Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...

Ono što mnogi imaju,ali ne opravdavaju/potvrđuju da imaju.U osnovnoj i srednjoj školi se srpski jezik uči samo kako bi se imala odlična ocena (kao svojevrsni statusni simbol),da bi se po izlasku iz ustanove odmah zaboravilo (na) njeno postojanje.Za razliku od onih koji imaju peticu iz srpskog,ovi se služe pravilnim srpskim samo u ekstremnim slučajevima ili u slučaju nužde,jer im je životna navika da pričaju na srpski,a ne na srpskom.

Debele i teške štofane, bordo zavese, sa pletenim bordo konopcima sa sve ćubicama za razvlačenje, koje uglavnom mogu da se nađu po kućama iskompleksiranih ljudi, pritom još i u potpunosti operisanih od ukusa. Ovim "otmenim" detaljem, oni pokušavaju da se prodaju kao potomstvo kakve plemićke loze, a da svoju kuću proguraju kao elegantni, raskošni dvorac. Rezultat ipak ispadne, u najbolju ruku, nešto više nalik na kulisu iz niskobudžetne verzije "Drakule" iz tridesetih.

Situacija kad hoćeš da joj ga staviš iz zaleta pa omašiš i udariš kitom na ničiju zemlju a on sam sklizne u bulju.

Izvod iz matične knjige umrlih.

Devojcice uzrasta od 11 do 16 godina. Karakterisu ih setnje uz odvrnutu obavezno opasnu muziku na telefonu (neodoljivo podsecaju na one dekice koje se setaju i u ruci drze radio, tu je dokazana cinjenica da se sa godinama mozak vraca mladosti) da bi izgledale bas kao iz nekog spota kao i tri tone sjaja na usnama. Mogu se naci pored kosarkaskih terena, i u blizini igraonica gde su im "ortaci", tu se obicno guze i glasno smeju. Po obicaju se loze na starije klosare iz kvarta.

Čuo sam jednom jednu priču o jednom čudnom čoveku. Lep ko lutka, lud ko struja kažu. Desetak godina u nazad, ubedjen da je on Molder i da je njegova misija da odbrani planetu od vanzemaljaca, naoružan sekirom i metalnom kapom sa antenama, Molder iz Progara je noćima obilazio selo i terao te zle stvorove, pa ih zato nije ni bilo. Na nekoliko godina je bio zatočen u duševnoj bolnici, ali to ispiranje mozga nije umanjilo njegovu želju da odbrani meštane svog sela. Čuo sam i to da je u kišnim noćima bilo jako strahovito videti ga kako trči oko nečije kuće i mlati sa sekirom kao da se mačuje sa vazduhom. Ja ne znam da li on postoji, ako ne, onda treba da postoji u priči kao što je ova. Ako iko ima neke podatke o njemu bilo bi lepo da to podeli sa nama, ali čisto sumnjam da žitelji Progara imaju pristup kompjuteru, a kamoli internetu.

Široko rasprostranjena kategorija đaka putnika sačinjena od napaljenih metalostrugara, glodača i srodnih obrazovnih profila iz mašinsko tehničke struke. Ovaj kulturološki primerak lako se nalazi u seoskim lokalcima, naslonjen na harmoniku autobusa duplaka koji prevozi gomilu srednjoškolske dečurlije. Ovakva ličnost se razvija kroz celokupno trogodišnje školovanje gde u maturantskoj godini stiče punu afirmaciju, kad postaje ljubimac okupljenih prvačića i pajtosa sa kojima je bežao sa časova srpskog. U autobus samouvereno ulazi prvi, iako može da bira gde će da posadi dupe, on zauzima prostor na sredini busa i raširenim nogama obeležava svoju teritoriju, dok svojim ižvrljanim rancem okačenim o jedno rame, struže o masnu i prljavu harmoniku predratnog duplaka. Mesečnu kartu drži u zadnjem džepu, bez ustezanja šacuje klinke iz trećeg tri, a oko njega se skupljaju njegovi puleni koji se klanjaju svom idolu za svaki izgovoreni fazon. Lik se veoma lako izdvaja kao duhovni vođa određene grupacije svojom harizmom i istančanim smislom za humor. Iako je prvorazredni mangup i ne voli školu, štrajkovi prosvetara i izostanci mu teško padaju, jer ga odvajaju od prirodnog staništa i radnog mesta. Brzo postaje pretplaćen na stajaće mesto u rotirajućem delu autoprevoznog sredstva dok s kondukterima zbija kafanske šale. Sa šoferima se uortačio još u drugom srednje dok je obavljao rutinsku praksu u ložionici Fabrike vagona i u bratskom su odnosu, baš kao da pre srednje škole ima višegodišnje iskustvo u čuvanju ovaca sa zarozanim i nadrkanim likom za volanom čudesne portabl klackalice.

