Кинематографкси феномен у којем је уложенa огромна и непроцењива доза стрпљења, способности, труда и успеха.
Главни актер овог астралноортодоксног догађаја је наш легендарно прослављени редитељ Здравко Шотра.

Наиме, Шотра је пре свега један стрпљив и врло паметан човек, који у свако своје нове остварење улаже ненормалну енергију и снагу како би све на крају испало савршено.
Шотра има своју самосталну идеалогију која је јединствена у свету режије. Филмови пуни романтике, описање љубави, нежности и љубавних остварења. Једноставно је немогуће замислити филм у којем Шотра износи радњу хорор филма.

Па многобројним кинематографским остварењима, можемо да створимо неку нашу слику у глави како би изгледао један Шотрин договор и кастинг пред снимање филма.

Rečenica koju izgovaramo kada vidimo na šta je spala domaća kinematografija, i kakav je kvalitet današnjih glumaca, čast izuzecima, aludirajući na čuvenog Batu Živojinovića koji je glumio u 90% ex - Yu filmova, i ostavio za sobom neka od remek - djela filmske umjetnosti.

Veoma iritantna, nažalost neretka pojava. Amerikancima predstavlja toliki problem čitanje titlova da njihova filmska industrija radije snimi taj film u svojoj režiji i na svom jeziku jer izračunaju da im se tako više isplati pošto znaju da niko neće doći da gleda titlovan film. Moraju da sažvaću priču kako bi narod razumeo radnju, da ubace svoje fazone koje smo videli sto puta u američkim filmovima jer znaju da to prolazi kod domaće publike.

Kada si jedan isti film gledao milion puta, i svaki sledeci put se nadas da ce se zavrsiti drugacije.

Jebanje sa Azijatkinjom.

Merna jedinica za vreme kod male dece.

Povod za povraćanje.

Жена која је остала без мужа. Може бити развод, трагично настрадао, отишао са другом, у главном суштина је да га нема. Е сада, она је млада лепа, сви је желе али на првом месту је њено дете, а она не жели да њему нађе замену за оца, иако пола града дрка на исту ту "самохрану мајку". Радња иде полако, и обично на њу налети исто неки лик, кога је жена шутнула, узела му све паре и одвела децу. Када се женином детету свиди тај мушкарац, тј пријатељ, е онда исти може да је кресне. Они ће ту да се мало посвађају као у фазону, није им требао крес, тако су све покварили, и опет ће да се разиђу. Затим женино дете почиње да прави некакве заплете, пошто је наравно заволело тог мушкарца, покушава опет да их споји, и наговара маму да се опет састану. Када детету пође за руком горе наведеног, споји са мамом следи други секс и опет се спајају жена из филма и њен јебач. После овога филм се завршава, они живе у неком мирном граду, имају пса, и камионет паркиран испред велике куће са гаражом.

E sad , kako da počnem osim da kažem da smo mi Srbi takvi , volimo da ostavimo lični pečat u svemu što radimo . I tako , ni tonska obrada nije izuzetak, štaviše ona je pravo ovapoćenje srpskog duha u kinematografiji.U ovom slučaju spojeni su naša tradicionalna ljubav prema muzici i melodiji i težnja da izbegne nametljivost reči . Zašto , pitate se vi ? Kako ? Ne razumem ? E pa lepo . Znate onaj trenutak kad na tv-u nema ničeg , ama ničeg pametnog za gledati (što je u poslednje vreme vrlo česta pojava - al o tome nekom drugom prilikom , a možda ni tada ) i onda ste prinuđeni da sednete i odgledate jedan film naše produkcije . E sad najbolje se ovakva pojava vidi u manje poznatijim filmovima kod kojih je mogućnost da vas bilo humor , tuga , nostalgija ili pak gađenje omete u opažanju ovog fenomena znatno manja. I onda kreće dijalog , gotovo neprimetan , nečujni splet rečenica koje likovi izgovaraju . Taman pomisli čovek : " Gle nemi film" , kada ga preseca muzika u pozadini-atomska bomba rekli biste , ali ne , to je samo zvuk harfe . Zatim opet bujica beščujnih glasova , a zatim pucanj, paljba , eskplozija u filmu , koja deda Radojka , koji od 73-e nije ustao iz kreveta čak ni da piša , već je onako iz navike krenuo u nokšir , e tog istog dedu tera da se stušti niz stepenice sa sve puškom u ruci , a zatim pohrli kroz ulazna vrata , vičući - "Nemci, jebo im pas mater , Nemci , ne pucajte dok im ne vidite beonjače " .

Fraza koja se takodje po filmovima pominjala a razni su je upotrebljavali za Cecu Bojković, pokojnu Stanislavu Pešić i tu i tamo Nedu Arnerić. Dobro, za Nedu nekad kažu i nešto drugo.

Znak da će se desiti neka katastrofa.

Situacija u kojoj se tada možete tada naći zna biti izuzetno nezgodna!

Телетабиси зa старијe.

Česta, pomalo čudna pojava, kako kod nas, tako i u svetu. Obično kad neko/a pita nekoga/neku koji je to film ova/j da mu nebi dalje objašnjavao/la samo kaže ime nekog poznatog glumca ili glumice koji glume u tom filmu (ako ih ima,naravno). Jer kod većine važi mišljenje da ako tu glumi neko poznat onda je film u startu odličan. U nekim slučajevima ista je stvar i sa režiserima.

Javlja se onda kad je na tv-u neka scena koja po svom sadrzaju nije primerena za nekog od gledaoca, tada zavlada tisina, a osobi (za koju sadrzaj nije primeren) se uputi neko pitanje kako bi mu se skrenule misli/pogled sa tv-a.

Кад човек одлучи између књиге и ВХС касете да уместо поломљене ноге ормана стави књигу.

Из неког (нама мушкарцима непознатог) разлога, женке у току гледања нама изузетно драгих, најчешће култних, акционих филмова, имају један од оних ја-сам-много-паметна тренутака изазваних хормоном феминосерином, кад једноставно не могу а да не прекину тренутак акционе напетости. Тада настају овакви убитачни одговори:

Ekipa naoruažna najmodernijom tehnologijom koja u potrazi za drevnim istinama, naftom ili zaboravljenim blagom,(obično negde usred Antarktika) ne može da odoli iskušenju, te oslobodi drevno zlo, bilo sa naše, bilo sa druge planete. To zlo niko živi ničim ne može zauzdati, osim glavnog baje u filmu, koji ga svojim šarmom, junačkim plećima i neverovatnom inteligencijom zajebe i tako spasi vaskoliki naraštaj.

Adekvatan opis za lika koji izgleda u najmanju ruku čudno.

Ако је филм/серија/емисија занимљив, одговори које гледалац даје се своде на ''Да'', ''Аха'', ''Добро, добро''.