1) U prepirke u tome ko je kome rod ubrajaju se i one još žešće i krvavije ko se kada rodio i ko je kada umro (ko je koga ubio). Najjače je kad definišu čoveka po načinu njegove smrti:
"Mitar, njega je mješalica ubila"
"Jest, a ćaća mu se obesio kad je bio pijan"
"Nije, bogami, nego stric"
"Ne znaš ti, bio si mali!"
"Šta mali, bio mu na sa'rani, nije popa bilo, ubio se",
"Ma komunista on bio, a umro je od srca, brat Miško od mešalice umro!"
"Jebem ja tebi mater, jes' čuo?!"

2) "Vukajlija i Vujaklija su rod." - Aha, a gde da kliknem za "izlizano"?

3) "Vesić smuvao Tiću, onom buržuju Pegi ispred nosa!"
"Ma možda su rod."
"Vesić i Tića?!"
"Ne, bolesni ume, Pega i Vesić, pa mu je zato ustupio."

4) Мој отац се зове Миливоје.
Тако се зове и мој кум!
Да нисте вас двојица род?

Из мог села се вид Цер.
Стварно? Са Цера се види моја црква!
Можда сте вас двојица род?

Држи ову пасту за зубе, јебала те она!“
„Не дирај ми пасту, ни ја твоју не дирам!“
( потресно) „Сељачино...Знаш да ја немам пасту.“

- Je l' daješ ti ikad cigančićima pare?
- Zavisi. Nekad se sažalim, pa dam...
- Jebiga. Ionako to sve ide u njihov komandni centar, gde im roditelji uzimaju pare. Posle ih prebiju, pa pošalju gladne u krevet.
- Ima i takvih. Al' pre neki dan dadoh nekom malom čokoladicu, a dete me poljubi u ruku, kao popa posle delenja nafore.
- Ne znam. Ja ne bih dao. Ko zna gde to sve završava...
------

- Evo, doneo sam telefon na popravak.
- Popravak? Pa, ovo ti je novo.
- Tri godine staro. Inače, babin telefon.
- Oće to kod starih ljudi...
- Ma, da. Otkad ga je dobila, samo ga drži u ruci kao naforu. Boji se da bilo šta pipne, da se ne pokvari. Al' đed kad je uzeo, odmah ekran razjebao.
------

- U, jebote! Kakve su to modrice po rukama?
- Kao da sam u borbi bio?
- Jesi li?
- Ne. Nego delili pred nekom školom besplatne kondome. Napaljene horde tinejdžera pohrlile kao da se nafora deli.
- Neka, nek' se štite.
- Štite? Od čega? Niko od njih pičku nije video, niti će u skorije vreme videti. Svog su me pogazili u onoj gužvi. I na kraju će praviti vodene balone od toga. Boles'.

- Požuri! Možeš li brže da jedeš?

- Ne mogu brže. Opusti se, nigde ne žurimo! I ostavi taj mobilni, nerviraš me! Svaki čas gledaš u njega, kao da si negde tempirala bombu pa čekaš da eksplodira!

- Kako nigde ne žurimo? Moramo na voz! Koliko nam treba odavde do stanice?

- Dvadeset minuta ako idemo peške a taksijem se stiže za pet.

- Zakasnićemo na voz! Sad je pola šest a voz je u šest! Moraš odmah da platiš, da otrčimo u taksi i usput molimo Boga da stižemo na vreme. Možda voz zakasni!

- Ne pada mi napamet da žurim. Pusti me da preživam, kad ovo pojedem ima i palačinku da naručim a posle ću još jedan koktel. Imaš voz i u pola sedam i u deset do osam i u devet i petnaest. Jel' ti žuriš da gledaš nešto na TV-u?

- Ne žurim nigde ali sam planirala da se vratim ovim vozom u šest! Rekla sam drugarici da ću oko osam biti u Beogradu, da dođe kod mene! Možda i stignem, ako u pola sedam uhvatim brzi voz, onaj što ne staje u Karlovačkim vinogradima i Beškoj ... aaa, ma nema šanse, neću stići do osam!

- Pa promeni plan, javi joj da se nalazite sad vremena kasnije! U čemu je problem?

- Ne mogu ja to tako! Znaš da ja nikad ne kasnim i ne menjam dogovore.

- Nikad ne kasniš, a? Pa ja se sećam da su ti dedu uveliko zakopali i zatvorili grob a ti si se tek tada si se pojavila na sahrani i još se čudila što ne počinju i što nema popa! Kad si to preživela podnećeš i da propustiš jedan jebeni voz. Sedi tu i jedi!

Brate kad skontam malo mi, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci sve je to isto.
- Kako mogu Srbin i Hrvat da budu isto 'leba ti?
Pa govorimo skoro istim jezikom, živeli zajedno, ratovali zajedno...
- Zajedno pa onda između sebe, šta kenjaš ti!?
Pa kako oni na istoku, nekad ratovali a danas sve bogate zemlje, i ogromne!
- Sve su to za mene Kinezi, kao što su ovde sve Srbi samo druge vere.
Pa dobro, to je iz tvog patriotskog gledišta.
- Alo nemoj da mi kenjaš tu na Hrvatskom. Čuj ''gledišta'', kaže se iz perspektive.
Ma može i na tom ptičjem jeziku.
- I mi i oni tebi isti. ccc... Jel znaš kad ćemo mi da budemo bogati kao Kina, Japan, i ostali kinezi?! Pa nikad! Sad nam se još i ovi pazarci uselili u državu, i šiptari na kosovo. Raspadamo se kao narod, nestajemo!
Pa sačekaj jedno 1000 godina, pa ćeš da vidiš kad nas i kineza bude 4 milijarde. I oni žive sa Mandarincima u državi i sve im dobro.
- Kakvi sad narandžići, sve su to Kinezi, kosooki, sve isto. Mi i Hrvati i ostali odavle smo različiti skroz. Jedino si u pravu da oni govore našim jezikom.
Svi smo mi ljudi, samo nas oči dele!
- O ''makarije'' nisam te pozn'o. Upiši bogosloviju za budističkog popa.

