Filozof nad filozofima! Nesuđeni lekar, predsednik države, selektor fudbalskog tima, profesor klavira (sve radi na sluh) i ko zna šta sve još... Sve on zna, osim posla za koji je kvalifikovan (?!). Ako vam ne daj Bože nešto i popravi, to obično bude kratkog veka... Popravka traje par sati, al' tu tek nastaju muke. Prvo da popije kaficu, pa onda rakiju. Onda traje proučavanje, otvaranje, čačkanje, filozofiranje, kritika svega postojećeg, a kao šlag na tortu dolazi psovanje države (jer je obično ona za sve kriva). Posle napornog rada sledi pauza uz opravdanje da i on "ima dušu", koju će (na vašu veliku žalost) da otvori, i da vas guši pričama o starenju, prolaznosti života, nemačkim standardom, cenama paprika na pijaci, mafijom koja se uvukla u sve ogranke vlasti, zatim o prijatelju rođaka švalera njegove žene koji se snašao u životu, i sve tako dok ga vi, pomalo plačnim glasom ne zamolite da popravi ono zbog čega je došao. Onda sve ispočetka... Uzeće vam ceo dan, a na kraju će vas odrati uz opravdanje da je taj deo u stvari skup, a za ruke je uzeo minimalac, jer ste mu simpatični...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odlično.
Stvarno genijalno:)
Kao da si radio diplomski rad na temu Majstor.