Upozorenje koje će brižne majke uskoro početi da daju svojoj deci pred odlazak na surfovanje interneta.
(Sin): -Mama, idem ja u sobu, počinje mi napad na SSSS alijansu u Travianu.
(Majka): -Što ne izađeš malo napolje da te vidi sunce, vidi kako ti se drugari lepo drogiraju sa devojčicama!
(Sin): -Mama, znaš onu staru narodnu, "ko nema u glavi - ima u drogama". Palim ja sad, moram još da proverim poruke na Fejsu.
(Majka): -'Ajde sine, al' da se vratiš u dnevnu sobu do 10. I pazi da ti neko ne sipa Vukajliju u pretraživač, svakavih baraba ima!
Jedan od vodećih humorističkih sajtova današnjice. Vešto se poigravajući sa rasnim, verskim i nacionalnim stereotipima, ovi geniji komedije parodiraju zatucanost u svakom svom obliku. Ne dozvolite da vas pipava tematika i šokantan sadržaj zavaraju, već čitavu stvar gledajte kroz prizmu ironije, kako su to autori i zamislili. Sajt je toliko popularan, da samo u Srbiji postoji nekoliko fan klubova, koji komediju Stormfronta sprovode putem uličnih performansa.
NARAVNO NIKAKO NE TREBA PRESKOCITI I TUBORG PIVO!!!
SAMO SE PO NJIHOVIM MRTVIM REKLAMAMA (KOJE SE INACE BESOMUCNO VRTE NA jew92, A KOJE UZ TO,USPUT, STALNO PODRZAVAJU I SPONZORISU VECINU SKUPOVA NAKAZA U SRBIJI, NPR. EXIT...) MOGU NASLUTITI DESTRUKTIVNE JEVREJSKE PORUKE I BOLESNI JEVREJSKI DUH!!!- Hahahaha, kako je do jaja ovaj Stormfront!
- Aha, k'o Saut Park, samo što poruku sam treba da izvučeš.
Komentar na socijalnu zapostavljenost i osećaj društvenog gubavca.
Trrm, trrm, trrm, tm, tm... (onomatopeja nadolazeće poruke)
:Usein Bolt sprint do telefona u kuhinji:
"Poštovani korisniče, promotivna akcija... bla, bla, bla... vaš MTS! Jebem ti MTS, niko živ čak ni mater da mi opsuje! Moram da kupim mačku! Moram da kupim mnogo mačaka!!!"
Pojava koju karakteriše višednevno ignorisanje i nezanimanje okoline za sve što radiš ili govoriš. Ma koliko se trudio da budeš upadljiv, ovo prokletstvo je teško odagnati. Dolazi neprimetno i posebno teško pada osobama koje su navikle da konstantno budu u centru pažnje.
Poruka na govornoj pošti: "Brate, šta je ovo cele nedelje, gde ste bre svi nestali?!? Zovem, šaljem poruke, pišem na wall-u, na chat-u me svi kuliraju... Čak mi se ni vrata na Maksiju nisu otvorila! Prati me prokletstvo kameleona ovih dana..."
Dan kada vas svi spamuju...Sastoji se iz nekoliko talasa...
1) Pocinje malo pre ponoci..Obicno su to najbolji drugari, "drugarice", ribice i ostali..Uglavnom oni koji se ocekuje da to urade :)...Poruke stizu putem mobilne telefonije ili putem Fb-a
2) Malo posle prvog, posto je potrebno da nebitni likovi uoce na svojim Home stranicama Facebook-a da vam je rodjendan...Mng snazniji i traje do sumraka...Sto vise prijatelja, vise notifikacija i smaranja sa odgovaranjem..
3) Najdosadniji talas...Pocinje od ranog jutra..Tetke,strine,ujne i ostala familija.."Ljubi ga majka da porastes veliki" odzvanja u glavi narednih 7 dana...Telefon ne prestaje da zvoni ceo dan...
4) Live spam...Skola ili komsije iz zgrade... Da nema bombona u skoli i Facebook-a malo ko bi znao da je nekom rodjendan...
Uglavnom mng smoran dan..Ali ima i svoje prednosti..Uvek naidje neka kinta za cokoladu od 10,20 ili 50e ili neku devojcicu koju treba izvesti u grad :)..Svi vas gotive i svi vam ugadjaju..Niko ne moze da se naljuti na vas...Pa ipak vam je rodj ;)...
