Dva metra ispod zemlje. Raka. Sanduk.

Ali pošto nam se ta činjenica ne sviđa, hajde da se svi pravimo da će nam umesto crva jednog dana društvo praviti harem večito nevinih plavuša u besplatnom klubu gde se pivo iz buradi pije na eks. Ah, da, i gde ima harfi ili gde svira Džimi, zavisi od muzičkog ukusa. I viskija. I besplatnog seksa za sve, opet.

Odlazak na studije.

Ух, најлакше би било да се посерем по томе, али нећу, него чекај да смислим одговор који те неће повриједити и нећеш се сморити.
Дакле одговор или мишљење је апсолутно негативно, само ћу ти га ублажити.

Pseudo-šeretski izraz koji hulja upotrebljava kada učini neko nedelo i jasno daje do znanja žrtvi da pokajanja, niti pravog izvinjenja, nema.

Na desktop-u života ovo je Shortcut to Success (najpre onaj materijalni, a sa njim posle može da se kupi i uspeh svake druge vrste, u zavisnosti od toga na kom polju želi da bude ostvarena vaša svestrana ili svestraNKna ličnost). Živeti sa jakim želucem i odličnom probavom, kako bi se nakon brzog metabolisanja progutanog otrova što lakše posrali na sve društvene norme, moralne i ljudske vrednosti. Pojedinima su anatomija, patologija i sudska medicina na fakultetu služili upravo za dotičnih trening digestivnog trakta, kako bi kasnije bez problema ispljunuli mitološku cifru koja će naoštriti njihov skalpel. Ili je možda ipak moguće sterilisati i savest u tom hirurškom autoklavu? A kad se bude toliko isprljala da joj ni otkuvavanje ne pomaže, onda bez bojazni može zaplivati i u turbulenciji političke kanalizacije ili se bar učauriti na obali njene močvare. Uvideti prednost međustrankovnog transfera, po sistemu "okreni se kako vetar duva, da bi brže rasterao smrad oko sebe", naučiti napamet ideologiju, koja se hladnokrvno servira tupavcima, a svoj život organizovati po principu profitabilne ideotransformacije. Imati informaciju i ljude i potpisivati se svuda gde se može ućariti neka korist. Šta ima veze što neki sede na dva-tri radna mesta, a za ostala slobodna traže po par hiljada evra za zaposlenje? Važno je da otvaramo nove narodne kuhinje i gnjavimo sirotinju na ulici da daju neki prilog za još veću sirotinju pod devizom "Budi human!"... Ili lečimo karcinom dojke preko fonda Katarine Rebrače... Ili napravimo Farmu od dosadne svakodnevice hipnotisane gomile... Ili, aj da nabudžimo još neki pornić ili skandal, nešto nam je opala gledanost... Odavno smo postali imuni na taj zaštitni osećaj mučnine.

U najvecem broju slucajeva osoba koja prica nesto sto vi ne razumete,u redjem(skoro nepostojecem) broju slucajeva osoba koja je procitala veliki broj knjiga i poseduje zavidno znanje o odredjenoj oblasti ili o zivotu uopste! Tipicna vrsta roda "načitanih" jeste politicar koji na lokalnom ili globalnom nivou pre svega nase drzave pokusava da se izbori za vlast! Osobu koja je stvarno načitana necemo detaljnije odredjivati zato sto su to uglavnom oni koji su "prolupali jer su puno citali"!Paradoks je sto osobe koje su "načitane" u zivotu nisu procitali vise od dve knjige i to je jedna obavezna skolska lektira tipa(Orlovi rano lete..) kao sto vidite koristio sam rec PARADOKS sto vam sasvim sigurno ukazuje na to da sam "NAčITAN"!

