- Влади је неко јуче мазнуо пет хиљада. Оставио је ранац у кабинету за време паузе и тек код куће је приметио да пара нема.
- И шта каже? Зна ли ко је украо?
- Није сигуран. Срамота је да било кога директно оптужи без доказа али он мисли да је Таша. Њу најкраће познајемо а познато је да јој нико у кући не ради и да се не зна од чега живе.
- Ма мора да је она! Види јој се тачно по фаци да је лопина, маму јој јебем! Сад је мени јасно одакле јој за соларијум и оне пластичне нокте!

- Сазнали смо да ми теча води двоструки живот. Има четворо ванбрачне деце.
- Не сери!
- Тетка је хтела да га задави али не може да га нађе. Изгледа да је отишао по цигаре. Нема му ни пасоша а однео је и уштеђевину.
- Очекивано. Нисам хтео пре да ти кажем, да се не увредиш, али по фаци му се видело да је тежак муфљуз!

Kafana, Srbija, 80-te godine prošlog veka...
- Čekaj, sine, ona plavušica što ti je juče na ručku izuvala opanke i masirala prstiće dok si hasao bubrežnjak? Jel to ta mala iz Aranđelovca što si...
- Ma jok, bre, ovo mi je sekretarica, Jagoda... a Maša iz Aranđelovca..
- ... što si je kresao na seminaru u Mataruškoj Banji?
- ... što sam je kresao na seminaru u Mataruškoj Banji, ta je plavlja. Skroz je plava...
- Jel te i ona tetoši?
- Nikako; ona je Miletova sekretarica, ona tetoši samo njega. Mile je direktor Voćara iz Donjeg Ambuševca, to je u istom SOUR-u s mojim Zelje-prometom.
- Aha... zgodna beše ta žutara, pokazo si mi je jednom... Nego, ona druga, crnka, što reče da ima tvrde sise... kako se ona zvaše? Nju ne spominješ dugo...
- Batali, udavi me s tim putovanjem, oće da je vodim negde da putuje, popela mi se na glavu...
- Jel ti ona ovde negde, u Zelju?
- Jok, ona je iz lazarevačke Brazde...
- Jel i to iz istog SOUR-a?
- Pa, jeste...
- Pa ti sine jebeš samo po SOUR-u?
- Pa tako ispada, sine. Važno je da se stvar ne širi preko gubera, znaš... da ostaje u porodici.
- Porodica je osnovna ćelija društva, sine, pravi si porodični čovek.
- Nego šta, ajde još kilo belog da uzmemo!
- Još kilo...

- Brate, što ono sinoć nako ispali Jovanu, niste sjedili ni 5 minuta, ona priča samo si odjednom skočio i pobjegao?
-- Brate, čitav dan mi se sralo, i ajd reko da me ona ne čeka ja izađem a da nisam srao. I druže meni polako popušta a ona mi se približava. Kad više nisam mogao ja ustanem i maglu uvatim. Nisam se osvrtao ni levo ni desno. Ne dao Bog da me neko sreo usput i potapšao po ramenu, usrao bih se na licu mjesta.

E ja došao da mi daš okasti devetku.
- E da ga jebem, samo za to si došao?
Ma da.
- Aj po jedno da ga jebem.
Ne mogu noge me bole idem da odmorim.
- Ajde bre sedi, imaš dupe, da ga jebem.

Sin- E tata, aj mi kupiš ajfon 5.
Tata- Šta da ti kupim?
SIn- Ajfon 5 ćale, kako nisi čuo za to ?!
Tata-A pošto je to ?
Sin- Pa video sam da imaju neki popust od 50% tako da izađe oko 1000e. Bez dodataka.
Tata- 1000 Eura. Hm... Nego sine, aj ti zavuci te rukave što su od silnog blejenja u računar počeli da ti se vuku po zemlji, pa lepo sa mnom na cepanje drva, da ti ne bih polupao pičku balavu.
Sin- Ali tata...
Tata- : šljassssssss( jedna roditeljska): Za pet minuta da si napolju!

Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu.
Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate.
Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva).
Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš"
Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje.
Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje.
Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu.
Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate.
Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak.
Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"

P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.

