Izraz kojim nam naša ljepša polovina (ili neki manji razlomak) stavlja do znanja da želi da se kuturnije ponašamo, u najmanju ruku, makar da pazimo na izražavanje.

Mada, najčešće je to izraz klasičnog podjebavanja i pokušaja kontrole, te testiranja dužine živaca.

Некада давно, у галаксији далекој, када се с' брда на брдо дозивало на прело најважнија ствар на одежди сваког прелџије који је хтео ил' да се жени ил' само да собали којекакву расну мираџику у курузе био је колир. Арахични израз за крагну на кошуљи која је морала да буде савршена, да се види из какве куће прелџија долази и у какву кућу ће потенцијална млада да се уда, што је снајперисала старамајка дотичне из жбуња за време 'ватања у коло од стране будућих младенаца. Колир мора да буде чист, бео и прав. Ништа црнило око врата од тегљења букве из забрана, ништа покривљени шпицеви од гуња, ништа џиберски раскопчано једно дугме превише, све мора да буде како треба.

Пошто је то време прошло да се осврнем данашњим данима јер опет ја знам најбоље и имам веома нескромно мишљење. Што се шуље тиче и крагне ништа се није променило, једноставно када пређеш одређени број година мораш да је имаш све и да ти је драже да суботом увече изађеш у старкама које си купио 2005. на екскурзији у Паризу у локалној анархотриперској радњи и Лед Цепелин 2 мајици. И ако идеш у локалну кафану са намером да се одељеш од вињака к'о нездрав мораш да обучеш кошуљу, ако идеш у локални клуб да слушаш ортаке чији репертоар знаш напамет и убеђен си да би боље сам одсвирао све инструменте и отпевао све песме од њих-мораш јебено да обучеш крагну. Зашто?

Зато што нећеш јебати без крагне и ту не мислим на сношај уопште, свеједно да ли си пошао са циљем да инсертујеш ниспе у ваџајну и да ли си уопште то и урадио. Једноставно не'ш јебат'. Јер ниси достојан оних које вреде а оне које би и могао једноставно нису вредне тога јер не поштују шуљу што значи да не поштују ни саме себе што даље значи да нису вредне ни "Мож' се мрднеш лома, не видим пренос Фенербахчеа" обраћања. Шуља је оличење педантности, труда и самопоштовања код мушкарца и сваки трве мужјак мора да се носи тиме. Одело би било следећи ниво али нажалост није адекватно за све прилике док је крагна увек прихватљива. Испоштуј себе, покажи да имаш јајо, да ниси слина, да си у животу као што је твоја кошуљица: твоји ставови су оштрих углова као твоја крагна, савршено знаш шта желиш као што је она савршено испеглана, уредан си и на месту као што је она уредна и умесна и жене ће то да нањуше и поцепају те к'о Гарфилд врућу лазању.

Још једна мудрост од мене, никада али никада не треба носити три типа кошуље. Прва је најгора и то је она којој марка вришти на сиси и унижава те као људско биће којем је одежда важнија свега а такође те окарактерише и као некога ко осим што се гледа у огледало дуже од невине младе воли повремено да се крне и у двојку.
Друга је розе кошуља, то не стоји добро никоме јер је једноставно геј. Та срања о томе како треба прави алфа да би носио розе је срање и нема везе с' везом, још се није родио тај којем добро стоји розе кошуља а воли жене и тачка.
Трећа је облик ношења дотичне уствари, а то је младомајмунисање са раскопчаним дугмадима да се обзнани обраслост попрсја и да до знања имање истих таквих длачурина и на препонама. Прави мушкарац то не ради, кошуља то сама каже и нема потребе за таквим испадима џиберовања.

Носи кошуљу и она ће носити тебе.

Fudbalski sleng koji označava odbijenu loptu, koja vam se sama poslužila na tacni i vaše je samo da je unesete u gol. Ne morate biti Inzagi, koji je bio specijalista za ovakav vid postizanja gola, dovoljno je da loptu punom, ili špicem, prosledite između dve stative, a da visina ne bude kritična.

Ljudska greška prouzrokovana nedovoljnim aktiviranjem cerebralnog korteksa svaki put u određenim situacijama. Da, baš svaki put kad naručiš pljesku u Paprici zaboraviš da staviš urnebes, i kažeš "Ma, sljedeći put." sve dok se jednom ne zapitaš šta ako ne bude tog sljedećeg puta. Da li je to zaboravnost, nesposobnost ili jednostavno sistem "na jedno uđe na drugo izađe", niko ne zna. Zna se da ljudima ne možeš dokazati da 4 ujutru nije pravo vrijeme za telefonski razgovor o samospoznaji i drugim psihološkim aspektima svoje ličnosti, kao što se i zna da ako jednom dobiješ nadimak koji ti se ne sviđa, ostaje ti za života. Da ne pominjemo još mnogo drugih ostalih stvari što našu dragu državicu čini sistemskom greškom u očima velesila, što je otprilike i uzrok mnogih nesuglasica na našim prostorima, zanemarivši geografski položaj kao jedan od razloga za iste. Elem, ako je ovakva greška jednom uočena, potrebno je napisati novi program za sistem, koji će istu grešku ukloniti, resetovati sistem i nastaviti dalje kao što je i sistemom određeno. E sad, to što je naš sistem robustan, to je druga priča. Ne možeš ti lako dokazati nekom brđaninu da u vunenom prsluku ne možeš da izađeš u neki otmeni klub gdje vire sisići iz topići i pičići iz minići, iako je to običaj u njegovom selu kad izlazi na prelo. Isto tako, ni gospođi iz grada ne možeš objasniti da motika ne ujeda i da je katkad korisno zamahnuti njome poneki put u pravcu zemlje. Alergija na promjene je, izgleda, najveća sistemska greška svih naših sistema.

Još je Haron rekao da se budala uči na svojim greškama a pametan na tuđim. E, kod sistemskih nema onih koji su pametni. Siguran si da će da se desi svaki put ako se stvore odgovarajući uslovi, kao što si siguran da Džerard neće napustiti Liverpul još pešes godina ili da će tvom drugaru alergičnom na jagode izrasti treći i četvrti rog ako mu iste daš. Doduše, desi se ponekad izuzetak, krv iz donjih, pređe u gornje dijelove tijela, mozak dobije jaču struju, aktiviraju se prašnjavi dijelovi u glavi i eto ga, sjetiš se da si jedno stoput pogriješio na istim stvarima i da je red da se to promjeni. A sutradan, sistem će da se vrati na staro, kad povratna sprega pokaže da je urušavanje sistema samog u sebe ionako neizbježno.

Na mašinskim sklopovima javlja se usled trenja ili dotrajalih električnih instalacija, kod ljudi isključivo usled umora, zamora ili premora.

Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.

Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.

Rečenica kojom obavezno počinje kritika matoraca upućena mlađoj generaciji, ne samo u današnje vreme nego oduvek.