Fraza u kojoj su sadržana sva pitanja tipa : kako si, šta radiš, sta ima novo...
Smatra se da je nastala u Novom Sadu i okolini. Beogradjani na ovu frazu uglavnom odgovaraju : " Šta, šta ja? " , nakon koje uglavnom sledi neko objašnjenje i rasprava sa istim.
Ni ljudi južnije od Beograda prvi put ne reaguju drugačije...

Najteža bolest po mišljenju laika.

Nekada davno Konan, alfa mužjak svog vremena, odgovorio je na ovo pitanje ovako:

"Smrviti neprijatelje, videti ih kako beže od tebe i čuti plač njihovih žena!"

Ipak, vremenom prioriteti se menjanju i kada bi prosečnog srbina danas pitali, najverovatnije bi dao sledeći odgovor:

"Izaći vikendom sa punim novčanikom, prebiti se od alkohola kao životinja i ako je sreće, pojebati nešto!"

I tako to. Nešto slično ovome što upravo navedoh, ali avaj, nijesam dovoljno rječit da ti to mogu još bolje objasniti. A i bolje da pređemo na neku drugu temu, što prije.

ovoj recenici pribegavaju roditelji kad njihova deca nece da jedu neke splacine a pre toga su rekli da su gladni,a kada im je doneto spremljeno jelo onda obicno vise nisu gladni:)-videti primer

Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti vica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.

Korisnike odjebati najstrašnije.

Drevno pitanje od vajkada na koje niko nikada nije dao zadovoljavajući odgovor, čineći ga tako jednom od najtajanstvenijih misterija u univerzumu. Neki čak kažu da je odgovor na ovo pitanje sama suština ovozemaljskog života, esencija bivstvovanja i svrha postojanja.
Srbi su, međutim, zabrinuti za sveopšti haos koji se dešava u svetu otišli mnogo dalje od uobičajnih rasprava na ovo eonsko pitanje, i kao odgovor postavili sledeće: ''šta je to što jebe naše kokoške a nije petao?''

Student iz provincije a sin jedinac, nema dana da ga majka ne zovi i ne pita kako je i da li je jeo. Ali ako u toku telefonskog razgovora sina i majke prisustvuje i otac onda je ovaj izraz neizbežan.

Proveo si se do jaja. Nisi baš siguran šta se sve izdogadjalo, ali nema ni veze - prepričaće ti, tagovaće te na slike, ako imate kameru sa kojom se iživljavate gledaćeš. Ali najbitniji je onaj utisak, koji te opali iz pete u glavu, kada se uz osmeh i kroz maglu setiš nekih nepovezanih detalja, koji i ne deluju najjasnije, ali su ipak nekako lepi.

U Američkim filmovima, reči koje izazivaju apokalipsu baš onda kada je glavnom junaku svega preko kurca.
Takođe, koristi se i u situacijama kada želimo da opravdamo neki svoj nerealan potez u najavi i uzdamo se u sreću, koje često nema.

Priče koje se prenose usmenim putem, jer niko nije spreman i svestan da ih zapiše. Svakodnevno pojavljuje se neka nova sa debelim talogom iskustva i to od nekog prolaznika koji je samo trenutno svratio na jednu dok čeka nekog, i tako seo uklopio se u već provereno društvo ispričao i otišao dalje. Niko ne zna njega samo eto bude neka usmerenica ko mu je brat, sestra ili žena pa se tako nađu na pola puta. Priču je neko zapamtio i preneće je sutra u novom društvu ili nekoj novoj kafani gde će čuti novu priču.

I tako ide u krug i niko da se seti da ih zapiše, bar desetak da napravi zbirku, i sve vremenom ode u zaborav... Koliko je samo priča ispričano po kafanama i to kvalitetnih, a niko da se seti da su one izašle iz čistog dima i alkohola, kao jedno pravo iskustvo.

Trenutak kada treba da platite za neku uslugu koja vam je donela zadovoljstvo: račun u kafani, društvo izvesne dame ili pak da se "finansijski zahvalite" ortaku koji je organizovao roštiljanje u prirodi i date svoj deo za meso, vops, rizlu...

Pitanje kojim ističemo svoje psihofizičke, moralne, duhovne i sve ostale sposobnosti u kojima smatramo da smo superiorni.

Ovako pocinje pitanje u filmovima i serijama posle koga osoba koja ga postavlja obavezno naslucuje da nesto nije u redu i da nije dobila tacan odgovor.To pitanje postavlja osoba 1 osobi 2 ukoliko primjeti da osoba 2 ima neki cudan trag na sebi, najcesce oziljak, ogrebotinu na licu.Na to joj osoba 2 odgovara nesigurno, krijuci pogled, kako se radi samo o nezgodi, ali osoba 1 svojim carobnim mocima naslucuje da nesto nije u redu i da je osoba 2 zrtva pljacke, okrsaja, tuce, pokusaja ubistva...I uvijek je osoba 1 u pravu.

Postoji vise mogucnosti

Pretparačke priče u vokalnoj izvedbi mladih prašinara i ostale vojničke družine. Besednici mogu biti svi, od mladih gugija, pa sve do mlađih vodnika ili podoficira godišta sličnog godištu ostalih vojnika.

U svojoj besedi, svaki storiteler (ovaj izraz je sada in, tako kažu) postaje ili neka vrsta hibrida Toma Kruza i Breda Pita, koja kroz doživljaje koji se mogu nazvati kao neverovatan spoj avantura Indijana Džonsa ispretpletanih sa brejkovima iz Sneča, na kraju završava kao najdivnija erotska bajka sa čednom nimfomankom koja za pet klasa nadmašuje palačinku sa kremom u kojoj se nalaze Saša Grej i Stoja Dol.

Ovaj izraz ste možda čuli u jednom od fazona za prostitutke, al ovaj izraz se danas redovno koristi kad hoćemo da kažemo da nešto nije mnogo.

Uzrečica koja govori o tome kako život može da bude smešan, čudo, tužan i naravno lep.

(Dve babe na pijaci uživo uključenje nakon 15 minuta razgovora):
"Eno Brane, radio četres godina u Nemačku, vratio se letos nije stigo ko čovek da se odmori, i umro bog da mu dušu prosti. A i njegov mali saće pedesetu i još se nije oženio, a ima lepu kuću i dosta zemlje, i najveći kombajn u selu i sve će to da propane...
Šta ti je život"

1.- Participacija za pregled 40 din.
2.- Bombonjera za medicinsku sestru, da ne lipšete na hodniku čekajući, 300din.
3.- Flaša viskija za doktora, da čuje na šta se žalite, 1200din.
4.- Lekovi (koji se ne plaćaju u državnim apotekama, ali ih tamo nikad nema) 800din.
5.- Previjanja, kontrole, itd, sve ponovo: bombonjere-viski-pare-participacije oko 2300din.

Završni udarac roditelja u raspravi sa decom. Tačka na i. Što si imao da kažeš, rek'o si, dalje prepirke nema. Niti će je biti. Jedno znaj, ne piše ti se dobro. Nikako. Šanse da ne najebeš jednake su šansama da Peja kojot super genije konačnu u'vati onu jebenu pticu. Znači jedan prema mnogo.

jedno od najčešćih i najglupljih pitanja koje profesori kniževnosti postavljaju svojim učenicima; najglupljih, jer je pesnik sve što je imao da kaže rekao-u svojoj pesmi; najčešćih, jer profesori to još uvek nisu shvatili