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

Vrlo raširena situacija, u kojoj devojka nema stalnu, zvaničnu vezu, ali vodi bogat seksualni život, često bogatiji i od onih koje imaju momke ili muževe - bilo da često menja partnere, stupajući u jednokratne kres-kombinacije, ili da se povremeno tajno sastaje radi seksa s jednim ili više partnera, što iz nekog razloga ne sme da izađe u javnost (jer je partner, recimo oženjen, ili joj je profesor, šef...). U suštini, iako će mnogi osporiti moral ovakvih devojaka, one po pravilu imaju veoma visoke kriterijume i neće sa bilo kim, upravo iz razloga što im odsustvo neke formalne obaveze daje veliku slobodu izbora. Nasuprot njima, prave seksualne paćenice ćete pre naći među zauzetim ženama, koje po navici ostaju sa svojim momcima ili muževima, iako nisu baš zadovoljne svojim seksualnim životom. Takve će lako pasti iskušenje da traže ljubavnika po principu "daj šta daš", jer je svaka promena bolja od monotonije u kojoj žive. Tako će rezultat biti - loš dečko/muž, a još gori ljubavnik.

I zato, kada muškarac hoće da startuje curu, prethodno pitanje koje mora da razreši da bi procenio svoje prave šanse, nije "ima li dečka?", već "da li se, s kim, koliko i kako jebe?" Razume se da je lakše smuvati curu koja pre svega nema zadovoljavajući seksualni život, a to da li je formalno u vezi/braku, ili ne, sasvim je sporedno.

Dobar razlog da vlasnici i menadzeri kafica,restorana,pekara,frizersko-kozmetickih salona odrese kesu.Jer sanitarci nema boga kad dodju da nesto "nesanitarno" i van propisa ne nadju.

Osoba koja ima isprogramiran život.

Strah od Deda Mraza. Endemska vrsta fobije - postoji samo u zemljama bivše SFRJ, kod ljudi koji su kao deca primali paketiće u društvenim firmama svojih roditelja. Za razliku od kapitalističkih zemalja, gde je gospodin Klaus najbolja reklama za igračke, te stoluje na najlepšem delu tržnog centra, ovde ulogu obavlja neko ko nema pametnija posla, nije gadljiv na hranu u menzi, pa time ni na zbunjenu i neuglednu decu čistačica i domara, koji u samoupravnom sistemu zaslužuju iste paketiće kao i deca direktora. Zabava za decu treba da ostane u duhu proleterijata, te tako nema suvišnog i neukusnog buržoaskog ukrašavanja. Jedna jelka, pometena sala, ugašeno svetlo i neki čovek maskiran u Deda Mraza po principu nešto crveno, neka kapa i nešto kao brada (pravu bradu nije smeo da ima da ga petogodišnjaci ne bi zamenili sa četnicima). Ako se ne može pronaći brada, može da posluži i plastična maska sa vašara, izrađena u rusko-rumenom stilu, nasmešena kao licemerni kinez. Pošto dece ima puno, kod deda mraza nema zadržavanja. Provuku te kroz mrak i gužvu, stave te u krilo kod znojavog crvenog čoveka, pod svetlost reflektora, škljocnu fotografiju, onda roditelji skoče na tebe iz mraka i odvedu te. Pošto si već u Deda Mrazovom krilu počeo nekontrolisano da plačeš, i sad ne možeš da se zaustaviš, roditelji brzo otvaraju paketić i daju ti žele zeku ili cipiripi blok. Smiriš se, pogledaš šta sve ima u paketiću i polako zaboravljaš na traumu. Lik Deda Mraza ostaje zaključan u podsvesti. Onda posle pet godina odeš kod druga čiji je tata automehaničar, da pogledaš ekranizaciju ,,It'' od Stivena Kinga. Dok se on i njegova sestra kikoću scenama iz filma, ti se znojiš i privlačiš sebi kutiju neotvorenog jafa keksa, koja vam je ostavljena za posluženje.