Ja sam cist primer :))..Danas sam shvatio da je dobro sto slavimo rodj samo jednom godisnje...Ponekad pozelim da sam rodjen 29. februara :)
Izraz koji označava isto što i izraz "mrtvo slovo na papiru", stim što je sada prilagođen kompjuterskom dobu.
U svakom slučaju znači isto jer mrtvo slovo je mrtvo slovo, ma gde se nalazilo.
Inače, suprotnost mrtvom slovu je živa reč koje je svakoga dana sve manje jer proces otuđenja ljudi jedni od drugih sve više dobija na zamahu.
Za par godina će verovatno dve bebe od 15-tak meseci znati da kuckaju poruke na telefonu ili da postavljaju svoje profile na fejsbuku.
Moguće je da će se na nekom forumu pokrenuti i diskusija o tome koja je cucla najukusnija.
Mozda trebam kod doktora a ne da ovo kuckam na vukajliji. Strasno sam se navukao na jednu pre par godina.8 sati ujutro me zove i kaze da joj treba 12000 din. hitno.Sednem u kola odem do grada na bankomatu dignem 12000 din. vratim se do nje i dam joj pare na ruke. Dodjem kuci i razmisljam sta sam uradio. E onda sam poceo da se skidam obrisao sam njen broj,nisam citao ni odgovarao na poruke i pozive,nisam izlazio na mesta na koja ona izlazi a zamisli kako je sve to bilo tesko zato sto ona zivi preko puta mene.Zaludela mi je mozak,varala me,radila samnom sta je htela.I nekako sam se skinuo i rekao sebi nikad vise tako.Proslo je tri godine od tada i ja sam se sad isto mozda jos gore navukao na jednu.Jeli ima neki psiholog na vukajliji nije mi dobro treba neko malo da chatuje samnom tj. treba mi strucna pomoc ovoj bih dao i 24000 din. da trazi.Ovo je ozbiljno!
Ustaljena rečenica za ''srećan put'' prilikom odlaska u kafić ili neku žurku, izgovorena iz grla večito zabrinute keve ili nezainteresovanog ćaleta, na koju si ti već oguglao još pre desetak i kusur godina. A govoriće ti i još desetak narednih godina, samo što će se uigranom roditeljskom tandemu pridružiti i tvoja žena, čineći tako nenadjebiv tabor kojeg ti, naravno, nećeš da šašoljiš ni dva posto.
Fora je u tome što se za proteklu deceniju ''momačkog'' života nikad nisi ni makljao sa kojekakvim šabanima, osim ako nisi bio baš izazvan, što je bilo retko, ali bože moj, nikada oni ne znaju kad ćeš da flipneš pa da nekom iz čista mira zabiješ šuriken u čelo ili pak odvališ nogar nekog stola u nekoj kafančugi bogu iza nogu da bi glavnom bilmezu birtije objasniJo neke stvari po kratkom postupku.
A, objasni ti to sad njima...mada, ruku na srce, kad malo bolje razmisliš, isplatilo se to njihovo teranje uz kurac, višegodišnje tovarenje i subliminalne poruke, taj njihov prikriven lament...ali, dokle bre više! AMAN!
- Ej kevo, odoh ja, i mojne opet da počinj...
- Kristijane, sine jedini, nemo' da se biješ ljubi te majka, ako vidiš da će da se biju, ti se skloni, ne mešaj se, ljubi majka mog odlikaša!
- Kevo, danas čika Ljuba iz Zemuna kupio novog Audija, pa će nas časti...ne brini, neće grom u koprive...aj, odoh, ljubi te tvoj Krisi, mwah!
- Znam sine, ti si dobro dete, al' majka brine uvek...a i zajeban ovaj Dizeldorf, stalno polizei traži nekog Klajnera Taubera ...
