Ako jednom pogledate Pink i televizije slične njoj, ovako nešto je nemoguće ne čuti. Nemoguće je ne čuti kurve koje su do ’’slave’’ došle pušeći kurac, kako svoju nevinost dokazuju na sudu, i kako u nedostatku argumenata za vreme prepiranja posežu za zvanjem suda i advokata, kao da nekog normalnog boli kurac šta će oni raditi na sudu i hoće li se uopšte suditi. Jednostavno, ko o čemu, kurva o poštenju, stara poslovica koja se uvek pokaže tačnom.

Seljaci,kad na vrbi rodi grozdje,ljubav&mrznja,pare ili zivot,mjesoviti brak... Idiotluci snimani digitalnim fotoaparatom i sve je toliko niskobudzetno da bi se snimilo sto vise epizoda. Jednina poenta tih serija koju sam ja shvatio je da srbi ne znaju padeze i da je smisao zivota krava,rakija i dobra pichka. I u tim serijama pored obaveznog Bate zivojinovica i Gorice Popovic u tim serijama uglavnom glume vezeri sa akademije koji kad se serija zavrsi jednostavno nestanu.

Negde, čini mi se krajem 1995. ili možda početkom 1996. godine, TV Pink je "pustila" jači signal, te smo i mi van Beograda običnim kućnim antenama (one što stoje u sobi na TV prijemniku i imaju kao neki pojačavač) mogli da pratimo taj tada ne tako odvratno/odbojan kanal.

Elem, bilo je finih serija, još finijih filmova (Tropska vrelina, Odeljenje za ubistva...) ali i jedna, barem meni, veoma dobra domaća serija. Za razliku od većine (ili možda svih) domaćih serija koje se emituju na TV Pink, "Mali kućni grafiti" su bili zabavni, imali su ok glumačku ekipu i humer je zaista bio dobar. Ništa usiljeno, ništa sa onim stavom "Mi sada radimo nešto novo, neviđeno na ovim prostorima, ser ser, kenj kenj...", već totalno opušteno.

Mislim da su se nove epizode emitovale nedeljom, a reprize subotom. Ne sećam se tačno glumaca i svih epizoda, čak ni replika, ali se radnja dešavala u nekom košiluku, sve je vezano za komšije iz par zgrada i njihove dogodovštine. I to je to. Znam da je šturo, ali toliko mi je ostalo u sećanju.

Sama serija nije imala više od dvadesetak epizoda, brzo je ukinuta i bukvalno bi se ukidanje jedne takve serije može uzeti za totalni krah i buduće još dublje poniranje jedne televizijske stanice koja je ipak u tim ludim devedesetim bila milion puta bolja RTS-a.

1.) poznati kineski brend rešgardova i ostale sportske vodene odjeće, često će fetišista likre se seksualno zadovoljit slikama modela sa takvim rešgardovima, tako što ukuca u Google npr "sbart women pink", poznati su kao najzastupljeniji kineski proizvođač rešgardova na onlajn kupovini (aliexpress, alibaba, ebay...) koliko i barel kao najzastupljeniji korejanski proizvođač rešgardova

2.) Santa Barbara Athletic Round Table

3.) South Bay Art

4.) Sergiy Burtovyy Art

To što svetsko prvenstvo u fudbalu ne prenosi pink. Vuvuzele i Acu ćemo nekako i preživeti, ali kada bi se utakmice prenosile na pinku, to bi otprilike izgledalo ovako:
slika podeljena u tri slike, u jednoj farma, u drugoj neki talk show, a u trećoj fudbal, i u tu treću na svakih 14 sekundi uletela bi poneka reklama (kada krečite, krečite..). U dnu ekrana išli bi komentari, poruke zaljubljenih i ima li lepa devojka da se javi obdarenom momku na broj 064.......A u gornjem delu ekrana išao bi tekst najaktuelnijih vesti. Negde bi već ugurali i reklamu za biomed i horoskop..

Mala stvarcica koja moze da vam unisti dan,jednostavno svojim otkazivanjem funkcija,nestankom baterija i dr.

Zlatni standard. Ono s veoma visokom stopom opšte prihvatljivosti. Nešto što spaja dijametralno suprotne profile ljudi: sirotinju i bogate, urbane i ruralne, mlade i stare. Pink Floyd svakoj životnoj kategoriji.

