Situacija broj dva koja označava prelazak iz dečaštva u odraslog muškarca. Ovako nešto ili slično se po pravilu dešava na ispraćajima u vojsku na koje su osim tebe pozvani i tvoji roditelji. Reakcije su naravno dijametralno suprotne.
-Jao gde nas ovaj naš obruka! Isti ti! Pazi gde voziš Miroljube! Jao će da poginemo! Pa gde baš ženi na stomak!
-Ma šta bre, na stomak, nego gde će! I nije baš ženo da je na stomak, nego da sad ne ponavljam. Ko ti dade dozvolu majke ti ga! Jao ljubi ga otac, moj prvenac! A, kako si je dovatio!
Novogodišnja poruka kurve mušteriji.
Vremenski period u toku 24 časa kada je neprikladno raditi ono što bi bilo prikladno raditi noću.
"Ne mogu da verujem šefe,pa vi ste pijani u po' bela dana!Da ste sačekali posle posla,pa još i da prođe..."
"E matori ne mogu da idem na basket,moram da učim."
"Jel si ti normalan,učiš u po' bela dana?!Uči noću majku mu jebem!"
Pomalo neukusan izraz koji znači: rasturiti, dezintegrisati.
1)
Srki:“Batice, šta je bilo juče na basketu?“
Nemanja:“Brate, išao nas je šut, razmazali smo ih k’o govno po asfaltu!“2)
Laki:“Batice, je l’ ti dobro? Bled si k’o krpa.“
Ljuba:“Brate, malopre na motoru zamalo da me “pokupi“ neki kombi. Razmaz’o bi me k’o govno po asfaltu, još nisam došao sebi!“
Ono što kažete kad vas neko ne ponudi nečim ili postavi glupo pitanje tipa-jeste li za pivo?
Vrlo verovatno tema prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Prebio ga k'o vola u kupusu. Zgazio k'o mačka ciklamu. Ubio i Boga i Đavola u njemu. Izmenio mu lični opis. Dva puta.
Nenadjebivi i apsolutni izraz za maksimalni učinak u fizičkom demoliranju jednog ljudskog bića. Piktoresni termin za najteži vid telesne štete. Sama demonstracija sile je, naime, toliko brutalna da je žrtvu potrebno najpre SASTRUGATI, eventualno SAKUPITI a potom i ZALEPITI. To, međutim, nikako ne garantuje da će baš svi unutrašnji organi biti na svom pravom mestu i u ispravnoj funkciji. Doduše, tehnika iz naslova nije fatalna samo za spoljašnji izgled jedva preživelog subjekta. Veliki deo stradanja nažalost apsorbuje i čovekova duša pa je oporavak daleko teži nego u uobičajenim slučajevima. Ipak, nije sve tako crno: u zavisnosti od dužine boravka u bolnici ili manastiru, moguće je pročitati popriličan broj knjiga iz edicije biblioteke ''Solaris''...
- Matori, jes' video Djoleta ovih dana? K'o da je u zemlju propao a treba da mi vrati onaj Sony...
- Brate, ti ne znaš...!?
- Šta, bre..?
- U, jebote, gde ti živiš...Pa, drug Đorđe je najeb'o k'o žuti pre neku noć. Saček'o ga onaj majmun Kiza sa ekipom - da l' mu je ovaj vređ'o ribu ili šta - i razbacali ga, znači, k'o đubre po livadi. Lom ruke, tri rebra, štangla po lobanji...Ma, sve po propisu, batice. Eno ga u bolnici, piša na lakat, bre!
- Auuuu...! A tako mi se pikao PES...
Odraditi nešto na tradicionalan način, potpuno konvencionalno, onako kako si navikao. Izraz je možda nekad imao negativan prizvuk, ali danas, u eri opšte navrat-nanos "modernizacije" i flafičastog pristupa svakodnevnom životu, ovaj izraz je pravi melem za uši.
- Ćale, treba mi par soma dindži.
- A šta će ti?
- Da upišem kurs aikida.
- A šta će ti aikido, nesrećo?
- Pa da bih mogao da bijem sve žive.
- E moj sine balavi, mnogo će ti vredeti te karate, kad te neko odalami onako po seljački ima da se usereš u gaće.
__________________________________________________________________________
- Gledaj onu Dženu, nešto menja poze, namešta se, ŠKK bre, da je baja otrsi jednom po seljački vrištala bi k'o puno porodilište!
Zargonski opis veoma spore voznje, bilo automobila ili nekog drugog sredstva.
A- Gle kako onaj vozi...
B- K`o po jajima brate...
Nešto nije u redu, nije kako treba. Obično kad nađeš neku ftinu robu, pa kao fora nešto hoće da ti podvale
A : Našo sam brate, brutalan auto za 700 jevreja. Šta ti slišmi ?
B : Ne znam buraz, meni tu nešto smrdi
Reči kojima brižni otac naručuje piće za sebe i kafanski katalog da deca izaberu da l` će crni ili žuti sok
Pristojan način da se završi razgovor o djetetu koje je totalni propalitet
Ogromna laž. Glomazna, nemerljiva. U rangu sa onom Poštenom nalazaču sledi nagrada.
