Najjači čovek u Bosni i Hercegovini, sposoban da "opremi" 5 žena za 5 sati, a da na svakoj bude duže od jednog školskog časa (što je i dokazao, onomad u Posušju).
Ona slatka komšinica sa trećeg sprata koja se uvek javlja komšijama, ima sve petice u školi, i koja se uvek kulturno oblači i važi za primer kulturne devojke, a koju si sasvim slučajno sreo sinoć (jer te je izbacila kontrola iz GSP) kod Dušanovačke pijace, kako "guli kolena" tražeći svesku iz matematike u pantalonama lokalnog preduzimača.
Poređenje koje služi da opiše atmosferu u kojoj ste se našli:
Niko živi te ne zarezuje dva posto, delom zbog sopstvene zatupljenosti, delom zbog trenutno-mi-se-jebe-za-sve stava.
-I odem ja na to stovarište da pokupim biber crep, a ono desetak crnotravaca u siledžijkama, više očiju nego zuba, sede, loču i igraju stoni tenis. Jedan juri mačke viljuškarom, drugi čita "Treće oko". Ja im po' sata pričao šta mi treba, al' jok, kao da sam uleteo u prvi red na Sinanovom certu, ponapijali se i mrse muda, gledaju me belo i teraju u kurac.
Akvarijumska ribica veličine par cantimetara koja za sobom vuče govance u trakici koje je tri puta duže od nje same.
Permutovana verzija superheroja. Jedinstven saputnik. Skroman vitez. Ma šta vitez, prokleta institucija. Rastavljač i sastavljač. Racionalista i ludak. Sportista i kafanski čovek. Jedna osoba, i mnogo više od toga.
Nepoznat širem auditorijumu, on živi sam, u senkama običnih ljudi. Niko ne zna kako i zašto, ali on je uvek tu, ispravljajući tuđe greške i stvarajući lokalne heroje. U pozadini prilikom slikanja pejzaža od strane turista, u masi tokom davanja izjave građana o ekonomskom stanju zemlje, ili jednostavno na tribinama, skandirajući kako samo on zna. Sve bez ijedne kapi znoja, sa pogledom hladnijim od severnoatlantskih ledenih bregova.
Njegov uticaj je neprikosnoven. Nesumnjiv. Na granici nemogućeg. Kada gazi, imate osećaj da vojska maršira ulicom. Kada posmatra, prožima telo očima i diže dlake na vratu. Pri samo jednom susretu, stapa se sa vašim karakteristikama, otkriva mane i vrline, zalazeći u duboke predele vaše osobenosti, i čitajući vas kao širom otvorenu knjigu.
On zrači. Emituje energijom koja je ekvivalentna radijaciji američke nuklearne fabrike. Obuhvaćen tom sferom, on je zaštićen, uzdignut u očima drugih, ali i usamljen. Njegova unutrašnja borba je uzvišena. Tako običan, a tako veličanstven, njegova sama pojava fascinira, čak i izdaleka.
On je taj mit o kojem svi pričaju sa nesigurnošću. Njegove osobine su one koje plene i prenose se na druge. Ka njemu svi streme. Ali, niko nikada nije uspeo da ga dostigne.
I kako vreme prolazi, u betonu i dalje stoji isklesana priča o legendi koja je tuda hodala...
Profesorka u tehničkoj školi u Zemunu.
Prvi pravi znak da si konacno postao covek!Tada ti postaje jasno da sam mozes da biras neke stvari i da ti niko ne moze nametati svoje misljenje.Dok drhtavom rukom ubacujes papir u kutiju,u sebi mislis: ,,Jebote,postao sam covek''!
Praktično mitsko biće sa balkanskog područja, san snova svakog tipa koji se zasitio radodajki i glupača. U današnje vreme ugrožena vrsta pred istrebljenjem.
Uglavnom izraz koji se koristi za veoma interesantno tupave ljude.
Čovek koji je patentirao a često i koristio izraz "jebe se ko aždaja".
ČJZ(u mladosti): Spavao sam sinoć neku malu, jebe se ko aždaja.
Ortak: Hahaha ko aždaja, to Jovo zmaju.
Prema americkim filmovima noc kada prvi put novopeceni pubertetlija shvata da postaje muskarac i da polako poprima sve odlike istog...
Kod nas u Srbiji, u vecini slucajeva samo mit, jer velika vecina klinaca svoju spravu pocinje da silji na suvo, vec oko desete-jedanaeste godine, tako da zalihe koje bi prouzrokovale da mokri snovi stvarno budu mokri ne stignu ni da se naprave.