Elem, svi smo upoznati s radom nekad čuvene Džene, koja je žarira i palila tokom naših detinjstava. Dolazile su mlađe, lepše i šarmantnije; ali ona je uvek ostala u srcima većine, poput šetnje pored reke sa starom simpatijom iz detinjstva. Zlatni standard je produkt one narodne: "Ko ga na Dženu bacio nije, taj detinjstvo nije imao."

Paradoksalan postupak koji se postiže nanošenjem prljavštine.

Televizijski program otporan na svakakva sranja koja se u njemu pojavljuju, ali zato spakovan u kič ambalažu.

Vremenski interval na Vukajliji kada se na tv-u emituje neka hot emisija tipa "trenutak istine";"ja imam talenat";"south park";"veliki brat";"grand"...

Televizije na kojima bi pored Esada, Ekrema, Mikija Mećave, Šekija i i ostalih i moj ker mogao 'ladno da otpeva po nešto i to da zvuči fino u poređenju sa dotičnom gospodom...Stvar još gorom čine kreteni koji šalju poruke sadržine ,,Pozdrav mojoj napaćenoj familiji iz Minhena", ili ,,Srećna slava mom kumu Krcunu Zilberu iz SAD-a".

Nastaju tako sto te neka najbanalnija glupost obelezi "za vjek i vjekova"!

Dugo zapostavljana strana zivota,ranije najcesce nalazena u halucinacijama africkih vraceva dok su se drogirali kaktusima.Obiluje pomesanim delovima tela,raznim organima(jezici,oci),slivanjem koka-kole kroz vene i raznoraznim tripovima.Sve to prati i ogromna radost zivota,verovatno zbog toga sto da bi to video negde osim na budjavim reklamama moras da budes na teskim drogama.