1) Drevna i mistična tehnika vrednovanja usluga. Ne zna se tačno gde je, kada i kako nastala ali neki istorijski izvori tvrde da su ti isti koji su je izmislili jednog sunčanog petka oslobodili izvesnog Varavu, što se kasnije poprilično loše odrazilo na njihovu brojčanost. Za ove tvrdnje, međutim, ne postoje dovoljno opipljivi dokazi. Ono što se ipak sa velikom sigurnošću može reći to je da su se šacometrijom oduvek koristile tri profesionalne kategorije : majstori, zanatlije i stomatolozi. Tako je ostalo i do dana današnjeg. Metodi šacometrije se umnogome razlikuju od standardnih tipova naplaćivanja. Naime, dok ostali sistemi cenu određene usluge formiraju po principu utrošeni materijal + lični trud ( aka ‘RUKE’ ), šacometrija koristi tzv. ODOKATIVNI PRISTUP ( ‘od oka’ ; prim.prev. ) kao glavnu metodu prilikom naplate. To u slobodnom prevodu znači da se cena bazira na osnovu vašeg izgleda, geografskog porekla vašeg odela i cipela, marke vašeg automobile i sata na ruci ali i parfema koji koristite. Sam postupak je izuzetno komplikovan i uči se godinama. Možda je ipak najbolju definiciju šacometrije dao Kralj Petar I Karađorđević : ‘ Što lepše budeš mirisao, smrde će više da te oderu ‘. Dobro, ok. Nije to rekao, ali nemojmo biti baš toliko sitničavi…

2) u našem narodu veoma rasprostranjen postupak merenja tj. premeravanja. Umesto metara, centimetara, kilograma, litara i ostalih standardizovanih mernih jedinica, u šacometriji merimo korake, prste, lubenice, prazne čaše a izrazi tipa ‘pun kao oko’ i ‘ma, proći će sigurno’ samo su jedni od brojnih dokaza o popularnosti ove metode.

E, ovakav seks nije bio skoro. Em su coveka platili, em se izreklamirao, em nas sve, kolektivno, izjebao u mozak sa tri jedne te iste pesme i em je jednu od te tri, nazovi, kompozicije poslao na Evroviziju.

Ako često gledate MTV i slične televizije primetićete neke zakonitosti vezane za ovaj fenomen. Bitni elementi koje će vam olakšati prepoznavanje (i kasnije lakše izbegavanje) istog:
GLAVNI ELEMENTI:
-glavni crnac-neizostavno sa tetovažama, pirsinzima, gvoždjem na zubima, lancima do kolena i sličnim glupostima koje ga čine "jedinstvenim" i "unikatnim",tj. glavnom i najopasnijom facom u kraju
-sporedni crnci- takodje izuzetno "opasni" likovi koji mašu ko kreteni oko glavnog crnca(TM), mršte se, pokazuju svoje lance (jer izgledaju vrlo slično kao i glavni), i dobacuju povremeno po koju recenicu u pesmu glavnog crnca
-Crnkinje- mnoštvo devojaka koje imaju ulogu da pokažu kolike su ustvari face crnci, neizostavno polugole (ili čak potpuno gole). Njihov glavni zadatak je mahanje i mešanje guzicama i sisama koje crnčuge u spotu 'vataju (ako ne i gore) čime kao da žele da pokažu kolike su prostakuše i fukse.
-Automobili- Po definiciji italijanski (Ferari, Maserati ili Lamborgini), nemački (Mercedes, Maybach), Hummer i naravno Cadillac Escalade. Svi imaju neke od navedenih automobila, i za divno čudo SVI tvrde kako su baš njihovi unikatni (što dokazuju time što ugrade negde svoje inicijale i slično i tobože pričaju da niko nema toliki prečnik guma kao oni, iako o automobilima pojma nemaju...)
-Slowmotion kadrovi koji ih prikazuju kako se voze po svojim siromašnim hood-ovima iako ne znaju ni sami koliko para imaju ili u nekim drugim akcijama
SPOREDNI ELEMENTI:
Bazeni puni crnkinja, košarkaški tereni, pištolji i drugo oružje, marame na licu, kadrovi kako ih panduri ugnjetavaju, tompusi...
Svaki dan izlaze novi po principu copy-paste, proverite!