Posebna vrsta esnafa uobličenog u neformalno tajno društvo čija se zavjera proteže od Triglava do Đevđelije. Mada to što ne postoje analize balkanskih teoretičara zavjere, posebno srpskih koji su otkrili da su srbi imali drevne sukobe sa anunaki gušterima, ne znači da svoje pipke nisu proširili i dalje. Njihov primarni cilj je da u stambenim prostorima, do ludila dovedu svoje komšije korištenjem glasnih bor mašina i sličnih ili lupanjem čekića do unedogled i danima, dok renoviraju. Njihova glasna renovatorska aktivnost obično počinje s jeseni i utihne do pred samu zimu, da bi opet tamo s početka proljeća započela ponovo svoje iritantno djelovanje. Renovatori se obično prepoznaju po tome što uvijek te mašine sa kojima rade ili nose na popravak ili pokušavaju kod drugih pronaći nešto što se treba glasno popraviti kako bi čitava zgrada ili soliter znali da se tu nešto radi. Tajni znak prepoznavanja kod renovatora su razgovori o brendovima bor mašina i sl. gdje šifrirano prenose poruke na koji način će u bliskoj ili daljoj budućnosti ubijati u pojam svoje komšije.
Jutro je, subota, ljudi još slatko spavaju u svojim krevetima, dok je napolju padala sitna kiša, mir i tišina, a onda...
ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
Lik ustaje iz kreveta izasna odma krene da psuje i da ustaje, navlačeći papuče i kućni mantil
"E sad ću da mu jebem sve po spisku, pa stvarno nije normalan...."
Njegova žena koja se isto probudila govori:
"Nemoj Dževade bolan šta te briga..."
"Ma šta nemoj, dosta je meni više njega...
Dževad demonstrativno napušta spavaću sobu i kreće prema ulaznim vratima, izlazi u hodnik solitera i penje se sprat iznad. Prilazi vratima iza kojih dolazi buka. Pritiska zvonce ali pošto je unutra i dalje bučno, Dževad shvata da ga niko ne čuje, pa čeka pauzu između trenutnog prestanka rada bor mašine. U trenutku privremene tišine Dževad u magnovenju pritiska ponovo šalter kao da mu od toga zavisi život. Zvuk zvonca se uspijeva probiti u prostor nastale tišine, poput fudbalske lopte koju je Edin Džeko uputio u rašlje protivničkog gola, u odlučnom trenutku za njegov tim. Privremena tišina se nastavila. Čuju se glasovi zagušeni vratima.
"Jel to neko zvonio?"
"Meščini da jes"
Čuju se koraci, a zatim otključavanje i vrata se širom otvaraju i u tom trenutku Dževad kreće sa verbalnom kanonadom:
"PA RASIME JEBEM TI ĐEVĐIR ONAJ ZA SALATU,JEBEM TI RUDI ČAJAVEC I RADU KONČARA PA JESI TI NORMALAN, LJUDI SPAVAJU U OVO RAHAT JUTRO, A TI SI SAD NAŠO UBIJATI NIMET U NJEMU...."
"A joj Dževade pa bolan znaš da imam problema sa satelitskom antenom....
"PA UZMI KABLOVSKU KO SVI ŠTO UZIMAJU JEL MORAŠ TI VAZDA MIMO SVIJETA..."
"Ne dam njima pare, to je sve od goreg oca i gore matere, to bi samo uzimalo pare a ništa ne radilo".
Dževad pokriva lice rukama i shvata da je svaka dalja konverzacija uzaludna,a ionako je razbuđen i nema teorije da bi sad zaspo i donosi odluku koju većina donosi kada se nađe u komunikaciji sa renovatorom, što obično znači i potpisivanje kapitulacije.
"Haj da ti pomognem da brže završiš"
Rasimovo lice se ozari jer sad će imati društvo:
"Joj hvala ti , Ševala de nam meze ukoso nareži i izvadi onu rakiju što mi je Jovandeka poslo".
Prestati, zbataliti neku lošu naviku. Preboljeti zavisnost, ili pobijediti je. (U nekom ranom stadijumu se pobjedjuje, kasnije može samo da se preboli).
Izraz se koristi odavno(relativno, je l'). Koja je prva povezanost bila, ne zna se(ili ne znam). Uglavnom, podsjeća na skidanje skorčale masnoće sa dna tiganja. Sundjer, feri, voda... Struganje, odvajanje, skidanje. Gomila lepljive smješe na rukama, sluzave niti izmedju sakrivene glatke površine i prstiju. I opet kidanje veza, otcjepljivanje, pranje ruku, ubijanje mirisa. Potapanje ostataka. Ispiranje.
Svi se skidaju. Sve je više potrebe za skidanje sa novih stvari, na koje nikad nismo sumnjali. Sve je više skidanja sa starih stvari, za koje smo misli da smo naučili. Ljudi koju se ne skidaju, umiru od dosade...