Jedan od najboljih albuma grupe Pink Flojd (kasnije je snimljen i film, sa Bobom Geldofom u glavnoj ulozi), a po subjektivnom misljenju autora i najbolji. Album je u formi rok opere, to jest, pesme nisu prosto pesme, nego su deo odredjene celine, to jest price.
Prica prati zivot rok zvezde Pinka Flojda, koji je jos od rane mladosti bio emotivno povredjen od strane drustva. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu (Another brick in the Wall part 1), u skoli ga je maltretirao profesor koji se izivljavao na deci zbog torture koju je morao da podnese kod kuce ( The Happiest Days of Our Lives i Another brick in the Wall part 2, zajedno cine pesmu koju napamet znaju sve generacije ucenika osnovnih i srednjih skola), a kod kuce ga je previse zastitnicki nastrojena majka drzala pod staklenim zvonom, sto ga je socijalno hendikepiralo za sva vremena (Mother). Zbog svega toga, Pink resava da stvori Zid (eng. The Wall), metaforu za emocionalno otudjivanje od celog sveta (takodje u Mother).
I tako, Pink se povlaci u svoj zamisljeni svet, unutar Zida. Kasnije postaje poznata rok zvezda i zeni se, medjutim brak brzo propada (Empty Spaces). Saznaje da ga zena vara zato sto se previse hladno odnosio prema njoj (Empty Spaces i Young Lust). Kad je to saznao, Pink je poludeo, demolirao apartman i svojim ponasanjem oterao grupi-devojku koja je bila sa njim u tom trenutku (One of my turns).
Lezeci u razrusenoj hotelskoj sobi, Pink pocinje da ocajava i da se dere "da ga ne ostavlja" (Don't leave me now), ali uprkos svemu, posle tog dogadjaja zavrsava gradnju Zida, tvrdeci "da mu ne trebaju ruke oko njega" i "da mu ne trebaju droge da bi se smirio", i zakljucio sve to sa "ne treba mi bas nista, sve su to bile cigle u Zidu" (Another brick in the wall part 3).
Ali ni tu nije kraj, posto Pink shvata da je potpuna izolacija u stvari bila greska i on pokusava da uspostavi kontakt sa spoljasnjim svetom, ali bezuspesno (Hey You, Is there anybody out there?, Nobody home). U pesmi Hey You, prvi put se u albumu pojavljuju Crvi (eng. The Worms) kao metafora za mracne fragmente Pinkove duse koji se stvaraju iz njegove samoizolacije. Zbog svega ovoga, Pink pada u tesku depresiju, toliko jaku da je doktor morao da mu da sedative kako bi mogao da odrzi koncert (Comfortably Numb).
Pokazalo se kasnije da je to bila velika greska, zato sto su sedativi oslobodili u Pinku njegovu mracnu stranu: nacistickog diktatora koji odmah naredjuje publici da mu posalju "Jese, crnje, pedere i ostale nepodobne"(In the Flesh), organizuje mitinge i nerede na ulici (Run like Hell i Waiting for the Worms), dok se na kraju ne probudi njegova savest (Stop, najkraca pesma svih vremena).
I sad dolazimo do vrhunca albuma: Pink, shvativsi da je napravio velike greske u zivotu, organizuje metaforicko sudjenje samom sebi, unutar Zida (The Trial). Tu se pojavljuju svi Crvi: Tuzilac koji ga optuzuje da je "pokazao osecanja skoro ljudske prirode", ucitelj koji kaze da je "uvek govorio kako nista od njega nece biti", kao i njegova majka koja ga ne krivi zaista, ali je tuzna sto je otisao od kuce i moli sudiju "da ga pusti da ide sa njom". U ovoj pesmi shvatamo da Pink nije kriv za nesrecu koju je morao da prezivljava u detinjstvu i da je Zid nesto sto je bio primoran da stvori. Jedino sto mu zaista mozemo zameriti(mada je u tom trenutku Zid bio vec uveliko napravljen) jeste njegovo ponasanje prema bivsoj zeni: ona se pojavljuje kao jedan od "svedoka" i kaze "trebao si vise da pricas samnom, ali ne, morao si da ides svojim putem!". Na sve ovo, Pinkova jedina odbrana, utesna mantra ili mozda nesto trece jeste da je lud.
Poslednji od Crva koji se pojavljuje jeste Sudija koji presudjuje da je Pink kriv i da za kaznu mora da srusi Zid.
Sta se kasnije desilo sa Pinkom ostaje otvoreno pitanje. Neki smatraju da Pink nije mogao da izdrzi pritisak drustva i da je izvrsio samoubistvo, a drugi smatraju da se vratio na staro, da je ponovo bio nalik onom detetu koje je nekad bio. To je ostalo otvoreno pitanje na koje moze samo slusalac da odgovori.
Poslednja pesma sa albuma je Outside the Wall, i ona ne govori iz perspektive Pinka, nego iz perspektive naratora. Naravoucenije albuma: svi stvaraju Zidove. Kako se jedan vrati u drustvo, drugi izadje. Nije lako, ali drustvu moramo dati sansu. Ako ne srusimo svoje Zidove, oni koji zele da dopru do nas ce vremenom odustati i ostaviti nas sa nasim Crvima kao jedinim drustvom.

Izraz koji koriste svi verni gledaoci ,,Farme'' kada ih neko upita da li gledaju pomenuti rijaliti program.

Nekada su bili gledani.

po Piru, to je zaštitnik časnih sestri i obolelih od sifilisa..

Заступљено је веровање да је у питању особина но то је ипак осећај који се јавља у раним фазама развитка док обећава да ће понашање вођено њиме довести до остварења свих жеља.
Визуална ексцентричност је доста дуго била заступљена као форма изражавања индивидуалности но већ дуже време се акценат ставља на квази-интелект док се визуална појава заснива на стандардима Pink-a, Grand-a, facebook-a...
Што неминовно доводи до ефекта супротног од индивидуалности јер је и сам квази-интелект формиран по горепоменутом обрасцу.
Примери тога су евидентни.

Srpski atomski sat - precizniji čak i od automata sa broja 95.
Najtačnije vreme po kome se mnogi organizuju i koji je odgovoran za mnogobrojna kašnjenja. Ostala navika ljudima da svoje obaveze usklađuju sa satom nacionalne televizije, valjda zbog onog starog sata koji je odbrojavao vreme do početka "Jutarnjeg programa" ili do početka "Dnevnika 2". Šta ti je navika!

Kakav "Pink", kakav B92 (oni će nama to zapadnjačko vreme da poturaju - nije nego) - samo je RTS-ov časovnik merodavan i jedini pravi. Sve ostalo su samo loše kopije.

Suprotno pravilu prvog pevaca, pravilo drugog frontmena govori o tome da neka grupa dostize svoj vrhunac tek nakon napustanja/smrti prvog frontmena grupe i menjanja nekim drugim.