Parčence leba našeg nasušnog koje se uzima na kraju posta. Pre uzimanja nafore ne treba ništa jesti jer se tim činom čisti duša grešna.
Isti slučaj važi i nakon celonoćnog bekrijanja pri čemu je malo falilo da dušu izbacimo zajedno sa večerom koju smo preskočili. Svaki komad hrane sledećeg jutra, najbolje suva leba, vraća dušu na njeno mesto.
-Sine jes ti to opet pio krv njegovu bez predhodnog konzumiranja tela njegovog?
-Šta kenjaš bre ćale? Hik...
-Kažem... opet si se napio pička li ti materina balava!!!
-A to... malo... hik...
-Još si ti zelen. Drž malo nafore da ti upije kiselinu.
-Balgodarim, blagodarim...
