Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.

Ova radnja izmenjuje izgovor svake rečenice skraćujući predikat u njoj, i izbacujući reč DA.
Vrlo popularan sleng kada se razvije u izgovoru.

Televizijski kuća koja je osmislila novi koncept samo-marketinga i time povećala gledanost i smanjila izdatke. Naime, radnici avale su uspešno istrolovali gledaoce da štrajkuju pa zato prikazuju samo filmove i reklame a ustvari, oni su prosto rekli "BOLI ME KURAC" sakupljanju vesti i snimanju emisija.

Lik na putovanju, obično profesor srednjih godina na maturskoj ekskurziji, koji ne samo da ostale učesnike putovanja dovodi u pitanje kako se on infiltrirao među ljude, već je u stanju da konstantno tokom puta smara ljude pokazujući svoju superiornost jer, za razliku od ostalih smrtnika uspeva da svoje fiziološke procese svede na minimum.

Nervira te glupa melodija alarma. Nervira te što se nisi naspavao. Nervira te onih 5 sekundi koje trebaju televizoru da se upali. Nervira te stari tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Nerviraju te vrata ormana koja škripe. Nervira te lift koji uvek čekas par minuta. Nervira te što nema autobusa onda kad ti treba. Nervira te gužva u autobusu. Nervira te menjanje prevoza. Nervira te što drugarica kasni. Nervira te retardirani raspored na fakultetu. Nervira te što pauza traje prekratko. Nerviraju te ortaci koji prate predavanje. Nervira te gužva u saobraćaju. Nervira te kontrola u GSP. Nervira te hladna večera. Nervira te što nema prenos utakmice. Nervira te što ortaci kasne na bleju. Nervira te što te nisu zvali danas na pivo. Nervira te konobarica kojoj treba 20 minuta da ti donese piće. Nervira te kiša. Nervira te pešačenje do kuće jer ti je prevoz otišao da jebe a tebe ostavio na kiši. Nervira te bojler koji ne zagreva vodu dovoljno. Nerviraju te glupe serije koje puštaju uveče na TV-u. Nervira te što je već 2h ujutru,a ti i dalje nisi zaspao iako ustaješ u 7h.

Totalno nezanimljiva zanimljivost koja vodi poreklo od izvora ( Bogu iza kičme ), pokretnih enciklopedija ili jednostavno od nekog Mudžahedina, Šeika ili Aboridžina kome je bilo dosadno u životu pa elaborira svoje neistraženo i neprovereno znanje. Televizija je naravno uključena.

Ukrali mi lap top.

Rakija koja se čuva u flaši zajedno sa čitavim plodom voća. Može se koristiti i plod krupnijeg voća (kruška, jabuka), koji se, dok je još sasvim sitan, ubaci kroz grlić, da bi vremenom sazreo i nabubrio do pune veličine, plutajući u žestini koja ga hrani i štiti.

Kad nadmudriš državnu službenicu.

Filozof nad filozofima! Nesuđeni lekar, predsednik države, selektor fudbalskog tima, profesor klavira (sve radi na sluh) i ko zna šta sve još... Sve on zna, osim posla za koji je kvalifikovan (?!). Ako vam ne daj Bože nešto i popravi, to obično bude kratkog veka... Popravka traje par sati, al' tu tek nastaju muke. Prvo da popije kaficu, pa onda rakiju. Onda traje proučavanje, otvaranje, čačkanje, filozofiranje, kritika svega postojećeg, a kao šlag na tortu dolazi psovanje države (jer je obično ona za sve kriva). Posle napornog rada sledi pauza uz opravdanje da i on "ima dušu", koju će (na vašu veliku žalost) da otvori, i da vas guši pričama o starenju, prolaznosti života, nemačkim standardom, cenama paprika na pijaci, mafijom koja se uvukla u sve ogranke vlasti, zatim o prijatelju rođaka švalera njegove žene koji se snašao u životu, i sve tako dok ga vi, pomalo plačnim glasom ne zamolite da popravi ono zbog čega je došao. Onda sve ispočetka... Uzeće vam ceo dan, a na kraju će vas odrati uz opravdanje da je taj deo u stvari skup, a za ruke je uzeo minimalac, jer ste mu simpatični...

Erektilna disfunckija, al nekako posmatrano sa zen kulerskim mirom.

Idealno resenje za ziljave picke i klinke koje imaju 1,625,574 prijatelja na fejsbuku da mogu nesmetano istovremeno da drze 15 chat prozora otvorenih,a ne kao na standardnim kockicama kad se "Schmexy-eri" jave pa cekaju pola sata na odgovor jer doticna ne vidi njegov prozor zbog monitora do 17" u koji "staje" 3 prozora

Lik koji je prešao zavidnu kilometražu, ali bez upotrebe ikakvog prevoznog sredstva. Bilo da je to automobil, trotinet, konj, prase, bajs ili svemirski brod. Ide samo uzdajući se u svoje noge i ima čeličnu volju i veliku želju za hodom.

Mlad, impulsivan, pun ambicija, željan slave i moguće da ima golema jaja ali je novajlija u firmi. Dakle, sve ovo predhodno otpada!

Kada u toku nekog razgovora dođe do neprijatne tišine obično se nađe neki komičar koji kaže *cvr cvr* pokušavajući da vizualizuje kotrljajući plast sijena iz vestern filmova ili da još pojača neprijatnost tišine činjenicom da se čak i cvrčci čuju.

Vreme.

Izvala od koje umalo nisam pao sa stolice od smeha u lokalnoj kafanici u kojoj obitavam. Devojka za stolom do našeg, koja je htela da ispadne emancipovana i kulturna, naručila je crveno vino Plantaže (sa sve naglaskom na zadnji slog da zazvuči što više francuski). Naravno, radi se o crnogorskom "Vrancu", plantaže 13. juli. Iz ove anegdotice proističe definicija:
- Vrlo popularno kafansko crveno vince, koje, prema nekim vrsnim poznavateljima vina, vodi poreklo iz Francuske. -

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

Vući nit priče sa svoje strane da se na sredini sretnete sa onim koji je krenuo s drugog kraja.

Stepenik po stepenik koji vodi do vrata kroz koja zajedno prolazite u prostor ostvarenog kakvog takvog zajedništva. Nekad je ta prostorija čekaonica prijatnog razgovora iz koje svako odlazi na svoju stranu posle kratkog spoja, nekad je to dnevni boravak početka jednog lepog prijateljstva, a nekad topla, mala, tvoja soba – divota, prijatan raspored i rijetki predmeti, uvijek si imala više ukusa od mene.

Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja da ne vjerujemo u istinitost nekih njegovih tvrdnji. Nesto slicno kao "al u kurcu", samo malo kulturnije i, rekao bih, naivnije.
Ipak, neke "saljivdzije" ga upotrjebljavaju u situaciji kada hoce da budu "duhoviti":