka: Budi budala i budale će te voleti.

Monotoni ''refren'' koji ponavljaju muzičari kad šteluju i testiraju razglas.
1 je obavezno skraćeno na Jen', ubacuju se kojekakve onomatopeje, coktanje jezikom, a završava se sa ''iiidemo''.

Lik koji čim dodje na posao uključi radio stanicu na kojoj obavezno peva neki njegov seljak, i odmah zatim izadje i nema ga pola dana. Posle pola sata, kad primetiš da se dotični ne vraća a sa radija se još uvek čuju vapaji čoveka koji boravi na kardio-hirurškom odeljenju mentalne bolnice zbog bolova koje mu je prouzrokovala "neka tamo" moraš da opsuješ: Da se nosiš i ti i...

Metalni instrument potkovičastog oblika sa oprugom u sredini. Svirač stavlja drombulje u usta, prstom okida oprugu i tako proizvudi zvuk, čija se intonacija menja podešavanjem otvora usta i regulacijom protoka vazduha. Pošteo usta i glava služe kao rezonantna kutija, kod nekih svirača dugotrajno sviranje može dovesti do transa.

Žanr koji je štetniji i od Koka-kole. Ne nagriza jetru i kosti, ali nagriza srce i mozak singl devojaka. Prvoklasno smeće, koje dovodi u zabludu pripadnice ženskog roda da mogu promeniti muškarca, samo ako su dovoljno slatke, fine, originalne i ako skaču k'o mali majmunčići kad su srećne. Kod predmetnih subjekata (žena) stvara se krajnje nepotrebna iluzija da Gospodin Pravi zaista postoji, te na osnovu nerealnih očekivanja odbijaju sasvim pristojne, dobre momke, koji ne poseduju više od 80% potrebnih kvaliteta. Jebi ga, nemaju široka ramena i ne znaju "Pesmu o keruši" napamet. Takođe, veoma je pogubno za liniju.

Radnja obično izgleda ovako: ona je sama, jadna i živi sa mačkom, obično samostalna kučka sa dugačkim jezikom. On je neki kreten, neotesan, sirov, loš momak, ništa što bi ona poželela. Prvo se mrze, pa se zaglave u nekoj situaciji gde su primorani da budu zajedno i napiju se. Onda se, da prostite, kresnu već prvo veče, i on se zaljubi u nju k'o konj (a svi znamo da to nije realno). Posle se još malo mrze, i onda se ispostavi da on nije toliko loš, jer voli malu decu i životinje. Potom se malo kao druže i ona zbog njega nadogradi kosu, jer je čula da on voli da se drži za nešto dok ga otresa u rč. Zatim, odu u luna park, pa se na kraju smuvaju na ringišpilu. Možda se još koji put posvađaju, ali na kraju se dramatično pomire na nekoj stanici za leteće objekte, bilo da je u pitanju aerodrom, ili pristanište za helikoptere, odnosno leteće balone i skajdajving.