"Cica i njen decko Mikica imaju problema u vezi.Ona ga je pre mesec dana uhvatila kako jede puding od vanilije iz frizidera u gluvo doba noci iako mu je to izricito zabranila.Tu je izbila strasna svadja,ona mu je prebacila da ce mu sav taj puding otici u butine,a ona to ne moze podneti.Takodje je besna na njega zato sto ne dize dasku kad pisa,dok on ne moze da podnese cinjenica sto Cica gleda Seherezadu i nosi carape razlicitih boja.Zbog svega ovoga njihova veza je na tankom ledu",tvrdi neimenovani izvor blizak pevackom paru.

"Situacija u ministarstvu za agrokulturu Dzibutija je alarmantna,upaljena su sva zvona za uzbunu.Naime,od trenutka kad su zaposleni u nadleznom ministarstvu otkrili srpski sajt Vukajlija efikasnost je naglo opala.Zaposleni u ministarstvu celi dan kuckaju neke definicije,a pogotovo je teska situacija otkada je Hasan Gela Harmi imao neku definiciju dana sto je navodno velika cast.Sada se svi bore da stignu Hasana,a zaboravljaju svoje duznosti.Resorni ministar je uznemiren i odlucio je da preduzme vanredne mere",tvrdi neimenovani izvor blizak ministarstvu.

"Leo Mesi,jedan od najboljih fudbalera danasnjice,blizu je prelaska u Slobodu iz Donje Krakovace,clana 3.medjuseoske lige Srbije.On je nezadovoljan uslovima u Barseloni i smatra da je jedino resenje prelazak u Slobodu.Leo smatra da ce u Slobodi napredovati i ostvariti puni igracki potencijal.Najvise ga privlaci svezi seoski vazduh od koga ocekuje da ce mu pomoci da naraste.Zadovoljan je uslovima koje mu je Sloboda ponudila,a to su smestaj kod seoskog popa i posao cobanina gazda Zivkovog stada.Klubovi su otpoceli pregovore,a ocekuje se da cena bude 100 litara svezeg domaceg mleka, pet kilograma sira i pet kilograma crvenog luka.Leo je cuo puno dobrih stvari o klubu i zaista se raduje saradnji sa buducim saigracima",kaze neimenovani izvor blizak klubu.

Za religiju mu se jebe, bar u trenutcima govedarenja, naješće se ko i masa koja se skupila na slavi i upariti sa najgorim gostom iako nije popio kao on. Podjebavaće popa u prisustvu porodice. Podjebavati publiku sa znanjem da mu ona ne može ništa. Za pravopis mu se jebe, iako je pismeniji od 90% njegovog okruženja. Napijati se ko stoka. Paliće cigaretu za cigaretom. Započeće fajt sa najfinijim likom u okruženju. Smrdeti. Ne kupati se danima. Jebati na cimerovom krevetu. Picnuti se kao za film i otići na žurku i biti najpristojniji i najšarmantniji, svideće se svima, ribe će ga startovati, ali će smuvati naružniju, najdeblju ili najodvratniju ribu. Na pitanje boljih pičića zašto, odgovoriće prosto: "Vi ste prazne i neprivlačne, za razliku od nje(znojave, smrdljive nakaze)". U nekoj drugoj prilici ponašaće se maksimalno pristojno a onda u jednom trenutku kad treba da poljubi najlepšu pitati je da mu popuši, jer ne može da se ljubi sa njom jer je ružna. Pišati po dasci u gostima. Ne poštovati prave dame i žene u globalu. Pojebati maloletnicu u guzu. Skinuti ribu najboljem ortaku. Pa se potući sa njim i otkačiti kučku. Minirati najbolje ortake. Varati devojku kad god stigne, a dok je sa njom i šapuće joj da je voli dok joj stiska guzove šacovati druge ribe preko njenog ramena. Ne poštovati članove porodice. Popišati se na svetilište. Ponašati se prema ženama kao prema blago retardiranim osobama. Na kraju se ljubazno osmehnuti i sa šmekerskim i džentlmenskim osmehom izvinuće se zbog svog ponašanja, ali ne iskreno. Namignuti i jebački otići u sledeći tor. AJ APOLODŽAJZ, aj apolodžajz.

http://www.youtube.com/watch?v=bMdXi6f5KRg

Žare: E brate, 'desi nisam te video metar dana? Nema te k'o mršavog popa, šta je s' tobom?
Goci: Nisam ti pričao upao sam u Gorenje, kao šef pogona, 'ladim jaja, samo kad je neka frka svratim i tako...
Žare: Ti šef pogona? Daj bre nemoj da me ložiš! Pa kako bre, bez ljutnje, al ni srednju nisi završio? Ja teglim gajbe d' izvineš k'o Slobin sin, samo nikako da se obogatim, ako me razumeš...
Goci: Ma znam, u pravu si, nema šta...al' sam se snašao kod komisije...
Žare: Sveti gral?
Goci: Taj rad.

