Lik koji jebe isključivo u penal situaciji, ostavljene devojke, razočarane , one koje hoće da se osvete dečku, udate čiji muževi putuju veći deo godine i one kojima je ( iz nekog razloga ) potreban zagrljaj na jednu noć.

U svakom megalomanskom tržnom centru, postoji ulaz u onaj veliki market u prizemlju, i izlaz iz njega nazad u hodnik ( kase ). Pošto su tržni centri u zadnje vreme jako popularni, zbog cena, izbora a i snobizma, posećuje ih velik broj ljudi, tako da se u to veliko stovarište svih kućnih potrepština ulazi na 15 malih ulaza sa automatskim otvaranjem ( obično zakrivljene šipke ) koji kao da vam kažu "Dobrodošli, izvolite unutra". Medjutim, pošto se na kasu odlazi samo sa robom, a u slučaju da ipak niste našli ono po šta ste došli, izlazite na onaj 16. prolaz, koji morate sami da otvorite, ofarban je drugom bojom i svi vas odmah primete. Poruka - niste potrošili, niste dobrodošli.

Sistem narušavanja dečije privatnosti sa ciljem da se poveća nivo njihove pažnje i predanosti na časovima. Zahvaljujući ovoj zgodi, roditelji na odredjenim kanalima mogu kod kuće da prate da li njihova nejač čačka nos, pravi nestašluke, jede, spava, zabušava..

Se javlja kada shvatite da je cura koju ste jurili duže vrijeme, vjerujući da je posebna(normalna), ipak ista kao većina na ovim prokletim prostorima.

Virtualna stvarnost cesto je, ali ne i obavezno, u raskoraku sa svekodnevicom.

Nekada sasvim pristojan kanal koji je svoj zenit doživeo kada je direktno prenosio Francuze i Holandjane i kada su im u emisije dolazili i ljudi van klike *Karasi-Mile Kos-Raka Djurović*.
Otada su pali na dno,pa još koji nivo ispod (zgrada CK sindrom).
Danas su verni Dragiši ostali samo Topalović na čijem se licu konačno ocrtavaju posledice zaljubljenosti u proizvode Rubina iz Kruševca,Nebojša sa vazda fensi frizurom i ribe koje gone ljude da pogode koliko je trouglova na slici dok u dnu ekrana idu poruke:* GROBARI PUSITE GA, UVEK BEZITE* sa replikama kao npr* SISE CIGANSKE KAD JE SAVIJA DOSAO NA BLAGAJNU PROTIV LACIJA STA JE BILO??*.
I dok je zvučna izolacija u studiju (inače na zapadu Marakane) sve slabija pa se navijanje cigana čuje u emisijama čak i kad je sever glasan kao i protiv Boltona,menadžent se hvata za zadnju slamku spasa i nudi kuće na aukciju preko gorenavedenih poruka. (WTF??)

Kad se davnašnje prijateljstvo (ili smo se nadali da je to zaista i bilo) svede na :

- pozdrave koje nam prenose zajednički poznanici,
- mejlove koje besomučno primamo (pročitaj i pošalji 459 adresa ne bi li te poslužilo zdravlje, ljubav ili pare),
- stupidne stihoklepačke SMS-ove povodom praznika (obično verskih, to je inspirativno).

Naši retki pokušaji istinske reanimacije prijateljstva nisu uspeli (nema se vremena, mala su deca, roditelji kilavi...).
Na kraju se svede na pitanje : "Šta bi sa......ne viđam ga?"
Nakon toga i mi odustajemo.

A onda se desi da im zatrebamo. Jave se, zamole, mi im učinimo (ili ne, svejedno je) i opet nastupa period tišine.

Krug se zavrti i sve krene iznova : pozdrav, dosadni mejl, stupidna poruka...

U e-mailovima se za svaku poruku mora napisati kome se šalje i naslov odnosno tema poruke (engl. "subject") . Ta rubrika "subject" ljudima zadaje velike nevolje jer u njoj stoji obično isti tekst kojim se započinje poruka ili neko glupavo "Ćao!" "Hi!" "Hello!" i slično. Još je smješnije kad se na poruku odgovara pa onda po pravilu subject bude "RE: Hello!" ili "RE: Ćao" itd. Na tu poruku slijedi odgovor "RE: RE: Ćao" Čovjek time iziritiran odluči da smisli nešto pametnije, a produkt ispadne još gluplji "Par riječi o svačemu" i slično. Najbolje je kad se ima nešto konkretno za reći u poruci, pa time i naslov postaje nešto lakše smisliti, ali ipak, u većini slučajeva smišljanje naslova ide ljudima na živce.

Izvorno - Ženo ne jedi govna, neću opet zagoreo pasulj da jeem!