Izmisljeni dogadjaj u novijoj istoriji kada je srpski narod herojski ustao od kompjutera i otisao napolje da igra kosarku.
Manje ili više suptilna zamerka pametnjakoviću da vam bespotrebno prepričava titorijal o stvarima koje i mala deca znaju a moja baba rešava jednom rukom u po noći bez znojenja.
- Iskosi malo!
- Ćale brate, pa ne sipam prvi put...
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
- Jbg, neće...
- Nema veze. Probaćemo opet kasnije. Mislim da je to zbog stresa. A i mnogo piješ u poslednje vreme... Ajde probaj da mi ljubiš stomak!
- Eh sine, nije mi prvi put da zakazujem... ništa ne brini, zna deda napamet dalji protokol...
Ćale kad se zavali pred komodu i počne da gleda vesti na svim jezicima.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo.
- Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto.
- Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne?
- Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Sve što je potrebno srpskom seljaku kada mu na kapiju pokuca popisna komisija za fendovanje iole vrednih stvari u domaćinstvu, zbog neplaćenih dugova za poljoprivredni kredit.
- Miloradeeeeee, trči brzo čelobašće, prekrivaj Zmaja ceradom! Evo ih došli gamadi da fenduju!
- Pu! Jebo sam im mater, pa zar opet?! Evo trčim o'ma, a ti Živka puštaj s lanca onu našu džumaru da ih ispreseca! Nije jeo 2 dana, besan je k'o tigar!
Namerno veliko slovo. U pitanju je nadljudsko, vanvremensko biće, spremno da preživi i nadživi sve, otupelo na svaku vrstu bola i patnje, nepravde i svega lošeg. U trenutku kad mu je najteže, kad se oprašta od nekog voljenog, ovaj zmaj je najjači i najlepši, ostavljajući za sobom likove iz bajki, supermena, spajdermena i ostale.
Inače, Indirin je, za razliku od običnih zmajeva, poseban po tome što ga još niko nije video, ma koliko navaren bio.
- Slušaj sine, što nas ne ubije, to nas ojača!
- Onda ti ćale mora da si Indirin Zmaj...--------------------------------------------------
- Posle povrede Pantera, Patizan je u jako teškoj poziciji. Reklo bi se da ni Indirin Zmaj ne bi pomogao crno-belima.
(Anti)modni detalj, obožavan u krugovima današnje šabanerije, koji obara sve granice neukusa. Ako bismo ispod imbecilnog dizajna i gomile boja dopisali "made in China", možda bi stvar dobila smisao.
Snažan, veoma intenzivan, eksplozivan seksualni odnos. Razbijanje od seksa.
Čovek sa najnadrkanijim nadimkom u univerzumu. I to zvaničnim nadimkom, toliko prihvaćenim da se i ustanove poput škola zovu tako.
Pritom, u pitanju je čovek koji je pesnik, i to jedan od najboljih u svom pravcu, a da tu ne bude kraj, lik je još i pravnik i lekar! Pošto je između ostalih, pisao i pesme za decu, našao je za shodno da modifikuje svoj nadimak prema toj publici, da deci zvuči ugodnije, te ispade i - Čika Jova Zmaj. Blag, fin čovek, dobar prema deci. Pa dal može šmekerskije od toga.
Inače, bio je potšovan i uvažavan kod mnogih savremenika, o čemu govori i sama činjenica da mu je nadimak prihvaćen u javnosti, što svakako ne bi bio slučaj da nije bio omiljen među ljudima tog vremena, a i kasnije. Jer, jelte, ne može svako tek tako sebe da nazove Zmajem, a da drugi to ne odobre.
Čak je i Nikola Tesla želeo da svoje američke prijatelje, pisce, upozna sa Jovinim radom, koji su i sami kasnije postali poštovaoci ovoga.
- Uau, Nikola, aj si jur a ril fen of det Džon d Dregon kerektr?
- Šrr, his a grejt gaj!Autentično:
Pismo Nikole Tesle, upućeno Jovanu Jovanoviću Zmaju 15. juna 1894. godine:
„Visoko poštovani gospodine,
slavni srpski pesniče!
Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se od rada.
Moj prijatelj, R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom.
Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika.
Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće ali je preteško, nu može biti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bi Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje.
Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti.
Pozdravljajući Vas najsrdačnije ostajem Vaš
Nikola Tesla”.i koliko samo nadrkano na engleskom zvuči Džon d Dregon?!