--------------------------------------------------------------------------------------------
Naravno, osim ako nije plava koverta:
Ćale: Sunce ti ne jebem žarko, ko je ovo primio pisma 'mesto mene?
Ćer'a: Ja sam tata, rekao je da mora danas da se uruči!
Ćale: Pa što plave, jesam te učio ne primaj plave nipošto! Da vidim...gospodine Jovanoviću, bla bla...tuk'o se s' milicijom pijan?! Ma ovo je neka greška...izlup'o kola Vuku Radivojeviću? Ma ovo mene neko zeza! Sine, odi der 'vamo!
Milan: Reci, šta je bilo?
Ćale: Šta je ovo, kakvo je ovo pismo stiglo na moju adresu? Da ovo nisi ti vršljao po gradu bem ti oca ludog!
Milan: Lažu ćale očiju mi! Lažu đede mi mog!
Ćale: Ti ćeš stablo Jovanovića da brukaš 'bem ti trunje! Izlazi iskuće da te moje oči više nisu viđele!

Primer:
Mile radikal: "Ej bre, će da vidite vi kad se vrati Vojvoda sve ima da procveta bre! A, ne ovi žuti rasprodaše državu, uništiše je..."
Žika žuti: "Ko je bre uništio?! Pa, ko je bio na vlasti 90-ih kad je sve razjebano? Ko? Odgovori mi!"
Pavle monarhista: "Jaooj Žiko samo ti ćuti, znam te puško kad si pištolj bila! Svi mogu da pričaju samo ti ćuti! Gde si bio do 2000.?"
Žika žuti: "Kako gde sam bio?"
Pavle monarhista: "Aha, ne sećaš se?! Evo ja ću da te podsetim gde si bio i šta si radio: Bio si član KPJ, uvaženi pripadnik društva, potpredsednik opštine, a ni srednju školu nemaš. Jahao si popa kad ste došli da rasturite seoske litije, pa si cinkario nas što smo išli u Crkvu... 90-ih si bio za Slobu, nema veze što je uništio sve moguće i nemoguće, ti si bio za njega. Išao si na kontrademonstracije, čak si nosio i transparent Slobinom slikom koji su ti naši o glavu razbili. Nego imao si sreću što je štap od transparenta bio slab pa je brzo puko. Pet dana posle toga nisi mogo da sedneš, ali ni to ti nije bilo dosta. Sledeći put su te skinuli golog jer si nosio majcu sa Slobinom slikom i terali te da pevaš "Spasi Srbiju i ubi se Slobodane, Slobodane." Je l se sećaš toga? Je l sam te bar malo prisetio? Imaš bre više partijskih knjižica nego što Srbija ima partija i ti ćeš da mi pričaš o politici i o demokratiji!"

-Bajo, šta si se to zamaskirao tim zavojima i flasterima?! Izložio se na mumiju, a?!
-Tićbra, ništa me ne pitaj... nije stvar za sprdnju. Išao po ovu moju malu, navukla me da se upoznam sa njenima. Ja ono, kulturiška, karirana šulja, farmerke, dole neke mokasine... baš sam ono, skroz iz fazona bio...
-Kao iz ženskog časopisa da si ispao, a?
-Majke mi... ona me prvo napušila. Ja 'teo da dođem u majici Car Lazar, ona iz fazona, dovoljno je što te ja gledam i te priče...
-Dobro, bre. Daj pređi na stvar.
-Sednem ja za sto, odma' šarmiram kevu, žena me zavolela više nego nju. Kad, eto ti ga ćale. Grmalj, dva metra i kusur, tetovaža na podlaktici staje na moja leđa... ne možeš da veruješ...
-I?
-Krenemo u spiku... kažem mu da studiram, radim, umem da čačnem i oko kuće, ono, standard priča, jebote...
-I? On te izlomi zbog toga...
-Ma, jok. Nego mi kaže: "Sine, nisam ja budala. Vidi na šta ličiš. Farmerke ti se uvukle u guz'cu, nećeš ti meni unuka da praviš, jebem li ti 'lebac mali."
-Što to?!
-Ma, nemam pojma... ne voli čovek one "dugaše", pa pomislio da sam jedan od njih. K'o za kurac, ja sednem pored njenog brata, a mali imao neku čibulju na čelu, pa mi non-stop bio u zoni pogleda... Valjda mislio da mu šmekam sina. Brate, kad je krenuo da me mlati, ja bež' na prozor, a on za noge... sva sreća pa je Hitna brzo stigla... ona medicinska kad me videla, 'tela žena da zove popa...

Nemačka:

- Dobar dan, zovem u vezi bojlera - neće greje.
- U redu gospodjo, šaljemo majstora na adresu, biće kod vas za nekih pola sata.
Epilog - majstor na adresi za 25 minuta.

Portugal:

- Dobar dan, zovem u vezi bojlera - neće greje.
- U redu gospodjo, svi majstori su trenutno na terenu, poslaćemo prvog koji bude slobodan u najkraćem roku.
Epilog - majstor na adresi u najkraćem roku.

Šumadija :

- Stani stani staniiistoooj! (skače na haubu automobila koji delimično završava u kanalu).
- Pa dobro bre jesi...O Ljubo ti si, idi bre u kurac de gori, oćeš izginemo...
- Mašem ti bre treći put odjutros da staneš jebem te u glavu, aj vamo bojler da mi pogledaš.
- Gde me baš sad nadje, ne znam de udaram...
- Ajde časom ti je to...
- Vidi - moram kod Miće Švajsera neku ogradu da mu varim, stvarno ne mogu sad - aj ako završim kod njega svratim predveče, ako ne eto me ujutro oko osam, devet najkasnije. Ali dolazim obavezno, s mesta se ne pomerio. Čućemo se, javim ti još.