Pali andjeo, jednom najblizi samom Bogu...

Lucifer je bio najlepsi i najmudriji od svih andjela, ali je postao svestan svoje lepote, i iskvario je svoju mudrost, postao je arogantan (veliki greh)... Nakon sto je Bog stvorio ljude naredio je svim andjelima da se poklone njegovoj kreaciji, sto su andjeli i uradili, svi osim Lucifera koji je pitao Boga: "Zar da se sin vatre, pokloni sinu gline?"...

Prvi rat na nebu je otpocet jer se Lucifer udruzio sa trecinom nebeske vojske da zauzmu mesto kao vladari Kraljeva Nebeskog tako sto ce zbaciti Boga i njemu verne andjele. Tokom rata, koji je trajao 9 dana, Luciferove snage su, iako brojcano nadmocne, privremeno napredovale, ali su ipak izgubili... Lucifer je izbacen iz Kraljevstva Nebeskog i sa trecinom nebeskih legija (oko 133,306,668 andjela vernih Luciferu). Neki veruju da je pao na zemlju, neki da je poslat u Pakao (koji je kreiran pre Adamovog izgnanstva, za koji neki veruju da je stanje duse, a neki da je to planeta)...

Bilo kako bilo, ja verujem da on u principu nije los. On jeste kreator greha, ali je na nama, upotrebom slobodne volje (koju nam je dao Bog) da pocinimo greh ili ne... Npr, on je Kainu dao opciju da ubije svog brata, a Kain je svojom slobodnom voljom to ucinio... Koliko ja vidim Lucifer u ovoj prici nije zao... Kao i u svakoj drugoj prici vezanoj za greh... Ako ja namestim pistolj, a ti njime nekog ubijes, da li sam ja onda los ili ti?

Redovni inventar beogradskih GSP stajališta. Reč je o uglavnom mlađoj utrenerčenoj muškoj osobi, koja sa rukama u džepovima stoji naslonjena na obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, svesrdno češući repni pršljen o obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, a sve to dok sa ostalim sapatnicima na stanici čeka prevoz.

Osim po navedenim osobinama i radnjama, ta osoba je prepoznatljiva i po posebnim tehnikama ispuštanja izlučevina iz usta, po kojima je i dobila naziv iz definicije.

Situacija koja se sreće prilikom usaglašavanja mišljenja u društvu gde postoje dijametralno različiti pogledi, bez obzira na bitnost same teme o kojoj se diskutuje. Što više pokažete razumevanja i tolerancije prema suprotnoj strani, potajno očekujući sličan tretman, šansa da zaista budete iole realno sagledani se automatski, rapidno smanjuje.

Nekadašnja fam fatal sada sputana u četri zida, zarobljena decom, mužem i ostalim priključenim članovima, priključnim uređajima i proključalom vodom, među svim tim prokletim papričetinama koje se beloluče, stavljaju u turšiju, spremaju kao ajvar i šta sve ne. U stvari možda ona i nije bila u mladosti baš tolka fam fatal, ono, bio u nju zaljubljen drug iz odeljenja njenog brata, i onaj čudni čovek što došo jednom za fiću, al kako vreme odmiče ona sebi sve lepše i lepše izgleda u prošlosti, dok se slika konačno, malo po malo, besomučnim štelovanjem gladnog ega za sjajem ne poklopi sa Monikinom. A posle ko da je razuveri.

Al da ne grešimo dušu ima i pravih Monika Beloluči al kojima se nekako prišljamčilo to lol u novom prezimenu da ih podjebava i da im se smeje u lice kao i ono od čega su toliko bežale. To su po opštem verovanju one nedostižne, visokih kriterijuma što lakiraju... ustvari ne, sad se nadograđuju nokti, pa onda ti nokti nestanu negde u vihoru prohujalom, zameo ih vjetar, a ostanu prsti što smrde na luk, jer gle, naučiše očas posla da beloluče za muža seljačinu. (Što bre seljačinu?)