Prilikom izgubljene lične imovine, novčanika, torbe, tašne, kofera, izgubi se i dobar deo keša, a ujedno i prateće dokumentacije. Uspaničeni, znajući da je sav novac već dospeo u nečije ruke, a pošto u Srbiji žive samo pošteni ljudi koji odmah trče da vrate sve što nađu, već se opraštamo od izgubljenog. Ali uvek postoji prijava policiji, ili neka druga vrsta nade da se nekako vrati novac. Jer, nada umire poslednja. Možemo samo mi da umremo pre nade.
Ali tu otpočinje sindrom. Neobjašnjivo je zašto ne priznajemo da nam je stalo do izgubljenih par hiljada više nego do ostalih papira koji su bili zajedno. Verovatno ću to saznati kad budem prvi put izgubio novčanik.
-Joj čoveče šta da radim? Uf.
-Šta ti je bre?
-Izgubio sam novčanik. Nema ga, sve sam predžepao i pregledao, ali izgleda da je ostao u kafiću. Nego ga je garant uzeo. Gotovo sve sad.
-Daj smiri se brate. Pa šta si imao u njemu?
-Četrdeset hiljada.
-Ajde bre, ja mislio dve hiljade eura. Nemoj se nervirati, biće para, samo nek je zdravlja.
-Ma... Ma nije meni za pare bre. Nego, ostala mi članska karta biblioteke u pregradi. I kupon za Maxi.
Izraz koji govorimo roditeljima kada zahtevaju od nas da idemo sa njima u neki market.
Roditelj: Sine, hajde sa nama do marketa u nabavku.
Dete: Samo ako mi uzmete nešto.
Najjača pesma. Uopšte nije bitno da li slušaš vrstu muzike po kojoj je nastala navijačka pesma za klub koji voliš, ti ćeš je, ako si vatreni navijač, iz sveg glasa pevati zajedno sa drugarima sa kojima se zatekneš u tom trenutku bilo gde. Na svadbi, na ulici, kod nekoga kući, ma bilo gde i uživaćete u toj pesmi, veseliti se, divljati. Nije ni bitno što vas ljudi koji nisu u tom fazonu gledaju kao ludake. Ne vole svi ljudi isto. Bitno je da je vama lepo.
- Au brate što mrzim onog Zdravka Čolića. Lik mi ozbiljno ide na kurac.
- Ma i meni isto, debil. Ej koja je ovo slučajnost, ladno počinje njegova pesma na TV-u.
- Menjaj, brzo, menjaj.
- Evo, evo, gde je daljinski? Čekaj malo. Slušaj ovu melodiju. Brateeee!!!
- Au ne verujem, moja omiljena!
- Tooooooooooo!
TI SI JEDINI OD SVIH
KLUBOVA NA SVETU CELOOOOOM
U MOM SRCU JEDINI
KLUB SI KOJI POSTOJI
JER JA VOLIM SAMO TEBEEEEE
= ni (u)pola strasno, ni (u)pola steta.
napomena:
pri izgovoru zvuci kao jedna rec!
Poplavila mi masina celi stan dok sam bila napolju, al ni po' jada to, nego sam i komsijama ispod poplavila! Plafon samo sto im se ne sruci na glave!!
Ni po'jada sto se nejavlja, nego sto ne znam da'l je ziva!
Pesma šeika koji žali jer ima samo dvadeset i jednu suprugu.
Odgovor koji estradni umetnici daju kada ih novinar upita koja im se pesma najvise svidja sa svog novog albuma . Ostaje samo pitanje ... zasto onda prodajete svoje pesme ako su vam kao deca ?
Mantra lažljivih osoba i vrhunskih poznavalaca dobre torte.
I ptice na grani znaju da jako često (NE UVIJEK) torta koja izgleda kao umjetničko djelo kulinarstva krije u sebi sasvim prosječan ukus, prepun margarina i ostalih ubica, jer je većina vremena utrošena na sređivanje spoljašnosti, te se pažnja uopšte nije obratila na ono što je najbitnije, a to je ono što se nalazi ispod slojeva šlaga i ukrasa (kod žena je to šminka, jelte). Naivci će češće izabrati ono što im prija oku, jer je to brža, lakša i manje komplikovana opcija, jebiga, utroši se vrijeme na biranje, probavanje i ostale peripetije, čemu sve to? I eto nama uzroka 80% frustracija oženjenih/udatih ljudi, što se nisam više potrudio/la, što sam se zadovoljio/la prosjekom, eh, da mi je ona mladost i ova pamet, pa ovo pa ono.. Jebiga, odabrali ste sami, sad trpite. Da vam je bitno ono iznutra, ne biste sad namjerno ostajali duže na poslu da vas kod kuće ne bi dočekalo namrgođena rugoba koja je izgubila svaku trunku mladalačke ljepote i s njom ste samo zato što očigledno nemate više izbora, a i djeca ne mogu takav šok da trpe. Ček, zar nisam pričala o torti..
Rijetki su oni koji u mladosti shvate kakav teret nose takvi odabiri, obično oni prođu malo bolje, al' na kraju krajeva ni to nije garancija, šta sve život zna da servira i u kakva iskušenja zna da uvuče čovjeka. Jeste kliše, al' i istina je: treba poljubiti dosta žaba i pojesti dosta loših torti, ne bi li se bar tima ublažila tmurna slika budućnosti koja nas čeka odmah tu, iza ćoška.
Pevas je pre i posle dvadeset druge..