Epilog : nema ga sutra, ni prekosutra, peti dan domaćinu dopizdelo da se kupa kod komšije, ubila ga struja, žena propala u zemlju od sramote što je kuća puna sveta a nije skoro krečeno, sa'rana išla sporo, popa se zapio pa počeo da brljavi, al su pečenje i štrudla izvadili stvar. Majstor sutra došao da pogleda bojler, rekli mu da dodje od nedelje, kad ode korpa na groblje. Ili od ponedeljka, javiće.

11:30
mika:ae pero ce idemo na nocnu, vec treba da krenemo?
pera: idemo, bre!

12:15
pera:dokle vise bre da kruzimo? ova sveca mi se ugasila 55 puta ne mogu vise brate!
mika: shhhhh!!!

01:00
mika:evo bre pero ulazimo prestani da se zalis vise, to je za boga.
pera: kazi to mom zaledjenom dupetu.

01:45
mika:gospodi pomiluuuuj!
pera: uuuuuuj!

02:15
pera: brate kad ce vise ova pricest crkavam ovde!
mika: evo sace strpi se jos sat vremena.

03:00
pera: mikoooo! gde ode bre ti tamo? treba se proguramo na pocetak!
mika: evo dolazim!

03:15
pop: hristos voskrese!
pera i mika: vaistinu voskrese!

03:30
mika: oce blagoslovi! (uzima naforu i jaje od popa)
pera: pope daj ovamo to! (uzima naforu i jaja iz cinije)
mika:ce se kucamo pero?
pera: naravno! ujeee...polomi mi jaje!
mika: uh samo kad bih jos imao so da zacinim ovo malo!
pera: (vadi iz dzepa solnik) evo brate! ja mislim na sve! prosle godine sam hteo da umrem za so a ove cu se najedem lepo!

04:30
pera: uhhh! kako je slasno ovo pragnje dobro! ko li ga napravi?!
mika: ne znam brate ali ja ne mogu nista vise da pojedem.
pera: kako bre to? pa nista skoro ni nisi pojeo!
mika: ma znam, nego od ovog posta naviko da malo jedem. ne moze organizam da mi izdrzi toliko hrane odjednom.

05:00
mika: odoh ja brate da spavam.
pera: ae, idem i ja ceo dan sam na noge.

12:00
-neki kucici se razlajali tacno pod prozor-
pera: urgh! ko vas rodi takve?! da bog da postili uskrsnji post!!

-Jaoooo, ljubavi... 'ajde malo idi u korak sa svetom... Ja ne želim da se udajem za čoveka koji naručuje sedamdeset komada prasića iz Šiljakovca i isti toliko broj jagnjića. Ti mene da voliš unajmio bi nekog ivent menadžera i tako usrećio svoju kucuuuu...
-Mala, milion puta sam ti rekao da zajebeš te nadimke kuca, maca, buba, mica. Znaš da sam u jurnjavi oko šatora, popa, muzike i pića, a ti me još jebeš sa tim menadžerima. Je l' su oni neka sekta?
-Znala sam da si ljakse... To su jebote, ljudi koji ti pomažu oko svega. Sanja kada se udavala nije mrdnula dupetom, a imala je sve na svadbi...plus, oni su joj kupili Diorovu venčanicu, ciklama boje... išli u London za nju, a ti tako... pa, da... nju David više voli.
-Ček', ček'... skontao sam sve... sem te ciklama boje, ti znaš da ja poznajem samo sedam boja i to je to... oni treba da mi organizuju svadbu, prave pozivnice i biraju muziku, je l' tako?
-Da, jebote. Oni imaju sjajnu grupu... čak jedna devojka svira harfu.
-I koliko je to zadovoljstvo para?
-Daju i na rate... sedam hiljada, a može i u dinarima. Dobri su oni...
-Haaah! Nema ništa od toga. Mala, ti znaš da ja vučem poreklo iz Like. Moj deda bio prvak u Ličkom višeboju i obaranju starih borova rukama, a da mi harfa tandrlja na svadbi. More... mrš! Ćut' sekund, zovem kuma...
.....................
-'de s', kume?
-Eeee, slabo te čujem, ječe ovi prasići, evo tovarimo ih u kamion. Šta treba?
-Ništa, samo da vidim da l' sve ide po planu. Odoh ja po Lelu i njen bend, da zakažem.
-Je l' i tebi Maja tražila one ludake za svadbu?
-Jes'. Otkud ti to?
-Pa, moja joj predložila. Tražila i ona meni..
-I?
-Ništa... oterao je u kujnu i rekao da zavije dve 'iljade sarmi, da krene na vreme, ipak je svadba za dva dana.
-Ček' sekund... Majoooo, idi u podrum po kupus! ... Što... Kako kažu oni tvoji menadžeri... faktor iznenađenja!

