Srbijo bajna, frizura trajna kod neke babe iz beloga sveta, sto sa parama se seta.

Rakija za cirkulaciju, pivo za mišice, vino za krvnu sliku, pelinkovac za stomak. Svaki dan mrtav pijan iz zdravstvenih razloga...

Vrhunac umetničkog izražavanja. Koristi se kada umetnik tj. reditelj želi da pokaže kako je glavnom akteru spota (pevaču ili nekom glumcu) 'ladno oko srca i u duši, jer draga je sad negde tamo daleko, dok joj drugi mrsi rujne kose i miluje grudi bjele. Obično je scena snimljena u nekoj napuštenoj fabričkoj hali, hangaru, ložionici, na železničkoj stanici, ulici...dok je okolo mraz stezao. Ako je glavni akter pevač, kada na red dođe refren on je u celosti u kadru ili je ukadrirana samo gornja polovina njegovog tela, snimljena najčešće iz profila. Uz svetlost reflektora, dok peva i mrda glavom tamo-vamo , para koja lipti iz njegovih usta, još više dolazi do izražaja, te bi gledalac spota trebalo da oseti svu tugu, samoću, prazninu koju akter proživljava. U slučaju da je glavni akter spota neki glumac, kada se pesma čuje u pozadini ili se pevač prikaže samo povremeno, akter ispušta paru u scenama gde bolno uzdahne oslonjen leđima o zid, snimljen obavezno iz profila, ili kada trči za kolima, vozom, autobusom koji nestaje u daljini, odnoseći dragu mu iz njegovog života možda zauvek.

Izreka koja je odomaćena kod našeg naroda u potpuno pogrešnom značenju.
Da je batina išta vredela, ona bi u raju i ostala.
I Lucifer je iz raja izašao...

Kolega koga vidjaš samo u ispitnim rokovima, jer obojca niste baš najredovniji na predavanjima, ili je stariji/mladji od tebe pa je već odradio vežbe na kojima bi ste mogli da se sretnete.

Po Bog zna koji put izlazite isti predmet, opet nespremni, nadajući se da će uleteti zadatak koji znate. Ti znaš jedan tip zadatka, a on neki drugi. Zajedno i vredite za neku šesticu.

Prekaljen u mnogim bitkama, rutinski odradjuje još jedan ispit, dok gomila klinčurije ushiceno skakuce okolo i maše sa skriptama.

Ne znaš kako se on zove...niti on zna kako se ti zoveš. Imena su nebitna...nema potrebe za upoznavanjem kad se obojca već odlično poznajete. Obojcu vas muče iste muke. Nema potrebe za pričama tipa "koliko vam je ispita ostalo" i "šta bi moglo da dodje u ovom roku". Jedan pogled i sve vam je jasno.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Ili ja ti nisam obična seljančura koju vataš na sijelu kad se dobro naliješ rakiještine i popuste sve kočnice koje sputavaju međeda u tebi. Zavisno od države do države i lokacija pičke materine odakle je došla se mjenja od Sarajeva ka Beogradu i dalje.

Preživljavanje, koje bi se kladioničarskim rječnikom moglo objasniti kao "prelazak iz X u X". Cijena ovakvih transakcija je pored klasične bankarske kamate izražena i u izjedanju sopstvene džigere.

Mogu biti ona dva lista na kojima osnovci i srednjoškolci rade kontrolni zadatak. Takođe, mnogim školarcima služe za ispisivanje molitve Bogu da ne budu prozvani na nekom času.

Stara srpska koja kaže da sa koje god da si planine milom ili silom došao, ništa ti ne vredi ako nosiš bele čarape na crne cipele, kravatu i košulju sa kratkim rukavima ili odelo i dve brojanice.

Reći će vam neko ko je uradio to što vi hoćete, ali se silno zajeb'o. Neretko ljudi ovaj izraz koriste čisto da bi pametovali i izledali superiornije.

Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.

Prva račenica koju izgovori bilo koja žena, kad joj pridjem iz bilo kog razloga! MALO IRITIRA!

Kažemo za devojčice koje porastu u devojke za veoma kratko vreme da bukvalno ne primetimo da se promena odigrava nama pred očima, već nam se čini da je dojučerašnja klinkica koja se igrala lutkama preko noći izrasla u devojku sa svim ženskim atributima koje ne krije, već se itekako trudi da ih istakne u suknjicama i dekoltiranim majicama. Naravno, počinje svaki dan da se slika i kači na fejs fotografije na kojima pozira sa sve golim stomakom, nogama, istrćenom guzom i izbačenim sikama, naravno ful našminkana. Najsmešnije je to da se na tim slikama neretko mogu videti igračke koje malena još nije izbacila iz svoje sobe, a već žuri da uđe u svet odraslih.

Kad vam neko svesno ostavi clanak iz novina aludirajuci na to da vi treba da ga procitate , razumete i shodno tome da se promenite.

Tajni adut koji ste ljubomorno čuvali dok vam se nije poklopio sa situacijom da ga iskoristite, ko kec na 11. Kec iz rukava je tajno oružje koje čeka pravi trenutak.

Kad bi smeh delili u kategorije, ova bi definitivno bila najgora. Kad dođu gosti, i čika Žoki priča foru, koja je sve samo ne smešna, a ti moraš da se smeješ iz pristojnosti.

Uraditi nešto neočekivano uprkos svim izgledima

Malobrojni srećnici koji su videli život izvan naše majke Srbije znaju da je ovo veoma deprimirajuće iskustvo. Kad se vratiš iz zemlje koja je 400 godina ispred nas koja reciklira i sline svojih građana, a pred svojim vratima vidiš deponiju dođe ti da peške odeš do benzinske pumpe, izvadiš poslednjih 120 dinara iz džepa, kupiš litar benzina i spališ se, a umesto toga, odeš u lokalnu kafanu, na recku uzmeš litar vršačkog vina, dve čašice šumadinske rakije i onako pripit oteraš i Nemce i Švajcarce u njihove pogone za reciklažu stajskog đubriva, udariš se u grudi i kažeš- JEBEM JA VAŠE EVROPSKE DEVIZE, nego, Simo, je l' imaš dva'es evra na zajam, vraćam do subote?

Možda neko crveni kada pokažu njegove fotke iz kolevke. Možda neko crveni kad mu puste VHS iz vremena polaska u školu.
Ali gotovo svi crvene kad sa tavana procure razni dnevnici, leksikoni i, uopšte, prvi literarni pokušaji, a koji pritom nisu sastav "Prelepe oči moje majke" i "Jesen je ofarbala moj kraj". Verovatno zato što je taj sadašnji ja, na nekom podsvesnom nivou, još uvek povezan sa tim bivšim ja, pa može makar malo da se identifikuje.
Daleko više liči na sadašnje ja od onog malog sa izbledele slike, kome loše stoji maska Duška Dugouška, što su mu je roditelji nabili na nos.