Odbrambeni mehanizam dece koja leže u krevetima u mračnim sobama, u situacijama kada usled straha, jedva vidljivo pokućstvo počne da dobija jezive i strašne oblike.
I kada izrastu u ljude, mnogi veruju da ako na neke stvari zažmure i okrenu glavu, one ih ne mogu povredii.
Brojka koja obično razlikuje muškarca koji je veliki i može lako zadovoljiti i ženu i sebe od dečaka koji se za to mora jako truditi. Nezavisno od godina.
Zelja i potreba naseg naroda. Ali neki red mora da se zna!
"I tako, sestro, kazem ti, nije lako biti sponzorusa. Tako sam jednom u 4 ujutru isla da kupim luk, jer se njemu jeo. Ali, zato, kad da 1000 dinara za taksi, ja kazem: -Daj to majci za frizuru, 100 evra kosta taksi! Da se zna red... Sva sreca pa njima ne moze da se digne, pipne te malo, pa te pita je l' bilo dobro... Ma bilo dobro... Ko ga jebe... Al', znas, sad kad razmislim, ja bih nekog normalnog, pa da s njim jedem tri kugle sladoleda u poslasticari."
"A NE! Cekaj, sestro, prvo mi! Prvo ja, sto sam uvek htela normalnog, pa onda ti! Da se zna neki red! Nemoj sad sladoled iz usta da mi uzimas!"
Krajnji stadijum patetike. Jadnije čak i od kurčenja u čituljama. Ono što se dobija kada se pomešaju poremećeni porodični odnosi i urođeni primitivizam.
Davalac oglasa je uglavnom roditelj koji, razočaran ponašanjem potomka, donosi odluku da se javno ogradi od njegovih/njenih postupaka i izbegne da ga zajebavaju u klubu penzionera, na časovima heklanja ili ispred dragstora gde redovno pije.
Ukoliko se radnja dešava u Srbiji oglas se obavezno daje u "Politici" jer je najčitanija. U Crnoj Gori na ceni je dnevni list "Pobjeda", na Kosovu "Koha Ditore" itd.
Malograđanština onog koji se odriče posebno biva istaknuta ukoliko odluči da sa javnošću podeli sočne detalje svog teškog života i sve razloge koji su doveli do toga da se javno oglasi.
Ja, Savka Gazdić, od oca Krstivoje i majke Radmile, odričem se ćerke Slavice Ristić. Gospod Bog mi je svedok da sam Slavici u životu sve pružila i da sam uvek bila uz nju ali ne mogu joj oprostiti to što me već četiri godine truje mišomorom kako bi se domogla mog stana koji namerava da proda nakon moje smrti.
Slavica se nameračila na moj stan sa podmuklom namerom da njegovom prodajom vrati dugove koje je napravila kockajući se sa Mićom, Darinim mužem, u kafani kod gazda Toze. Svoju kuću, inače zarađenu kurvanjem po hrvatskoj rivijeri, je bogato opremila a meni nije htela da posudi novac da zamenim slavinu i vodokotlić.
Kad sam zimus pala i polomila nogu nije me obilazila, osim što je dolazila da se u mom stanu kreše sa Mićom, Darinim mužem, gazda Tozom i debelim Stanojem koji nam je inače rođak u 29-om kolenu. Takođe sumnjam da je na mene bacala čini i usmeravala negativnu energiju, budući da sam iza jastuka pronašla neki čvor od dlaka nepoznate životinje.
Iz gore navedenih razloga odričem se ćerke Slavice Ristić a njene dugove i dugove njenih potomaka ne priznajem.
Politički korektan izraz za bogaćenje tokom četvorogodišnjeg mandata.
Ljubavnik koji je mor'o kroz ružičnjak do sisate komšinice.
- Iju, na šta to ličiš, crni Radoja?!
- Ma, pusti to, daaaj sisuru!!!
Devojka koja se jako teško skida, tačnije, nije lako ostvariti snošaj sa dotičnom.
Matori, izvodim je na piće već tri meseca, nisam stigao dalje od sisa... Neće da da, pa to ti je... Muda k'o krompiri ispod sača.
Polako druže, verovatno nije imala dovoljno sidera... strpi se još malo.
Način upotrebe prednjeg dijela muških gaća.
