Situacija koja se sreće prilikom usaglašavanja mišljenja u društvu gde postoje dijametralno različiti pogledi, bez obzira na bitnost same teme o kojoj se diskutuje. Što više pokažete razumevanja i tolerancije prema suprotnoj strani, potajno očekujući sličan tretman, šansa da zaista budete iole realno sagledani se automatski, rapidno smanjuje.
S: Volim narodnjake znaš, popularno je, svi ortaci to slušaju.
E: Ma ojebi sa tim seljacima, elektronska muzika je jedini pravi novitet na globalnom nivou, budućnost.
S: E ajd ne seri, sa tim globalnim sranjima...
R: Alo ljudi daj zajebite te rasprave, ne vredi raspravljati o ukusima, evo ja na primer...
S: Šta ti? Još ćeš ti da mi pričaš o ukusima, što slušaš one narkomane.
R: Ne slušam narkomane, već ono što volim, po istom principu kao i vi.
S: Ma da, samo iz prošlog veka, jel’ ziv još ko od njih? Budi bre kao normalan svet, ha, ha...
R: U redu je sve to, ali zašto bi tebi to smetalo, nikome ništa ne namećem.
S: Shvati, pukli ste dečko!
R: Aukurac!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobra Dr.. :) +
Перспективан аутор. Иде пратња. :) +
Da, ako je nepopularan izbor onoga ko je tolerantan, onda je uvek ovako. :) +
Dobra :) + Jack objasnila komentarom.