Truckajući se makadamom, na zadnjem sedištu golfa dvojke , širim genezu sa još četri člana kevine šire(u svakom pogledu) familije. Idemo na sahranu kevinom stricu Stevi, u njeno rodno selo. ( čiča Steva je pronađen ,u jarku pored kuće,pod nazovi sumnjivim okolnostima-kobne večeri se vraćo od rakiskog kotla). Cela familija se nada nasledstvu,jer stric nije imao dece, a primao švajcarsku penziju. I tako keva me digla usred spremanja rimskog prava da idem s njom na sahranu,da ispoštujemo čoveka. U pokojnikovoj kući gomila rodbine(Nušić bi dao godišnju platu da može da vidi te face) se tiska oko sanduka i otima za stolice ko u muzičkom toboganu. Keva obezbeđuje mesta u prvom redu tik do odra i ja skužim da moram da naričem sa ostalima. Običaj je valjda da svako zakuka i kaže šta to pokojnik u budućnosti propušta. Ujak započinje: "Stevo, Stevo, nisi dočeko da oženimo Miću. " zatim komšija nastavlja: " joj Stevo nisi dočeko rakiju da ispečemo i svinje pokoljemo." Keva me čepa red je na mene, zbunjeno započinjem: "jooj striko nisi dočeko rimsko da položim". Dobijam šamar i proterana sam u kuhinju. U kuhinji čačkam po kredencu u potrazi za alkoholom i odjednom me neko uhvati za dupe. Marš bre pizda ti materina,psujem i okrećem se i imam šta i da vidim- pop. Ne dam se zbuniti i nastavljam da mu psujem sve po redu, uključujući i prvi red na sahrani (njegovoj, ne Stevinoj). Upada keva i dobijam i drugi šamar. U sprovodu koračam rumena ko seoska mlada. Na groblju stojim podalje od popa tik do glavne narikače, (kevine sestre i glavnog pretendenta na nasljedstvo), koja izgovara antologisko: "jooooj nije on meni sam upo , men je njega neko gurnoooo" . Zacenuta od smeha begam u obližnju šumu....

Pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak Vladimira Ševe - teme na pismenom su bile:

- 'Koštana'

- 'Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim'

Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački

Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: 'Kuku! Strikooo!' Odlučih

da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio

sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam

zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa

svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju,

dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom

zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: 'Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim',

ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i

pomislih: 'E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško

pasti.'

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: 'E pa dodje vreme da

se rastajemo'. Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima

raja stajao je Sveti Petar. 'Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi

ispričamo'.

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: 'Ne piše ti se dobro,

Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka.' Priznajem, malo sam se

uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa

rekoh:

'Dobar dan, Bože!'. Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: 'Kazi Omoljice.'

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

'O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa

Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma

Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da

spomenem...'

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja

tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa

rece:

- Jesi li ti Omoljice pročitao 'Koštanu'?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...

Dobio je 5!!!

## Iza starog školskog WC-a lagano se okuplja odvažna družina...
Steva: Dobro, momci, jesmo li svi na okupu?
Kile: Čekaj Stevo da dođe još debeli Krmen, nego, zašto se ovde zemlja ugiba ovako?
Steva: Nisu praznili septičku otkad je napravljen klozet u školi pa se valjda teren raskvasio.
Kile: Možda bi valjalo da se maknemo dok neko nije propao unutra?
Steva: Opusti se Kile, da ima opasnosti neki baksuz bi odavno upao, neće baš nas da potera maler. E, evo i debelog.
Krmen: Jeste li spremni momci, ako niste spremte se spremte, krećemo!
Kile: Ček, ček oće li neko prvo da mi ponovi šta mi to ustvari tražimo u staroj vodenici?
Krmen: Jebote Kile, pa rekoh ti da mi je burazer pričao da je mlinar tamo krio porniće dok je bio živ.
Kile: Pa baš to mi ne ide u glavu, nepisano je pravilo da se pornići pokojnika ne diraju, mislim to su njegove lične stvari, s njima je proveo mnogo lepih trenutaka.
Steva: Opušteno, pitao sam popa Milojka i kaže da je u redu ako je prošlo bar godinu dana, mlinar je mrtav već pet godina tako da je ok.
Kile: Ček, još nečeg sam se setio, pričala mi je baba kad sam bio mlađi da tamo živi drekavac.
Krmen: Vidiš, bilo bi zajebano ali nije problem ako ostanemo pribrani. Ako iskoče drekavac ili babaroga, bacamo malog Kemija pred njih i begamo dok ga proždiru.
## Tu mali Kemal proviri iz perjane jakne koju je nosio i zimi i leti pa ih pogleda prekorno ali ne reče ništa jer bi samo dobio po tamburi.
Steva: Dobro, i to smo sredili, još samo da vidimo šta ćemo sa zmajem?
Kile: Kakvim zmajem, niko nije pominjao nikakvog zmaja?
Steva: Pričao mi je deda pre par godina dok smo pekli kestene kako zmaj nekad dolazi iz dalekih planina i napaja se tu.
Kile: Pa jebo te patak, što nam to tek sad govoriš, obustavljamo sve!
Steva: Polako, znaće Krme šta da radimo, on ih je pobio milion.
Krmen: Ne znam momci :češka se po glavi: šta da vam kažem, po meni ne vredi da krećemo na zmaja a da nismo bar level 40 i imamo blade of dragonslaying.
Kile: Onda nema šanse, drekavac je jedno ali zmaj je nešto sasvim drugo, ja odustajem.
Steva: Da, ne vredi da rizikujemo. Nego, jel video neko Kemija?
Krmen: Nemam pojma, stajao je ovde pored a sad je tu samo nekakava rupa.