Mladi građanin ulazi u Urgentni centar, sa rukom umotanom u čaršav natopljen krvlju prilazi recepciji.

- Dobar dan gospođice, posekao sam ruku cirkularom, šta da radim?
- Pa, je l' vam hitno?
- Kao što vidite...- pokazuje ruku.
- Idite vi lepo u čekaonicu, kod nas baš ne može preko reda, znate. Hirurg trenutno nije tu, ali trebao bi da se vrati za koji tren. Imali smo hitni slučaj. Sedite ispred sobe tri.

Čovek ulazi u čekaonicu, petoro ljudi čeka ispred njega. Poslušno seda i zateže čaršav jer je u međuvremenu počela da mu šiklja krv iz ruke. Posle 10 minuta prolazi mlada doktorica i začuđeno blene u njega.

- Malo ste bledi, je l' vam dobro?
- Povredio sam ruku, izgubio sam dosta krvi...

Doktorica primeti lokvu krvi koja se stvorila ispod pacijenta i drekne:

- Pobogu! Nećete valjda po podu?! Je l' ste vi normalni? Treba neko da padne pa da se povredi?! Sram vas bilo!
- Ali... ali...
- Stegnite to jače i čekajte na red. Oh, sad ću morati zvati čistačice zbog vas. Svašta...

Ona odlazi a čovek ostade da čeka još 15-20 minuta.

- Tata, optaaa!
- Jeste sine, 'ajde šutni tati loptu! Hop!
- Gooooo!
- Bravoooo, pazi sine na st...:DUM:
- MJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!
- Ništa, ništa, dođi ljubi tata!
- AAAAAAAAAAAAAAA!!!
- Dođi da bijemo sto! Nevaljali sto, a, a, a, udri sine!
- Ne klimaj taj sto Mikane, razbićeš mi vazu!
- Tiše Savka, da ne prođeš kao što je kredenac juče!

Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!

Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.

-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!

U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.

Kad se izračuna, na godišnjem nivou ušteda vode bi bila tolika da bi pola BG-a moglo da snabdeva afričke i indijske oranice narednih 20 godina...

Jebeš to. Brčkanje!!!

- Jao, evo ga ovaj Ćofi smarač, nemoj da se okrećete.
- Što bre, uvek se nasmejem njegovim anegdotama.
- Ne okreći s...
- Ohoho, pa deste mačići, šta mi radite!?
- Sad je kasno. Pa de si bre čoveče?
- Zašto vidim smorene face na licima vašim?
- Ponestaje nam piva...
- Daj napravite malo mesta, moram nešto da vam ispričam.
- Pre nego što počneš, jel si onim tamo tenkom došao?
- Haha, šaljivdžija bio i ostao. Nego... Odem juče na neku žurkicu.
- Znamo to, jednu si jebo dok ti je druga pušila?
- Ma ne, nisam opet bio te sreće. Merkale me ribice, sve gledale u mene, a znate da imam devojku i da neću da je varam, odem na sprat da se izolujem malo i da joj čujem glas, kad ono u sobi, keva te male spava.
- Ne seri da je spavala?!
- Svega mi. Al' čim sam ušao ona me pogleda i pozvala kod nje.
- Nisi valjda prevario devojku?
- Nisam mogao da odbijem, jebiga starija žena, imam ja poštovanja...
- Au tebra koliko ti sereš, nisi od jutros, a?
- Jesam, al' sam se obrisao nekim salvetama što sam ih skupljao po kućama, nestalo mi toalet papira...

-Jesi li pročitao lektiru?
-Nisam, stigao sam tek do 750. strane.
-Kako do 750, kada knjiga ima samo 600?
-Pa "Rat i mir" ima 1200 strana.
-Kakav crni "Rat i mir", čoveče?! Trebali smo da pročitamo "Zločin i kaznu"!
-*TUP*(onomatopeja headdesk-a)

Неђе на рајским пољанама око 21:00 навечер:

- Ооооооо Меркјури, ђе си педеру Бог те не убио?
- Ево ме доље!
- А шта ћеш доље, у уста те јебем!? Излази из тог облака овога тренутка!
- Сачекај секунду, живота ти.
- А шта радиш доље, пизда ли ти материна? Да опет не дркаш курац Роју Орбисону?
- Не Елвисе брате, него посматрам Курта. Опет пао у депресију човјек.
- Ај нема везе, ево цимнућу Џимија да му набави шаку рохипнола да се смири..
- А од кога рече да набављаш? Од Хендрикса?
- Јесте, збиља ђе се изгуби он?
- Ада ту је неђе, него га не видиш, пао је мрак. Пссссст, ево га Курт.

