Parčence leba našeg nasušnog koje se uzima na kraju posta. Pre uzimanja nafore ne treba ništa jesti jer se tim činom čisti duša grešna.
Isti slučaj važi i nakon celonoćnog bekrijanja pri čemu je malo falilo da dušu izbacimo zajedno sa večerom koju smo preskočili. Svaki komad hrane sledećeg jutra, najbolje suva leba, vraća dušu na njeno mesto.
-Sine jes ti to opet pio krv njegovu bez predhodnog konzumiranja tela njegovog?
-Šta kenjaš bre ćale? Hik...
-Kažem... opet si se napio pička li ti materina balava!!!
-A to... malo... hik...
-Još si ti zelen. Drž malo nafore da ti upije kiselinu.
-Balgodarim, blagodarim...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Zanimljiv momenat sa večerom koju smo preskočili.
Lolcina