-Ivana je kao i većina njenih drugarica sa 16 godina volela da izlazi,da se druži,a naročito da igra.Bavila se plesom od malena,pa sve do trenutka kad je njen otac odlučio da prestane sa tim jer su kostimi za ples takvi da odaju golotinju,a isuviše blizak odnos plesnih partnera inicira seks.
-Ubrzo sa zabranom za ples,usledile su zabrane izlazaka.Prvo je počelo sa vraćanjem iz hodnika da se presvuče jer ne može u suknji napolje,vide joj se noge od kolena do članaka(dovoljno za muške perverzije) i zahteva da skine svu šminku pre izlaska.Bilo je tada suza,poštovanja tih zahteva ali i izlazaka u grad.Onda su počele priče da je kraj opasan,da otac mora da dodje po nju.Usledile su i priče da su muškarci svinje i da samo hoće da je iskoriste.A sve je to dolazilo iz usta njenog oca,u to vreme sveže optuženog za seksualno uznemiravanje koleginica na poslu.
-Uskoro je Ivana počela da se kreće na relaciji kuća-škola i obrnuto.Prvo je svo svoje slobodno vreme spavala,a onda je počela da čita.Čitala je sve redom od klasika do jeftinih ljubavnih romana.U medjuvremenu se srela i sa nekim religioznim temama.Uskoro je odlascima u školu pridružila odlaske u crkvu.Ujutru,tokom dana,predveče,svaki vikend,svaki praznik.Odobreno joj je da ide u crkvu.Nosila je duge suknje,velike marame i video joj se samo deo lica.Bog je postao jedan od aktera njenih razgovora.Svaka druga rečenica je bila ''Bog sve vidi i on će rešiti sve nepravde,sva zla,ili kazniti one koji to zaslužuju.''
-Počela je skoro sve da proglašava za greh:alkohol,duvan,ljubav i seks pre braka,lep obrok,čak i smeh i pričanje glasno.Muzika je postala satanska a igranje direktan poziv na greh.
-Prijateljski saveti nisu pomagali;a i kako bi-sve drugarice su se u njenim očima pretvorile u bludnice.Potrajalo je to godinama,nastavilo se na fakultetu.Tad je na red došlo biranje muža.Morao je biti Božji čovek naravno.Završila je fax u roku i udala se za popa.Govorila je da je to njen jedini i pravi put.

Gde je to ostao put one vesele i druželjubive devojke koja je volela igru više od bilo čega?Na kojoj stranputici je ostala devojka koja je sijala u trenucima dok se gledaocima vrti u glavi od njenih okreta i vrtoglavih potpetica.
Ponekad mislim da je ta strast za igrom i životom nije napustila,već da je dobila drugo ime i drugi hram.Izgleda da je bilo lakše prihvatiti da je igra greh nego se izboriti da postane životni put.

Svako jutro isti kurac, kada otvorim novine,
Dorucak mi presedne ko da hrsam pomije,
Od tolike baronije, trange-frange ekonomije,
Sve te silne promene svode se na obmane,
Uzimala-davala, na pljugama spavala,
Zbog akciznih slicica ubistva zataskavala,
I dripaca navala, na suvarak alava
Raspodela stanova po kongresnim salama,
A grad mirise na cevape i kobasice,
Audi se kupuje iz kasice prasice,
Sta smo vi lasice? a mi slikari naivci?
Opici se basket da bi ispali gotivci,,
To je isto marketing ko odadzbino volim te
Tri sekunde u reketu... ministre, molim te!
Znam te jos od skolice kad kupio si forice,
A sada si na konju. zaduzen za plocice,
Najobicnija boranija, sto mnogo me ne zanima,
Ajmo sada paljba! da bih bljunuo po glavnima,
Sto rukovode kanalima oslobodjenim carina,
Firmama za izvoz oruzja i malina,
Aferama, skandalima sa bivsim generalima,
Veselim bankarima s elektricnim gitarama,
Sto valjaju sve: ptt, cementare...
A bog te pita gde su sve te pare nestale!!!

Ref.
Ajmo svi zajedno kao psi da lajemo
Av av av av av av av av av av av
Ajmo svi zajedno funjare da karamo
Ungh ungh ungh ungh ungh ungh ungh ungh ungh ungh
Ajmo svi zajedno pijani da slavimo
Ha ha ha ha ha ha ha ha ha ha

Menjam kanal, skupstina, talasika, komusina,
Nosata orlusina me udara po usima,
Narkomane, pusi ga! znam te jos od mitinga,
Odelo si promenio al ista si ti bitanga,
Divi onog kiklopa, svakoj reci pritoka,
Zajaho bg pa pobego iz istoga,
Geje nova replika, eto laznog cetnika,
Ko je jaho popa? galami sa tepiha,
Nastala polemika o pravima pedera,
U prvom planu dnevnika zaretova perika,
Opusteno, trenerka sa flekama od cvaraka,
Na vesalici visi odelo... soma maraka,
Nema premijera, znaci brifing je kod caneta,
Iz privatnog fluhcojga mase nam iz slafroka,
a sada vesti dana... divim stigo nam solana,
U ustima havana, medju nogama svilana,
Vamo viski za ortaka! vice kozna jasa,
I promoterke za novi sajt moga ministarstva,
U skupstinskoj kafani, mrtav pijan sami,
Tesi ga budala sto na pinku svira klavir,
Ma olomi table, baki! alavera kavasaki,
Dvesta na sat, s bastovanom pozadi,
A srpski nostradamus, poznatiji ko labus,
Predvidja jos pet dina sviranja u falus!?

Ref.

Na dvaespetom sedim zagledan u dunav,
I pitam se sada ko nam sada kroji novi ustav,
Pitam se zasto nam je predcednik mutav
I sta li milo mulja... jebem ga u usta!
Dal u pitanju je sverc banana ili pljuga,
Dal je prevozno sredstvo avion ili pruga,
Dal se roba placa kesom il prebijanjem duga,
Dal su partner zabari il plemena s juga,
A vlada bela kuga, sve je manje srba,
Sestro, da bi rodila trebaju ti muda,
Da se odreknes svega i da radis kao konj,
Ili obraz kao djon pa da vacaris fond,
Da pricas suplje price, vodis duple knjige,
U drustvu kulturne elite sa osmehom gnjide,
Sto na poslovnoj veceri lazira ko keceri,
Da se foliras ko englez, kad dodju neki strendzeri,
Da se odreknes guce, kajmaka i radze,
A tolerises hrvate, borku, gej parade,
Ma, jebes levijeve dokumentarce,
Nije me sramota sto poreklom sam odavde.