Ali to je kraća briga. Ono što smeta, je što se svede na naviku. Koja je sama po sebi loša. I onda skidanje, da nas ogoli, isprazni i otrijezni, pa da nabermo novi buket stvari i pretvorimo ih u navike.
Narkotici, alkohol, cigarete, kafa, video - igrice, društvene mreže, čokolada, sms poruke, koka - kola, pomfrit, glasna muzika, nespavanje, spavanje, posao, drug, bračni drug, dijete, teretana, tetoviranje, plastična hirurgija, kupovina, garderoba, automobili, sportski prenosi, tv - serije, seksualni partner, poslovni partner, rulet, poker, kladionica, kolega sa faksa, seks, ljubav.
Nije u pitanju ni osnovna škola, ni srednja škola ni fudbalska liga... ne ništa od toga. Drugi razred je ono kada čekaš sat vremena šutirajući kamenčiće i moleći boga da ima nekoga ko je dokon da ti piše poruke. Konačno stize voz, penješ se uz molećive glasove staraca da im izneses pokućstvo u vagon. Ulaziš u prvi kupe...baba neka švercuje sir, drugi kupe...pijanstvo u treningu - u najavi peglanje, treći kupe...dobro je, dve cure, jel slobodno? -Zauzeto je! samo ne znam sa čime...četvrti kupe preskačeš, tu je kondukter sa kontrolom koji degustiraju neki alkohol. Peti kupe...e tu smo, nema nikoga, sedneš na milimetar od zalepljene žvake, pomisliš sreća... Nailazi kondukter, cenjkaš se sa njim da vidiš koliko ima promila akohola u krvi, dobiješ dobru cenu, sa sjajem u očima zavaljuješ se... Seda baba do tebe, i tek tada pita jel zauzeto...Sad jeste promrmljaš...Baba udavi sa pričom o njenim unucima, deci životu, knjigu napisa. Konačno krajnja stanica! 'Fala svevisećem!
Drug: Kako si putovao?
Ja: Drugi razred brate, al' dobro bili smo sa nekim vrh ribama, dale nam brojeve iz prve...
Drug: Aha, i gde su vam te ribe?
Ja: Pa produžile dalje valjda...
Drug: Ovo je poslednja stanica, gde dalje mangupe jedan mene si našo!
Drug 2: Ajde brate ne smaraj čoveka, šta si se uhvatio k'o plavuša za racku...
Nisi javio ljudima da nemaš paruljina i da neko drugi mora uzet pivo; nisi javila da, ipak, ne možeš sve opeglat na vrijeme; nisi rekao da noćas ne možeš na termin fudbala, nešto te boli noga, a zapravo piči pikado na euro sport 2; Nisi javila da je nestao deterdžent za pranje suđa. Trebalo je sve to javiti. A nije ni pokušano.
Rečenica- preventivni udar. Stara šala. Pitanje kojim se krivica sa svoje neodgovornosti i zaboravnosti prebaca na telefone i te neke talase kojim putuju poruke. Ne znam kako se ti talasi zovu i kako sve to, zapravo, funkcionište a nešto ne bih da se pravim pametan, pa kao kamufliram to kroz neke neodređene izraze i opskurne metafore. A i muka mi da guglam, pa da kao znam, te ako neko stvarno zna, makar ofrljativno, da podijeli sa pučanstvom. No skrenuh sa teme.
A ovim pitanjem valja odmah udariti. Odmah, da se to makne sa dnevnog reda razgovora i da se ispere griža savjesti koja i tjera na glupo i nepotrebno izmišljanje. Evo sviće, cvrkuću ptice.
I
Neka situacija bude skroz realna. Bio rođendan nekom ko nema fejs, ili , ne daj bože , ti nemaš fejs, ali svejedno znaš za rođus. A možda imate oboje fejs i istaknute datume, ili se znate odaprije ( hah, odaprije) i bez fejsa. Ali ne čestitaš. Bilo ti crno, dosadno, neam pojma. Namjestiš facu i ton ljutnje prema višim silama, nesigurnosti u to da li je poruka stvarno stizala. Poruka koje nema.
1: Je li ti stizala poruka?
2: Koja poruka?
1: Rođendan što sam ti čestitao. No mi šteka telefon, ne znam više ni šta kome stiže.