Poruka koju su naše bake vezle plavim ili crvenim koncem na goblenima i kačile u kuhinji iznad šporeta, dan danas ih možemo retko videti, tek u po kojem seoskom domaćinstvu. Što je značilo da su naše bake pored toga što su bile dobre kuvarice znale da koriste i iglu i konac a da se ne "nagrde", za razliku od današnjih mladica koje ne kuvaju jer ne znaju, a iglu u ruke uzimaju jedino kad trebaju da je sebi krnu u venčugu. Doduše imale su jezik dug kao današnje devojke samo što su postojali metodi za njegovo skraćivanje, a da domaćinu ne zakuca na vrata murija i socijalni radnici.

Siguran znak da ste sazreli i da se družite sa istim, takvim zrelim ljudima.

Poruka samom sebi da izdržiš sve pritiske, a da te žena ne kastrira. Sve one kenjaju kako 'oće jakog muškarca pored sebe, sigurnog, kako one to kažu jeb'o ih ćaća... stabilnog, jebemu! E, sad. Kad nađu tog "izabranog", onda im polako sve počinje da smeta. To što ideš na utakmice, piješ pivo u razmeri litar i po na kilogram telesne mase, jedeš pečenje petkom uveče, 'oćeš i da udariš komšiju kad stane na parking ili nekog ćomana što smara devojke na trafici. Sve to smeta. Pokušava da ti otfikari ono muda što ti je majka priroda dala, da se tako izrazim.
Trenutak kad uočiš da ti sprema zamku idealan je za ovu poruku, nastalu na staroj planini Manjača.

Drhtavica. Ono kad počneš da se treseš u groznici, bunilu. Prvo počnu zubi da ti cvokoću, pa se osjećaj hladnoće polako širi cijelim tijelom.

Primer govori sam za sebe.

Izvještaj princu Čarlsu sa mjesta nesreće.

Nikada nije bilo više sredstava za komunikaciju i nikada nije bilo lakše i brže otići bilo gde, a ljudi nikada nisu bili usamljeniji.

Najnovije remek delo tv-filmskog hitmejkera Zdravka Sotre. Dirljiva saga o vecitoj borbi izmedju ljudskih telesnih potreba i zabranom za namirivanje istih..Ima glavnog lika Andjelku, femme fatale koja gde god se pojavi, svi na nju, a ona se nikom ne da, a sve to zato sto se jos odavno dala pre braka, a taj lik kad oladi jaja, umesto da je zeni pobeze!
Sve u svemu, glavna poruka ove price jeste da zene, bile one pre braka sa jednim ili hiljadu i jednim, na isto im dodje! Muz nikada nece znati.
No bolje je i da se muz pita, nego da se zena pita da nije mozda njen muz neobdaren(jer za drugog ne zna) pa da se baci u proveravanje..
E, zato je pouka ove price glupa ko i sama prica.

optimista je covek koj ide da osviji Mount Everest sa samo limenkom pepsija i srecnom kapaom

To je kad se na "nacionalnom javnom servisu" pojavi najveci plagijator na planeti sa svojim raštimovanim orkestrom uz pratnju koje kakvih spodoba kao što je Marko Kon(kuvana noga sa frizurom pomoćnika Boba) ,Severina (aka Hrvatski Majkl Dzekson posle najnovije plastične operacije),Regina(nadrogirani Bosanci),Marija Šerifović (izbacivač iz kluba).....Povrh svega "Brega" komponuje sve pesme koje nisu na nivou ni kafana pored Ibarske magistrale,a tekst pobedničke pesme je napisala Marina Tucaković.Sve to je praćeno hvalisanjem voditeljke kako će se RTS odreći svog dela zarade od sms poruka da bi se napravila sigurna kuca.I na kraju saznanje da ce svakog od nas predstavljati,pred celom Evropom, emo-gay-grand mutant sa prostačkim tekstom pesme:

Ma samo zamislite monaha sa Hilandara kako kucka sms a sveštenik mlati kadnilom oko mobilnog...Dovoljan razlog da ne šaljete dalje već da se rasplačete od smeha

Idealno vreme da otkucate par sms poruka, proverite spisak jos jednom, da niste možda nešto izostavili od namirnica te se tako iščupali iz gomile nadajući se da će se gužva na kasi smanjiti kad se vratite. Čekanje na kasi budi sve nerve u vama, u sebi psujete babu koja uživa u ćaskanju sa kasirkom, stavlja naočare da bi bolje videla i vadi metalni novac, lagano, što sporije, dok pronađe odgovarajući, dok vi za to vreme čupate kosu i brojite do 10 kako bi se nekako smirili. Dok čekate, možete se preslišavati lekcija koje ste pre izlaska učili ili buljiti u rafove sa robom čiji ste raspored odavno naučili napamet. A vaš red nikako da dođe, kako biste platili najobičniju krem bananicu.