Ref.

Dzukacki sindikat! repovi sa kosova!
Nova govedina! crna gora, vojvodina...

Netka Pejić. U svojoj petnaestoj godini, po zidovima sobe lepi postere Zdravka Čolića. Hormoni se bude, ručica skoro svako veče krišom zavlači u pamučne gaćice, dok srce u njenim, mladim, a veoma bujnim grudima, lupa, kida. Između udvaranja Mileta Bibe, lepuškastog dvadesetpetogodišnjeg samostalnog autolimara sa novim Fićom, frizurom Ipčeta Ahmedovskog i Levis zvoncarama, i Siniše Hadži-Komazeca, najboljeg učenika u razredu, budućeg magistra i glavnog razvojnog inženjera u štutgarskim pogonima Mercedes Benca, dobrog srca, sa šešeljevskim đozlama od dva cola i uvek ispeglanom kariranom košuljom, bira naravno Mileta. Na seoskom vašaru, posle pešest Pelinkovaca, ponešena i ozarena koncertom Ljube Aličića, prvi put daje Miletu na zadnjem sedištu žutog Fiće, uparkiranog na putiću kraj seoskog groblja. U sećanju je na to veče ostaje pomešani miris Briona, miris Sarajevske Drine i rakije iz Miletovih usta, znoja i straha, straha od greha, osude partijarhalnog i večito smrknutog oca, lupanja srca...

... Godine prolaze, mlada i lepša nego ikada što je bila i što će biti, odavno je već spoznala tajne vaginalne manipulacije. Licitirajući pičku na visoko, jedne julske večeri u kabinetu predsednika mesne zajednice, skinuvši bele pamučne gaćice, dobija posao matičarke u mesnom uredu. Ej, matičarka - vlast je to, uspeh mlade žene! Usledili su večere sa drugovima iz partije, letovanja u Puli preko sindikata, činilo se da je svet pod njenom štiklom. Mlada, i veoma dobro svesna zakrvavljenih očiju nadničara ispred seoske čitaonice pri pogledu na njene jedre, zategnute butine. Ona je to iskorištavala, moglo joj se i toga je bila svesna. Preveslavala muškarce, igrala se, rasturala brakove. Veoma bahato i surovo.

Prošlo je još nekoliko godina, čekala je dugo fiktivnog princa na belom konju, iako nije nikada imala sliku šta bi uradila kad bi ga stvarno upoznala, niti se upitala da li ga je vredna ikada bila, jer pobogu - ko će razmišljati... Dokle ide, ide, a kad se sjebe - jebiga - božije davanje. Elem, godine su je učinile depresivnom, vremenom se počela bezgranično smarati. Umesto princa, izređao se defile konjina: vlasnik benzinske pumpe, bijeljinski gastarbajter-povratnik iz Beča, penzonisani major JNA koji ju je tukao, ciga bubnjar iz benda na sestrićevom ispraćaju u vojsku, ali tada je bila pijana, pa se nije volela ni sećati... Njene nekada zategnute butine, počele su pihtijasto oscilovati, ali to nikada nije htela priznati, ipak ženski ponos je veoma glomazna, inertna i nakaradna kategorija. Ali, ipak se osmeh javljao sa vremena na vreme, ozarivala bi se kad se seti da je još bila želja radnika sa seoske pilane, mladog veterinara Riste, a svesna dobro pogleda popa Ilije Filipovića...

Udala se za deset godina mlađeg Gorana Svraku, perspektivnog vulkanizera koja je krenulo u toku rata, nikad joj nije lep bio bogzna šta, ali dobar kao hleb, doduše vidno klempav, obećao je finansijsku stabilnost, i brigu o materi dijabetičarki. Svesna je bila da više nije pička kao nekad, prihvatila kompromis Goranove ponude. Daj šta daš, vrednost pičke nije bila tolika da se može licitirati kao nekad, znala je to.

Udebljala se, odavno prestala mamiti uzdahe mlađanih delija, jedino ostala u sećanju pokojeg sredovečnog brkice, vozača Tamića. Više joj ne smeta ni pokoji Goranov šamar, koji je pre par godina počeo farbati kosu i juriti bičarke iz srednje trgovačke. Nema volje da se bori. Dobila je kćerku... Kćerka je odrasla u prelepu devojku, koja gubi nevinost u nabudženom Golfu trojci sa Markom Pitom, konobarom počupanih obrva i golgeterom inter-seoskih turnira u malom fudbalu... Štafeta je predana.

Rođen sam u jednom gradiću u siromašnoj bankarskoj porodici.

U tom gradiću se tako sporo živi, da nama jedan kalendar traje po dve,tri godine.

U mom kraju su ulice tako tesne, da u njima ker nije mogao da maše levo-desno repom, nego gore dole.

I stalno padaju kiše.
I magla, strašno vlažno.
Mi kad u podrum stavimo mišolovku, mi ulovimo ribu.

A magla ijaaooo.
Kad u mom kraju padne magla, toliko je gusta, da ptice idu peške pored puta.
Zabranjen let!

Tek vetar.
To tako duva, to je strrašno!
Primer: kod mene kad kokoška `oće da snese jaje, a guzu okrene vetru, ona ga snese po pet puta!
Tapa-tapa-tapa-tapa!
Odmah snese tvrdo kuvano jaje!