2: Nije, čini mi se. Mada dosta je poruka stiglo, više i ne znam, a nije ni bitno. Hvala ti svakako.
1: Ne pominji. Eo i uživo, srećan rođendan. ( Ovo je zapravo prvo čestitanje)II
Bolnička soba, lik na aparatima. Ali svjestan. Ne može da priča, može da mumla, bali i pokazuje očima. Ko Noartije Vilfor, da trepće i ne trepće, potvrđuje i poriče. LIk sa sokom od jabuke i kilom banana ulazi.
1: Jesi primio poruku?
2: : Dvojka trepće i tim znakom kaže ne:
1: Pa znam da ti je trebalo pojačanje, ali nisam mogo doć, bio snuker neki. Poslo sam poruku, ali zeza telekom. Boli li te puno? Oporavićeš se brzo, ne brini. Šta su četiri metka?
2: : Ostavlja oči dugo otvorene govoreći da ga boli, a zatim plazi jezik , govoreći '' Puši kurac, zbog tebe me ispucali k'o neurotičar prste. ''
1: Ne boli te? Nije ti težak taj jezik znakova., vidiš kako sam naučio?
2: : ubrzano trepće:
1: Hehe, hvala.III
Mod: Je li ti stizala poruka?
NTZ: Kakva poruka?
Mod: Pa na mejl, da ne smiješ da vrijeđaš žene i ostale. Pošto ti je početak definicije totalni šovinizam i stereotipi.
NTZ: Ne znam, nisam čitao. Zar iko to čita?
Mod: Misliš na dugačku definiciju, ili pravila na mejlu?
Pa dobro. Bol' me kurac/ Svrbi me vagina. plus
NTZ: Hehehe <3 ( mora tako s modom)
Ako ste uvidjeli da pitanje nema isti smisao u trećem primjeru kao u prva dva, onda sam vam pomogao. Uostalom , sjutra probajte. Nekog zafrknite, ostavite na cjedilu. A onda gledajte kako se ta ljutnja i bijes gase ovim prostim pitanjem.
Narod je stoka i to najveća“, rekao je Bogdan Diklić u „Tri karte za Holivud“. Naravno da je narod stoka i zato, bez obzira da li si naumio da budeš večiti lelemud i podjebavač ili samo političar, tehnike manipulacije masom moraš da poznaješ. Krenućemo od stavova Gistava Le Bona, francuskog sociologa i psihologa koji je inače mislio da su Azijati gola govna, a da su crnci još tri puta ogavniji i retardiraniji. Osim što je bio skinjara još krajem 19. veka, Le Bon je imao neke ok stavove o gomilama. Idemo redom:
Gomila je pametna koliko i najgluplji bizgov u njoj. U prevodu, glupa je kao zaguljeni kurac. To znači da na koncertu Dragane Mirković u rodnom joj Kasidolu, između hitova „Lažno grliš, lažno ljubiš“ i „Hej mladiću, baš si šik“, pijanom skupu nikako ne treba da dovikneš: „Larpurlartizam je maksima našeg delanja!“ Neće te razumeti i najbliži domaćin će pozvati kovinsku ludnicu da te pokupi. Radije šalji poruke koje bi i ameba shvatila, recimo ponesi transparent sa natpisom: „Dragana, Ceca može da ti puši!“
Masa je veoma razdražljiva, sklona isključivosti i nabijena emocijama. Što će reći, na okupljanju omladine radikala, pododbor Veliko Crniće, nikako ne ide da uzvikneš: „Živela demokratija, sloboda za Tibet!“ Pregaziće te bagra ko što je Majkl Daglas pregazio Šeron Stoun. Mnogo je primerenije da kanališeš emocije mase kakvim razumnim povikom, recimo: „Smrt ustaškoj kurvi Nataši Kandić!“ Naići ćeš na bučno odobravanje.
Gomili ne vredi argumentovati bilo šta – ona ne misli logično, nego u slikama. Dakle, ako se zatekneš na Trgu dok se dele fantastične i u svakom smislu neophodne sadnice japanske trešnje, ne pokušavaj da čoporu razuzdanih penzionera objasniš da ne treba da skaču jedni drugima po lobanjama jer će biti sadnica za sve te da je strpljenje majka mudrosti. Radije im dobaci da se na Terazijama deli bonsai za džabe.