Operišu se kukovi, vade se papiri,dobijaš diplomu, ne čeka se red na šalteru, kupuje se odelo ispod ruke, u domu zdravlja ulaziš preko reda, dobijaš posao bez konkursa, i još mnogo što, šta ako imaš dobru vezu...
Vid komunikacije koji izlazi iz upotrebe pojavom mobilnih telefona.
Dve babe (komšinice) stoje naslonjene na tarabe koje dele njihova dvorišta i opušteno četuju.
Baba Stana: "Rado, si plevila baštu danaske?"
Baba Rada: "Koje ću gu plevim, onaj moj se načukao juče pa mi celu baštu isfrezirao mesto'm voćnjak!"
Baba Stana: "Kukuuuuuu, kude će se denete zimus bez turšiju! A onaj tvoj tirput danaske bio kod Savetku!A?!"
Baba Rada: "Bio da pita njenog Milisava za drljaču!"
Baba Stana: "Jes bio po drljaču, Milisav već dve nedelje u bolnicu, smlatio se s traktor, a oni i nemaju drljaču, drljaču su uzimali od Milisavovog šuraka!"
Baba Rada: "Sad si ga preterala! Tvoj Živadin mi i dan danas namiguje, seljanko jedna!"
Babab Stana: "Mrš, kurvo seljačka, u usta ti se naserem, mrš!"
Baba Rada uzima kamen sa tla i gađa Stanu.....
Nešto što radiš,kad ti žena kaže a to isto si odlagao danima.
Endemska veština srpskih glumaca, pa, implicitno i svih srpskih jebača. Dok se u stranim filmovima u scenama seksa glumci pokorno skidaju i pokazuju zadnjicu, ili, u najmanju ruku, režiser pravi rez kako bi spasao glumce od pokazivanja bolnog ograničenja koje ih tera da prilikom seksualnog čina skinu gaće a film još bolnijeg ograničenja zvanog +16, dotle srpski glumac ponosno nasrće na srpsku glumicu u punoj ratnoj opremi, ne brinući pri tome ni o gaćama, štofu ili teksasu, šlicu ili dugmićima niti bilo kojoj drugoj prepreci. I, da ne bude zabune, to ne znači da je močuga prosečnog srpskog glumca toliko tanka da može da se provuče kroz dva-tri sloja gustog tkanja već da su srpski glumci prirodno obdareni veštinom astralnog projektovanja polnog organa izvan toplog gnezda donjeg veša. Srpske glumice, doduše, ženskom slabošću ograničene, povedene zapadnom modom, moraju da se ogole, što im njihove kolege srpski glumci omogućavaju, sa gnušanjem cepajući čarape i gaće i zadižući suknje, iako bi njihova veština mogla da prevaziđe i tu prepreku te da omogući prosečnom gledaocu srpskog filma prizor potpuno obučenog seksa.
Raditi nešto nevoljno , na silu,nezainteresovano.
-Brate viđaš li Gagu?Čuo sam zaglavio na mardelj?
-Ma nije brate ,viđam ga ja po gradu ali nije više sa mnom kao što je bio pre.Sve mi se nešto javlja preko kurca , jebem li ga šta mu je...
Arhaični naziv za hot lajn.
Slično kao kad jedete putem gledanja emisija Džejmi Olivera.
Spoj snage i ambicije u mladoga čoveka. Gaziš preko mrtvih. Voziš velikom brzinom ne obazirući se na žrtve. Doduše, katkad ukuljučiš brisače, čisto da spereš krv sa šoferšajbne.
Tvoj cilj opravdava sva sredstva.
Jedino nisi svestan da ti je za pišanje preko glave potrebna pogolema kita i pojači pritisak mlaza.
1948.
- Ljudi, pobogu, igralo se dete sa aparatom, skala je slučajno na radio-Moskvi.
- Čiča, samo najosnovnije i polazi sa nama.
- Mislio sam da neće trebati, ali: je l' znate, bre, vi ko je moj sin!?
- Pa on nas je i poslao, druže.
- Vo imja otca i sina...
2000.
- Dućo, zvao Sloba da mu se pomogne da ga ne pošalju u Hag.
- Ma pusti me, Mile, sa tom komunjarom, sad su došli ovi ''novi'' naši, pišam preko glave!
- Stvarno, kume, imaš nešto žuto po čelu i kosi.