Mraz kad stegne u mom kraju.
Jednom je bio tako jak mraz uuuu.
Primer: veštačka vilica moje bake u čaši cvoko-cvoko-cvokotala.

Sneg u mom kraju.
Mi imamo sneg koji se zove: Stojser! Ne možeš da čučneš, a neee.
Kad padne sneg u mom kraju pa po pet metara (u širinu, naravno!) Zbog ovakve klime, u mom kraju je mnoogo sitna pšenica.
Vrabac mora da klekne da bi kljucao!
Otuda potiče izreka, kad je neka devojka ovako lepa, mlada i lepa:
Gledaj, al` je naprtjila sisitje k`o dživdžan kolenca.

Ali, znaš kako je lep svet u mom kraju!
Jaao, kako je lep narod (kad nije ružan), ijaaoo...
Al` kad je ružan, to je ružno u pm.
One ružne, kad uđu u sobu...u mom kraju...miševi vrište.
I skaču na stolice!
Komarci ih ujedaju samo žmurećki!
Setio sam se jedne moje komšinice, ma sad bi` je prepoznao među hiljadu Rumuna!
A bila je lekarka.
Pacijenti su kod nje za beznačajne intervencije uzimali totalnu anesteziju!

A nosataaaa...
Znaš kakav je nos imala?
Ona je...mogla da puši na kiši, a da joj ne pokisne cigareta!
(A pušila je na muštiklu!).
`Te Boooggg...
Ona kad pije kafu, odmah nosem pritisne i želju!
Ka-ta-stro-fa!

A sve se pravila važna kako ima lepe noge... sve dok ih nije obrijala.
Posle se ispostavilo da su tanke.

U mom kraju se žene depiliraju let-lampom.

A imala ove... pekarske noge... Nije mogla uz merdevine da se popne.
A nosila je punđu do paučine! Ovako...
I često nosila viklere. Nije joj trebala antena, njima je hvatala Studio B!
Dupe joj počinjalo rano, a sise kasno.
Ona da nije imala lastiš u gaćama, sise bi joj upadale u gaće!
Ka-ta-stro-fa!
Ružna u pm!

Imamo dva tipa ružnih: debele ružne i mršave ružne.
Ove mršave ni komarci nisu ujedali!
Polagali samo teoriju na njima!
Tanko to... I malokrvno...
Toliko su bile mršave, da nisu mogle da nose pidžamu na štrafte!
Ne može da stane druga štrafta, samo jedna!

A ove...debele ružne... one su baš bile debele... k`o bure!
Ne mož` da stane u kadu uopšte!
U stvari, one mogu, ali voda ne može!
Zato smo ih prali u servisu za pranje autobusa!

Ali kad je neka lepa, u mom kraju, e ona je baš lepa!
Kad naprći sisitje k`o dživdžan kolenca... pa suknjica kratka... (normalno kratka, a ne ono, da mora da se šminka ispod suknje)...

E, ja sam bio zaljubljen u jednu takvu!
Kako je bila seksepilna jeee...
Radila je u mesari!
Pa`i sad!
Ona je toliko bila seksepilna, ona kad uzme viršlu u ruke, viršla se digne!
Nju popa kad vidi na Veliki Petak, on računa da se omrsio!
Ma, strašno lepa!
Ja bio zaljubljen u ovu... ovu... sa viršlama...

Kako smo se upoznali?
Kupim neku sitnicu... I to...
Ona imala radnjicu u dvorištu...
Skinem joj brushalter, gaćice i čarape!
Štipaljke nisam skidao (sa konopca bre skinem, šta me gledaš!)
Uđem unutra... stavim ovako ruku u džep, i kažem joj ovako:
Ako pogodiš šta imam u ruci, daću ti to!
Ona me ovako gleeeda, pa kaže: Ako to, što hoćeš da mi daš, stane u jednu ruku mene to ne zanima!
Odmah sam shvatio šta je htela da kaže, i otada sam uvek na plažu išao u dugim gaćama!
Svi su očekivali tri traga na pesku kad skinem gaće, ali ja ih nisam skidao!
Inače, posle se nisam ni ženio!

Mene je vaspitavala moja baka.
Im`o sam visoke zahteve: te mora da zna da igra, te mora da zna da peva, na kraju shvatim da je trebalo da kupim TV i sve to da završim!
u početku sam mislio da je sve u novcu!
To sam mislio kad sam bio mlad, sad sam već siguran u to!
Dakle, mene je vaspitavala moja baka. Ona je tačno znala sve!
A ja sam bio jako talentovan kad sam bio mali!
Svi su govorili: Ako od ovoga nešto postane, to će biti pravo čudo!

Za muziku fenomen!
Primer: klavir.
Jednom bila poplava u mom kraju, prešla voda preko prozora, ušla u kuću, moja baka isplovi na kauču, a ja sam je kao samouk, pratio na klaviru! Bez daana vežbanja!

Violinu sam isto učio... samouk, svir`o pet godina, ali bez nekog uspeha, jer mi niko nije rekao da violina nije duvački instrument!

Za sport?
Znaš šta sam bio za sport?
Nećete mi verovati, mog`o sam sličugama na ledu da napravim osmicu!
Ali ne ono, osmicu linijom manjeg otpora, neeee!
Levom nogom peticu, desnom trojku!
I plus sam mog`o da napišem dok sam bio mlađi, samo neću da vam kažem čime sam pis`o!

Gluvi:

- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.

Nepokretni:

- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.

Nemi:

Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.

Slepi:

Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.

Ljudi bez desne šake:

- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.

Ljudi bez ruku do ramena:

- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.

Ljudi vezani za postelju:

- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).

Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.