Al, u principu, ko ih jebe, što se nisu dale Bajagi kad im čovek lepo pevo preko Čorbe Ja sam se ložio na tebe, sad bi išle u Istru na more, i jele buštrige i šaćule kod Ćića, mada bi morale kući da slušaju Alu, pilule za lilule i tekilu gerilu, al bolje i to nego paPRIka: sisata, guzata, kurtovka, šilja, lomna u struku dok ih ljušti razvija desnicu ruku.

Nekada davno se originalnost odeće procenjivala izmedju ostalog po tome da li ima etiketu, tj deklaraciju ili nema, gde je i kako ušivena i naravno, šta na njoj piše. Pa se tako posle mnogo većanja i skidanja gaća na lokalno formiranom sudu za autorska prava i intelektualnu svojinu sastavljenu od par tvojih drugara utvrdjivalo da li je LEVI'S 501 koji si kupio original ili pazarac. Takodje se po principu presedana tj direktne empirijske prakse utvrdjivalo da li je bolji grčki ili američki.

Danas su ti i takvi brendovi ostali na ceni ali je sve više španskih, talijanskih i francuskih Mango, Springfild i ostalih polu marki koje tamo odakle su i nisu baš mnogo omiljene(misli se na upravne zgrade, ne na proizvodnju, proizvodjna je u Bangladešu, naravno).

Normalno da normalan čovek, koliko god antiglobalistički nastrojen i anti-Miškovićski jer je on uvoznik za 90 posto svega toga, ipak, hteo ne hteo, mora da nosi te i takve dreške jer su ruku na srce kvalitetnije od naših koje nemamo i od onih sa buvljaka koje znaju da budu i skuplje.

U svoj svojoj različitosti imaju jednu istu osobinu. Sve one imaju po 16 etiketa i rezervnih dugmadi (valjda su provalili naše traume iz devedesetih). Etiketa i deklaracija je toliko da ako je majica u pitanju ili kupaći, moraju da se odseku da bi se uopšte to moglo nositi.
Poneke face ipak to ne urade pa nije redak slučaj da iz kupaćeg vire bele deklaracije ili se vide ispod nekog poluprovidnog bodija. Šta ćete, puste devedesete su ostavile traga!

Pođimo od pretpostavke da je u današnje vreme (a možda i oduvek) skepsa, kao osnovna smernica toku naših misli, mnogo korisnija od dogme. Uzmimo, zatim, u obzir laži koje nam se serviraju svakodnevno, krenuvši od sitnih i prostih duša, malih ljudi kojima je jedini cilj da zajebu, pa se u svoj toj njihovoj moralnoj neodređenosti ne može zaključiti čak ni da su zli, preko lokalnih tračeva uz kafu po principu 'šta smisliš - to lupiš, nema veze ko će najebati', pa sve do javnog servisa za (proizvoljno) informisanje, medijske vangle za taloženje šlajma. Zaključujemo da medalja više nema dve, nego 3+ broj strana, pa se ne može sa sigurnošću znati da li je istinitost jedne tvrdnje dokazana samo zato što je dokazana lažnost druge, jer postoje i treća, četvrta, peta... Istinu ne gaji niko, jer je istina dosadna, ona nema sposobnost da se širi i putuje kao što to znaju trač ili laž, pa mu ona dođe kao neki hendikepirani rođak kome se rodbina licemerno smeška iz čiste pristojnosti, dok gleda da ga izbegava u svakoj prilici. Ljudima se, preko TV-a, novina i interneta serviraju činjenice sumnjivog kvaliteta, pa ko hoće, neka navali, laž se lako vari, a ko neće - ostaće gladan čekajući da se istina posluži. Jer, lakše je živeti u zabludi nego dovesti u pitanje sve u šta se verovalo, uzdrmati ceo sistem 'vrednosti', isključiti TV i uključiti mozak i dezinfikovati teledirigovanu svest. Laži i obmane su svuda oko nas, a istina...istina je negde tamo.