Zagoreli likovi koje je muka toliko stisla da moraju da upale DM sat televiziju i pošalju poruku koja na kraju ispadne duža nego neko rendom proseravanje Jovana Deretića o srBskoj istoriji dugoj 19.000 godina. Lakše pronađu predmet za onanisanje nego Branko Kockica maloljetnicu na ulici jerbo je njihova ciljna grupa sve od 6 do 96, ali ipak konkretno saopšte željene izglede đevojaka ili (nerijetko) momaka sa kojima bi opštili u dobru i zlu.
Samci koji srodne duše traže preko TV poruka su na skali iritantnosti daleko ispred Amidžića, Ivanovića, rendom babetina koje se pojavljuju na lokalnim televizijama nakon 23h i zadnji dinar isteruju iz džepa maloumnom narodu kako bi mu prorekle sudbinu, te glasa Lee Kiš. Sreća je što ovi samci rijetko izlaze u javnost, sreća je takođe što su uglavnom mirne ćudi pa ih nećete prepoznati među svijetom i kad izađu u javnost, nesreća je što njihova količina uopšte nije mala, u stvari sve ih je više i više; naravno zbog činjenice da su lokalne vonabifejms fufice podigle svoje kriterijume pa miris njihovih pičoka košta malo više nego ranije, a pošten svijet nema para u ovim zlim vremenima pa je izgleda DM sat televizija jedino što preostaje drkačima koji sate i sate dnevnog svjetla troše na balavljenje pored uključenih monitora.
Samac koji srodnu dušu traži preko TV poruka ne voli sebe, u stvari toliko mrzi sebe da mu to slanje poruka uopšte nije ispod časti, on suštinski ne voli ništa, ne osjeća strast prema mnogim stvarima osim prema vlažnim dojkama i nabubrelom vaginom, svemu oko sebe pristupa krajnje površno i boli ga kurac za sve, on živi jer se rodio a nema ništa drugo da radi.
Ako, ne daj Bože, pročita neku knjigu to je zato što mu je obavezna za lektiru i ne gine mu zacimentirani kec ako je nije proturio kroz prste, sa druge strane ako ne ide u školu, neće pročitati tu knjigu osim ako nije nešto poput "Pedeset nijansi siva" ili neka druga Bačićalimpićka kojoj će iskvasiti korice u neobuzdanoj težnji da svoju tečnost podijeli sa ostatkom svijeta koji je nije željan, ili misli da će tako nabaciti neki štos za muvanje iz tog nazovi "književnog djela".
Neki od ovih samaca su toliko uporni da broj svog telefona u poruci napišu i po petnaestak puta, možda zbog toga što ih konstantno ignorisanje od strane traženog pola više nervira nego kad vukajlijašu nestane struje u sred pisanja definicije pa mu sva govna odu uzalud ili zbog toga što je viđenje pičoke za njih odavno postalo pluskvamperfekat pa žude da sladunjavi miris osjete još jedan put.
O samcima kao likovima se u narodu ne zna puno, uglavnom su poznatiji brojevi njihovih telefona nego oni sami, ne ističu se previše, mogu to biti vozači autobusa, ulični svirači, inžinjeri, advokati, gimnazijalci, operski pjevači, ali će uvijek biti tu da vam pokvare i onaj jedan jedini put kad naiđete na jednu od ovih nesrećnih televizija koje njima služe kao kurvama oglasi.
POZZ ZA REZIJU IZ SRPSKE VIROVITICE !!!! MOZE LI ONA OD TOME ZDRAVKOVICA EJ BRANKA BRANKA BRANKA !? A OVOM SAMCU STO TRAZI ZGODNU PLAVUSU ZA OZBILJNIJU VEZU TRIPUTA JEBEM MAJKU NA SREDINI GRADSKOG TRGA, VELIKI POZDRAV I HVALA !!!
Životni put uspešne porno glumice.
Uzdužna polovina prvo zaklane, a onda i lepo uređene obezglavljene svinje, čija povoljna cena i mogućnost plaćanja na rate odbijanjem od plate čine samu srž, ali i svu lepotu sindikalnog udruživanja.
- Milutine, da te pišem za polutku?
- Na koliko rata?
- Sedamdeset.
- Piši. Jes' da sam već pis'o četir' tone uglja, dvan'es' gajbi jabuka, pedes' tegli krastavaca, i dvesto kila brašna, ali ajd'... preskočićemo more ove godine.
Put koji svaka naša muzička ''zvezda'' prođe od rodnog sela do Granda...