Svaka kladionica ga ima, osoba koja je u kladionici duže nego sto ona radi. To je najčešce covek srednjih godina od propalog studenta do neoženjenog muskarca u kasnim godinama. Ne izlazi iz kuće bez cigara koje kupuje od kevinih para. On je sve video i sve je prošao bez obzira na godine, zna kvote u svim kladionicama, stalno izlazi na tiketima iako često pozajmljuje pare pa i od tebe. Uvek ima nove priče tipa falila mi je jedna utakmica za 500 000 dinara ,naravno primili su gol u 90.-om minutu. To je osoba koja se kladi na sve moguće sportove jer ih prati dugi niz godina, a ako mu daš da pogleda tvoj tiket obavezno se nasmeje jer je on za boga iskusan i mora nesto da doda. Ako ga pitate sta radi u zivotu uvek je neko drugi kriv. (ako je bio sportista povreda, ako student profesori, zena i slicno ) Obavezno ima neki nadimak.On retko zna necije ime ,za njega si ti samo "mali" , a starijim likovima se obraca sa "brate" .On je najveci jebač bio kada je bio mlad ili sad ,priče izmišlja u sekudni, uvek kaze za utakmice koje su se vec završile da je on znao ili da je već reko da će tako da se završe, iako se nije kladio na njih. Ako je slučajno izašao na tiketu držaće ga u dzepu i hvaliće se njim dok ne izadje na sledeći.

Podrugljiv način da ti neko kaže da prilikom ručavanja imaš manire Ilije Grahovca, ili u najboljem slučaju Mikelanđela iz Nindža kornjača. Ti ne jedeš, nego drobiš, srčeš, pušeš, mljackaš, podriguješ, mast ti curi niz obraze k'o da si na vašaru u Topoli jeb'o te Dobrica Erić sa sve Prkosnom pesmom u izvođenju Ivane Žigon. Tortura za sve u, na i oko astala.

Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.

Suptilan naziv za izvlačenje donjeg veša iz međuguznog prostora.
Korisna fraza u društvenim situacijama.

Odlično prolazno vreme skakača iz aviona kome se padobran nije otvorio.

Pucati bez prethodnog nišanjenja.

Dan D. Tri dana unapred kuća se detaljno sprema. Čisti se i onaj ćošak kuće koji, maltene, niko od ukućana nije fizički osetio. Ako je radni dan, pada vanredno kupanje, svi se moraju kupati - bez pogovora, jer nećemo da se obrukamo pred rodbinu iz beli svet. Unapred se spremaju porodičmi album sa fotografijama, jer, jelte, nije loše dotaći emocije rođaka sa sveže donešenim "švajcarcima", što zbog dece, što zbog tekuće likvidnosti.

Roštilj i prasetina ne dolaze u obzir. Rođaci iz Švajcarske su fin svet, oni ne jedu što mi seljaci jedemo. Nabavlja se neko flaširano vino, "Vranac" je relativno prigodan za tu priliku. Kupuje se Coca Cola Zero i drugi voćni sokovi bez šećera.

Naravno, greška u percepciji rodbine vrlo brzo dolazi do izražaja. Prosečan srpski gastarbajter je pobegao glavom bez obzira iz domovine, što zbog rata, što zbog neimanja veze ili, jednostavno, nesposobnosti. Mimo slučajeva kad je gastabajterska rodbina visoko elokventna i obrazovana, jedino što prosešan srpski gastarbajter nije "evropejizovao" je mentalitet koji se kao teledirigovan vraća po samom prelasku granice.

Posebno omiljena vrsta kalendara kod Srba. Inače, sortirano po popularnosti, stvari 'vako stoje: Najmanje cenjeni su kalendari iz novina (kao poseban dodatak) gde su svi meseci sitno nacifrani u donjem delu duplerice. Nešto su omiljeniji oni sa dva meseca na jednoj strani, a najčešći su oni sa posebnom stranom za svaki mesec. JAT-ov kalendar spada u posebne raritete i posebno cenjene primerke u toj grupi.
Ipak, tip kalendara "iz tri dela" ima najveći status.

Smećar sa kabanicom i gumenim rukavicama koji prebacuje "ulov" iz kontejnera u smećarski kamion.

Promašaj kontejnera, prilikom izbacivanja smeća iz vaših kola.

Najniza ocena u osnovnoj i srednjoj skoli.

Samo triper i sifilis iz zadovoljstva.