И тако пјевач Нирване прекида дискусију Меркјурија и Прислија у овако финој вечерњој идили:
- Здраво , момци!
- Смрдиш ко тин спирит. Јеси се опет дрогирао?
- Зајеби ту причу Фреди брате, знаш шта сам одлучио? Да наговорим Харисона да ме опет пусти међу људе.
- И треба, глупо ти је било оно. Што јес, јес. А реално он ће тебе и пустит, вазда те је највише готивио, сисо једна. Мада мораш признат да си увијек био највећа шлихтара.
- Дај не сери са тим подјебавањем читав живот, ја барем нисам педер..

И тако се Курт упутио ка канцеларији Џорџа Харисона.

- Куц , куц.
- Ко је?
- Курт Кобејн!
- Шта ти радиш ван одељка за наркоманију?
- Дошао сам да те замолим нешто, а и досадило ми да јебем Витни Хјустон и Ејми Вајн Хаус.
- Е јебем ти матер наркоманску вазда си јебао неке пајдоманке. Куд ће крушка но под крушку.. Ај реци, шта ти треба ?
- Да ме вратиш међу људе, мислим да заслужујем другу прилику.
- Ајде важи, ионако је рај почео да ми смрди од тебе.

И Курт Кобејн се одједном створи на земљи. Недостајало му је чврсто тло, и био је одушевљен што поново види нормалан и смртан свијет око себе. Није прошло неколико тренутка а он подиже поглед и виђе велики екран изнад себе.
"..А сада највеће музичке звијезде данашњице, сви на једном мјесту. Мајли Сајрус, Џастин Бибер, Кети Пери, Парис Хилтон, Еврил Лавин, Флорида.. Пјевају само за вас и за ваше уши, дођите да видите чудо, присуствујте догађају којем нећете имати прилику да присуствујете много пута.."

Опет, неђе на рајским пољанама:

- Ђе сте момци?
- Ђе си Курте, шта има?
- Ништа вала..
- Како ништа? Па ето још једну си рупу пробушио.
- А, морао сам да се вратим, јеби га. Нисам могао да издржим. И послушајте мој савјет, не враћајте се доље..
- Послушај ти наш савјет, не враћај се ти. Јер ће ти фаца убрзо бити избушенија од фаце Ленија Кравица.

Dete babino, hajd' kad budeš dolazila za Kikindu, kupi baba Katici jedan Bingo u Beogradu. Znaš, pratim ja, sve nagrade tamo odu.

- Nema nam Lakija neko vreme...
- Nisi čuo? Biće drugi miš na mesec dana.
- Kakav, bre, miš?!
- Ma, on i Pera se muvali nešto oko Tozine žene...
- ONOG Toze?! Jebote, pa čovek je lud, paranoičan i bolesno ljubomoran! Znaš šta uradio Mikiju što ju je samo pozdravio na ulici na, po njegovom mišljenju, neprikladan način?
- Ma, jes', ali Pera uspeo da pokrene dijalog sa njom na, kako mu se činilo, tajni način, preko FB-a. Ugovori i sastanak i sve i kad upadne tamo, ispostavi se da je sve vreme sa Tozom čavrljao i ovaj ga polomi od batina.
- Uf, baš mnogo?
- Baš baš! Sad se Pera "brčka" u gipsanoj kadi na ortopediji, a Tozi istražni odredio mesec dana pritvora. U međuvremenu, Laki, khm, teši suprugu dok joj muž u bajboku...

..a istina je tamo negdje.

- Bajatoviću, oćeš li više sa te pozicije Srbijagasa, narod nema šta da jede, a ti tako
- Život me nije mazio druže, izdrkao mi je, PIŠAJ PO SIROTINJI