Kad se davnašnje prijateljstvo (ili smo se nadali da je to zaista i bilo) svede na :
- pozdrave koje nam prenose zajednički poznanici,
- mejlove koje besomučno primamo (pročitaj i pošalji 459 adresa ne bi li te poslužilo zdravlje, ljubav ili pare),
- stupidne stihoklepačke SMS-ove povodom praznika (obično verskih, to je inspirativno).
Naši retki pokušaji istinske reanimacije prijateljstva nisu uspeli (nema se vremena, mala su deca, roditelji kilavi...).
Na kraju se svede na pitanje : "Šta bi sa......ne viđam ga?"
Nakon toga i mi odustajemo.
A onda se desi da im zatrebamo. Jave se, zamole, mi im učinimo (ili ne, svejedno je) i opet nastupa period tišine.
Krug se zavrti i sve krene iznova : pozdrav, dosadni mejl, stupidna poruka...
"Ej, pa gde si ti..nema te nešto..."
"Zdravo. Otkud ti???!!!"
"Vidi, imam neki problem sa žučnom kesom. Neki mi kažu laser je zakon, drugi me odgovaraju...blablablabla - znaš li ti nekog na hirurgiji?"
odlična +