Fejsbuk za kučiće. Ono što popularne društvene mreže na netu predstavljaju za ljude to za njihove najbolje četvoronožne prijatelje čine parkići između zgrada. Ako se zanemari tehnologija komuniciranja i širenja poruka koje su ovde više u domenu mirisnog nego virtuelnog, prava svrha i sadržina tog protoka informacija je dosta slična. Čim Žule izađe napolje odmah se razleti da vidi koliko je dobio novih prijatelja koji su se upis(š)ali na lokacije koje je on otvorio a zatim žuri da vidi i ima li novih faca tj. cica u kraju kao i kretena koji ga nerviraju što komentarise rezanjem, adekvatno psovkama kada se vidi neki idiotski profil. Izabranici svoga srca će ostaviti najveći (i najčvršći) post u GB ali će onda nakratno prekinuti sve, unezvereno tražiti onu rezervnu varijantu koja je isto tu negde blizu u travici i ostaviti i za nju manji deo ljubavne poruke, jer je uvek dobro sedeti na dve stolice. Razlika je i što ljudi mogu na svoje društvene mreže da se nakače i iz parkića a kuce to ne mogu iz svojih stanova sto je prava nepravda i diskriminacija.
Društveno uređenje u kojem su svi drugovi.
- Kako prošlo s Marinom?
- Komunistički.
- Ne kontam?
- Svaka treća riječ joj bila ”druže”, ko da slušam partizanskog komesara, malo mi falilo da počnem da joj salutiram..
--------------------------------------------------------------------------------
- Ko ti je ovaj, i zašto ti šalje poruke ovako kasno?!
- Ma niko ljubavi, to mi je samo drug, i on mene gleda samo kao drugaricu..
- E nemoj mi te komunističke fore, da vam ne bi ja napravio Sutjesku ovde!
Suprotnost od sms
Većina ljudi ne konta šta je suština sms-a, pa poruke nekad budu kilometarske, pa ne mogu da stanu u jednu. Oni pripadaju vrsti lms. Ja sam autentični pripadnik vrste sms, jer većina mojih poruka se svodi na: OK, Da, Ne itd.
Sajt koji koristimo da proverimo da li nam radi internet.
www.vukajlija.com The page cannot be displayed.
Ja: opet im nešto zeza sajt, možda rade nešto novo ili ima previše idiota.www.facebook.com The page cannot be displayd.
Ja: Ma ovaj fejs je prso, stalno nešto ne valja te čet, te poruke, nije ni čudo što ne mogu da se ulogujem!www.google.com The page cannot be displayed.
Ja: izgleda da mi ne radi net, daj da restartujem modem!
Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...
Da li ste primetili kako je retkost videti nasmejanu devojku, prirodnu, sa malo "viška" da bude onako "sočno", u haljini kako normalno hoda i obraća pažnju na ljude oko sebe?
Kad se setim samo kad mi je pokojni stari pričao kako je ranije mogao sesti na bicikl pa sa društvom otići 20 kilometara do susednog sela, obučeni u farmerke i "starke"... Tamo su bili na igrankama, plesali sa curama... Muvao je curu onaj koji je imao "žvaku", što se kaže, ko je svirao gitaru....
Izraz koji se koristi kao opis za velike i klempave uši.
Čovek koji poseduje ovakav par ušiju idealan je kandidat za lupanje klempi.
- PU!
- Šta je bilo, šta si se iznervirao?
- Ma ne mogu da navatam vajrles nikako, popizdeo sam.
- Pa i ja moj držim zaključan, da mi ne upada svako i sjebava mi konekciju.
- Ma ti i ne moraš da ga koristiš, sa tim radarima možeš da uhvatiš poruke vanzemaljaca, a kamoli običan internet.
Društveni pokret nastao demokratskom transformacijom soc-realizma, krajem 90-tih. Odlikuje se visokom tehnološkom svešću i niskom finansijskom sposobnošću.
Primer1:
Brat1: Eeee, brate, š'o ti je dobar Yugić.
Brat2: Fala, fala! Zbudžio sam mu alu-felne, zatamnio stakla i ubacio dobro ozvučenje. I kožna sedišta, da se osećam kao u Merdži.
Brat1: Tooo! Zbudž-realizam!Primer2:
Beogradski seljančeros dođoš u najnovijem audiju koji sriče poruke sa moba i nosi bele čarape na crne cipele.
