Još jedna stvar koja se savršeno uklapa u idiotski program našeg školovanja (već godinama uspešno proizvodimo intelektualne i fizičke bogalje).
Dakle, kada vaše detence stasa za polazak u školu, i posnosno ponese titulu "Djače Prvače", prvo šta morate uraditi je kupovina adekvatnih učila, zacrtanih po programu ministarstva, koje će vaše mezimče da izučava tokom godine.
Te knjige "za srećan početak", su napravljene tako da dete ništa posebno više ne nauči iz njih, ali da obavezno ( zbog svoje veličine, gabarita i količine) izvrše napad na kičmeni sistem prvaka, koji sve te knjige (OBAVEZNO) mora da tegli u samaru na ledjima, koji je obično teži od njega!!!
Kada sam pre oko godinu dana sproveo eksperiment, koji je za cilj imao da pokaže koliko teži prvačka torba mog malog komšije Alekse, ostao sam zapanjen...Vodeći se onom "triput meri-jednom seci" tri puta sam postavljao torbu na vagu- no rezultat je bio neumoljiv.... 13 KG!!!!
I ko je sada ovde lud....to ne znam,ali znam ko je zbunjen.Zbunjeni su roditelji koji za nove knjige bace prosečnu platu (osim sada kada su knjige besplatne, ali kao i sva čuda , i ovo čudo neće izdržati više od tri godine), zbunjena su deca koja se pod teretom "učila od olova" krive kao znak pitanja.
Zbunjen sam i ja jer se pitam ....može li naše školstvo niže da padne nego što je sada, sa torbama punim kamenja i ocenjivanjem u vidu zvezdica i cvetića
P.S
Mislim da sam ovim zaslužio bar neku zvezdicu....ili bar cvetić
Rečenica koja nastane u trenutku kada ugledaš cigane kako su prostrli deku i legli na obližnju livadu. Kampuju?
- E, bato, bato! Oćeš da ti gatam?
- Marš u pičku materinu.
Onaj fini sigurni osećaj da ćeš gadno da najebeš. Nema ti spasa.
6. jun, 1944 - Normandija
Derle od devetnaest godina sa puškom koje stoji na čelu čamca kojeg vozi Englez sa poremećenom strašću za brzinom ima, sasvim opravdano, gadan osećaj.
U stara vremena, tako zvaše ljubav na prvi pogled.
Ona je došla sa svojim roditeljima u novom vunenom džemperu, prtenoj suknjici ispod kolena i u novim opancima, na seoskoj igranci. Izazvala je burne reakcije, lokalnih neženja... On je stajao sa strane... Njen ćale je, nestrpljivo čekao njegovu reakciju. Momak iz dobre kuće, sin trgovca na dobrom glasu, bio je idealna prilika za njegovu jedinicu. On je i dalje stajao sa strane, dok su ćaletove nabubrele oči od rakije, bile uprte samo u njega. Odjednom... njegov pogled preko ramena u njen vuneni džemper, izazvao je neverovatnu sreću njenog ćaleta.
Njegov pogled, je za ćaleta bio, šator, 300 zvanica, šareno meze, glavno jelo, torta, trubači.
On je samo hteo da vidi šare vunenog džempera, kako bi mu baba naštrikala isti... Sada... ima dva deteta.
Kad je žena za života bila tolika kurveštija da joj je ovo natpis na nadgrobnom spomeniku.
Izraz kojim sagovorniku upućujemo da lako plane.
- Jao, jebem li ti ono sunce žareno komšija, pa zar moju ženu? A ti ženo, zar sa mucavim Tošom?!
- Ko- Ko- Koomšija, š-š-š-šta se p-p-pališ ko p-p-prvomajski r-r-roštilj, k-kreše ti je p-p-pola komšiluka već d-d-deset godina, pa reko i-i-i ja da se u-u-ubacim.
Nesreća koja može da zadesi dete kada na par dana ode majka koja je glavni kuvar u porodici i prepusti spremanje hrane ocu koji je do tada uglavnom ulazio u kuhinju da bi iz frižidera uzeo pivo.
Šta je ovo?
Kajgana, zar ne vidiš?!
A ovo?
Tost, al malo zagoreo!
I to da jedemo?
Hajde ne zajebavaj! Od kad nismo ovako jeli nas dvojica, muškarci!
Misao kojom se tešiš kad se setiš devojke koja je u celom svom životu samo tebi rekla ne.
Oni će sa svojim društvom, a njih dvoje će sami.
Taman. To se čekalo godinama.
