Kad ti žena namerno žmuri tokom snošaja, pošto ne podnosi da te vidi srećnog.

Standardno pitanje kod penzionerskih bračnih parova.

Jupiter bijaše dijete iz dobre kuće Šćekića iz Berana i bijaše mu lagodan život dok nije upisa srednju jer tu dolaze problemi.
Otac i majka mu bijahu masu strogi te je ovaj mora baš da uči masu da bi ih zadovoljava (npr trojka iz srpskog nije smjela kući da se donese ako misli sjutra opet u školu da ide sa glavom na ramena).
Srednja ka srednja, cigari, drugovi, loše priganice i još gore palačinke. Popušti Jupiter u školu i na pismeni iz srpskog na temu ‘’brat Musli napada Hemofarm’’ dobija keca. Muka, plač, dreka, kako kući da se pojavi?!
Tu malom pametnom Jupiteru pade na um ‘’moga bi ja krealju moj da rečem ovijema mojima da sam dobiJo 4’,’ te tako i učinje i to je ujedno bila i prva laž ikad. Viđe Jupi da mu dobro idu laži i da mu je masu lakše tako pa poče sa pričom “ viđi ovoga što ti je mali znam ja Sandru jeba sam je iza borova proljetos kuravela obična’’ pa onda malo jače “ ostroga mi Mira i ja juče sa mojom nindžom išli 340 kroz kanjon morače bez kacige’’ i najjače ‘’znaš ti decxko, ko sam ja? Ja sam decxko mafija’’

otac dolazi na roditeljski veli mu nastavnik da Jupi ima sve jedinice
otac dolazi kući vadi svoju katanu iz špajza i kida glavu mladom Jupiteru na mjestu

појава коју сусрећемо само у америчким филмовима.....

Још један западњачки покушај да исквари наше дивне девојке.
Најгоре је то што им то полази за руком.

Oldskul herojčina, pravo mudo, moralna gromada od čoveka. Kralj Leonidas jebeni.
Ne jebe živu silu ni statistiku, bitno mu je da se izbori za ono za šta smatra da je pravedno.

Fabrike koje prave ovaj kalibar ljudi su na ivici izumiranja, tako da se ova fraza, nažalost, retko kada još čuje u ovim današnjim pederbol okruženjima, gde vladaju plašljivci, a ćorci zavode red u njihovo ime.

Edipov osjećaj kad je izlazio iz pičke materine. Kasnije je samo potvrdio to.

Usklik iznenađenja kada mladi junoša posle svoje prve šljake sa lopatom, vidi žulj na levici.

Najteži posao tokom ratovanja. Prolije se dosta krvi, ali kad to uspeš, samo najaviš juriš a i devojka više ne pruža jak otpor.

Vegetativna reakcija.

Započeo početkom 2011. godine.Kraj se ne nazire.

Himna iskusnih penzosa.

Pripovetka koju je svako pročitao kada je seo sa ćaletom da vozi po gradu...

Preteće obećanje devojci koju planiraš lešenjem da obradiš za međunarodni praznik rada.

Тренутак након ког у фудбалу, неком другом спорту или такмичењу престаје сва зајебанција и почиње да се игра озбиљно и прљаво.

Trenutak oplođenja jajne ćelije.

Još jedna stvar koja se savršeno uklapa u idiotski program našeg školovanja (već godinama uspešno proizvodimo intelektualne i fizičke bogalje).

Dakle, kada vaše detence stasa za polazak u školu, i posnosno ponese titulu "Djače Prvače", prvo šta morate uraditi je kupovina adekvatnih učila, zacrtanih po programu ministarstva, koje će vaše mezimče da izučava tokom godine.

Te knjige "za srećan početak", su napravljene tako da dete ništa posebno više ne nauči iz njih, ali da obavezno ( zbog svoje veličine, gabarita i količine) izvrše napad na kičmeni sistem prvaka, koji sve te knjige (OBAVEZNO) mora da tegli u samaru na ledjima, koji je obično teži od njega!!!

Kada sam pre oko godinu dana sproveo eksperiment, koji je za cilj imao da pokaže koliko teži prvačka torba mog malog komšije Alekse, ostao sam zapanjen...Vodeći se onom "triput meri-jednom seci" tri puta sam postavljao torbu na vagu- no rezultat je bio neumoljiv.... 13 KG!!!!

I ko je sada ovde lud....to ne znam,ali znam ko je zbunjen.Zbunjeni su roditelji koji za nove knjige bace prosečnu platu (osim sada kada su knjige besplatne, ali kao i sva čuda , i ovo čudo neće izdržati više od tri godine), zbunjena su deca koja se pod teretom "učila od olova" krive kao znak pitanja.

Zbunjen sam i ja jer se pitam ....može li naše školstvo niže da padne nego što je sada, sa torbama punim kamenja i ocenjivanjem u vidu zvezdica i cvetića

Реченица која настане у тренутку када угледаш цигане како су прострли деку и легли на оближњу ливаду. Кампују?

Onaj fini sigurni osećaj da ćeš gadno da najebeš. Nema ti spasa.

У стара времена, тако зваше љубав на први поглед.

Она је дошла са својим родитељима у новом вуненом џемперу, пртеној сукњици испод колена и у новим опанцима, на сеоској игранци. Изазвала је бурне реакције, локалних нежења... Он је стајао са стране... Њен ћале је, нестрпљиво чекао његову реакцију. Момак из добре куће, син трговца на добром гласу, био је идеална прилика за његову јединицу. Он је и даље стајао са стране, док су ћалетове набубреле очи од ракије, биле упрте само у њега. Одједном... његов поглед преко рамена у њен вунени џемпер, изазвао је невероватну срећу њеног ћалета.
Његов поглед, је за ћалета био, шатор, 300 званица, шарено мезе, главно јело, торта, трубачи.