To kažemo kada nešto teatralno ispadne.

Kada nakon neizvesnog čekanja ugledate autobus kako izlazi iz krivine, dobijete osećaj kao da vas je Sunce ogrejalo, kao da vas je Bog lično i personalno blagoslovio. Emocije naprosto izleću iz vas i toliko su jake da ih ne možete obuzdati, a da ne biste ispali plačipička krivite vetar za crvene oči pune suza radosnica.
Dokaz da se iz ljubavi rađa mržnja je kada vas bus ne pokupi, prosto vam ne stane, prođe pored vas kao pored popišanog cveta i od besa želite da polomite i vozača i autobus. Uglavnom, to je trenutak kada vreme pređe na našu stranu, kada prestaju sve brige i trenutak od kog ponovo možemo upravljati svojim vremenom.

Milan Mlađenović svjetlost iz vode me zove ponovo.
DMT

Lajt motiv svakog američkog filma, nebitno kog žanra, čija se radnja dešava u mestu populaacije ispod 1000, okruženog pustinjom/ šumom/ zelenim pašnjacima sa kravama. Tragedija malog mesta, koje je doživljeno kao hendikep, budi želju glavnog junaka, često tinejdžera ili dvadesetogodišnjaka, da što pre iz mesta i ode i okuša sreću u belom svetu.
Dalje se radnja razvija tako što naprasno priča o tome ljudima u okruženju, zatim preduzima veliki korak, a u zavisnosti od žanra uspeva u svojoj nameri/ ostaje zauvek u rodnom mestu/ nešto ga ubije u očajničkom pokušaju da se domogne spoljašnjeg sveta.

Izdržali smo pritisak Italijana i nismo primili gol (a da nije bio iz ofsajda)

Ćale. Nije ti biološki otac, ali ga nazivaš tim imenom. Uvek ima vesti o svakom sportu, zna ko je gde prešao i kog omladinca gledaju strani plaćenici, jeb'o ih ćaćin ćaća!
Nosi Mont jaknu, teget, jebiga, to su bile jakne, a ne ovo danas, nije lud Slovenac kad izmisli. Igra tikete na dvades' dinara, obično su to liste želja, ali zna i da ubode prelaz iz dvojke u iksa. Obožava da se grebe za cigare, radnice ga popisuju na kraju smene.

Za ovu vrstu opijanja krivi su samo, i apsolutno samo, dobri drugovi koji ne mogu da podnesu da vi jedini ne pijete u gradu,ili na nekom slavlju. Uglavnom uz gomilu pogrdnih prideva nateraju vas da popijete jedno, od čega u vama ili prelomi da pijete, ili tek nakon par opiranja ipak prestanete da terate inat. U najboljem slučaju ovo će se pretvoriti u ubistvo iz nehata, ali svakako da to neće biti Ubistvo s predumišlajem.

Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.

Ovo pitanje ,obicno ,postavljaju osobe iz manjih sredina kada dodju u kontakt sa osobama iz vecih gradova.Poznato je da se u selima i varosicama svi poznaju do 3. kolena i ako su bilo kom selu nekoga trazis,mozes slobodno da pitas bilo koga i taj ce te uputiti.Njima je tesko da shvate da je nemoguce da se ljudi u velikim gradovima svi poznaju!
Ovo pitanje se ,najcesce, moze cuti u vojsci!

Devojka koja, kad je pogledas od pozadi, ima dupe kao da je pregazio tenk T-34 ( ima sirinu zadjnjeg trapa odokatvno 3.45m - 4.45 m). Ima jako sirok struk, takodje u svojoj ruci (kojom pise- bilo desna ili leva) nosi novcanik zajedno sa telefonom i onom kozicom u kojoj stoji čip-kartica, pritom je novcanik uglavnom u obliku pravougaonika, jako srok ali male visine i velike debljine jer u njemu stoje rayne nepotrebne stvari ... Ovakvi unikati najcesce se srecu pri ulazu u menzu, mada ih ima u zoni koja je bliska samom ulazu u citaonicu ili blizu portirnice gde ih poneki procelavi pedofil-portir onako smoreno ispod oka pogleda, cisto da bi ubio svoje jako dosadno vreme...

Pandan, još malo pa, arhaičnoj uzrečici "iz tvojih usta u božije uši"

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Ona nije barely legal, al je skoro, stalno fura suknjice, goli pupak i napupeli dekolte, šeta kao da je svet njen i tema je bezbrojnih razgovora sa ortacima iz kraja.

Kažemo onome ko nerazgovetno razgovara, kao da ima neki objekat u ustima dok priča, guta slova dok govori, ima sindrom ''Šešeljevo R'', i stvarno nekad može da nam bude mnogo psihički naporno dok pokušavamo da naslutimo šta nam govori.

Iz nekog razloga, prsno plivanje se u našoj zemlji karakteriše kao ženski stil. Svaki muškarac koji ga praktikuje u vodi, biće u najmanju ruku okarakterisan kao metroseksualac. Ako je plavušan, onda je najeb'o.

Pojava transfera želje za nečim iz malih ekrana u mozak, sa validnom cenom polaganog gubitka sopstvene moći odlučivanja i pravilnog rasuđivanja.

Najbolje opravdanje osobe koja nije nadarena pevačkim sposobnostima i koja bi dušu djavolu prodala samo da može sat vremena da otpeva valjano.Ali pošto to nije moguće,persona koja svojim glasom pravi smešne grimase na licima prisutnih, može samo da uživa dok peva prateći vokal na playback-u. "Ja pevam iz duše" tip često mašta o tome šta bi bilo kad bio Toma Zdravković i kako bi harao zemljom svojim nastupima.U pesmama uživa duplo više od ostalih,jer ako nema talenta za pevanje,mora da ima talenta za slušanje.Na narodnu muziku otkida.Kune se u Sinana i Sabana,krsti se na Tominu sliku.Zna tekstove svih pesama od prve Sinanove do zadnje Dženanove.Voli melanholične melodije i jebe mu se što ne zna da peva.

"Milena . zasto klecis ispred komsije Pere??!!"
"Iz prostog razloga sto..."

Izlazak iz vječite neimaštine, koju ste naslijedili po rođenju u prosječnoj balkanskoj porodici.

Zapitao sam se kako bi pričao neko iz Bosne koji recimo neko vreme već živi u Zemunu.