Uživali su sa dečicom dok su se praćakala po plićaku i kad su se osmelili da otplivaju „preko glave“. Zaboravili su se noći bdenja i secanje kolica, čamaca, mišića, lopti, reketa, lopatica i kantica do plaže i natrag, i do plaže i natrag .... Potisnula su se u zaborav sećanja na njihove kaprice : svađali su se i tukli na zadnjem sedištu, ispovraćali se po tek kupljenom autu, hteli su u nekoliko navrata da ih torpeduju i zaboravili su zbog čega.
Pamti se samo lepo.
I bilo je lepše od onoga što se pamti jer se to više nikada neće ponoviti.
I sad deca žele za svoj groš. Baš lepo. Raduju se njihovom odabiru destinacije. Nude im kola, pare....ma ne treba, imaju oni sve!!
Ispratili su ih. Konačno se matorci pakuju. Malo prnjica, malo kremica za sunčanje, malo lekova....
Kreću na put kolima jer su deca odlepršala avionom. Već posle dva sata se On ukočio od klime, Ona je premorena i otekle su joj noge zbog proširenih vena. Bilo je bolje da su odleteli nego što se sada voze. Uh, da su sada deca tu, makar bi jedan vozio....
Stižu sa jednim danom zakašnjenja jer su neplanirano morali da prenoće.
Do plaže bauljaju sa torbicom koja je, čini se, manja od njenog novčanika. Nisu navikli da su im ruke prazne. Nisu navikli na toliki hlad pod suncobranom.
Plivali su, pili kafu, rešavali ukrštene reči...knjige su poneli, ali ne i naočare pa im preostaje da se samo gledaju.
Prošetaju pre večere...pitaju se kako je deci. I tako svaki dan. Dani su im predugački. Dovoljan im je i aranžman od 7 dana, a ne ovih 15!! Ne javljaju im se dečica. Ne, ne brinu se Oni za njih jer znaju da su ih dobro „pripremili“ za život. Njihova samostalnost im greje srce i dušu.
Brinu se jer Oni nisu pripremljeni za to da ih deca „napuste“.
To je mnogo tužnije nego što su zamišljali.
Dve stvari koje se najviše vole...
Ne zna se jesam više voleo Golfa ili Radmilu...
Odgovor na pozdrav: "Vidimo se u lovu."
Izgovaraju ga pijani lovci u šali.
Konstantacija mog ćaleta kada ugleda crnca u filmu.
- E ovaj će prvi da umre!
- Otkud znaš? Si gled'o film?
- Ma nisam... Vidiš da je ovaj crn k'o ugarak?
- Ćale, ovo je film o crnačkim bandama, svi su crni, nema ovde belaca...
- Ma znam, al' ovaj baš baš crn!
Zajebancija iz mlađih dana koja je služila da se našalimo sa ortakom koji, iz objektivnih razloga, nije čuo šta smo mu rekli. Fora je u tome da se rečenica prvi put izgovori prilično tiho, dovoljno da "žrtva" shvati da smo joj se obratili, nedovoljno da skonta šta smo joj tačno rekli. Pri svakom sledećem ponavljanju, ton bi se pojačavao, sve dok ne bismo jasno i glasno izgovorili rečenicu i doživeli da vidimo onu "Aaa jebi se, majmune" facu.
Zvuk komšijine kosačice nedeljom u pola osam ujutru.
Pa čovječe dal si normalan, imaš li duše???
Uspešan kriminalac koji pri punoletstvu daje samo delimičan otisak prsta.
Srpsko atomsko vreme
To su reči koje automatski i po difoltu dižu cenu i vrednost polovnom automobilu.
Još ako je prvi vlasnik bio neki čikica, kao onaj iz Šeste brzine što samo briska svoj auto, a ako je žena bila neka iz Švabske koja je auto vozila samo kad dođe u Srbiju, to samo dodatno utiče na efekat isplativosti kupovine.
- Eee, što je komšija kupio jugića '89. godište od nekog penzionera. Znaš kakav je!?! Čiča bio prvi vlasnik, garažiran, pazi kad ga uopšte nije vozio po kiši! Presvlake-netaknute! Glanc nov!
Kada keva iza mene prospe bure vode i isprska me. Obično to radi sa buretom od 50 litara, jer je videla da od bokala nema vajde. Sledeće godine će iznajmiti vatrogasni kamion i prskati sa šmrkom.
To je upoznavanje dve veoma napaljene osobe
koje nisu naročito izbirljive.
Kaže se kad se nešto krije od nekoga ili neka tema visi u vazduhu ali se, iz nekog razloga, niko ne javlja za reč.
1. Ortakova riba provaljena sa drugim i ko sad da mu to otkrije?
2. Bez definicije o aktuelnim samoubicama na Vukajliji? Je l' moguće?
