Najizlizanija fraza iz beznadežno dosadnih reklama uglavnom top-šop-a kod nas, nakon koje sledi poslednju očajnički jecaj da zainteresuju nekoga time što će reći : ''..ako ne verujete probajte sami... mesec dana testirajte sami proizvod ako vam se ne svidi, vraćamo vam vaš novac..''. Bedak marketinga. Reklame za penzionere.
Dekuta i ja gledamo tv, naravno bolesno dosadne reklame na tv-u:
Dekuta: Pa šta misliš, da uzmem ja ovaj kosmodisk da probam na mesec dana,možda me stvarno prođu krsta, ionako mi duže neće trebati, pa da im mi to vratimo i biće džabe lečenje, što, vidiš da kažu da vraćaju pare?
Ja: 'ajde beži, što si toliki grebator, baš će oni tebi da vraćaju pare..
Dekuta: Jeste u pravu si, sigurno lažu. Ha, ko bi tebi dao mesec dana nešto, i još posle da ti vrati pare. A ovaj dormeo dušek, trebali smo to mesec dana probati?!
Koristi se u Crnoj gori, gde je svaki dan crveno slovo.
- Jel završavamo sutra sa onim poslom već jednom?
- Jok, crveno slovo.
Zamerka, koja se stavlja, navodno vatrenom navijaču (u ovom slučaju Crvene Zvezde), koji se i ne seća kada je poslednji put bio na stadionu, a po forumima se prepucava sa navijačima drugih klubova.
MOTIKA:“Slatko sam se nasmejao kako je Reservoir dog spustio grobarima na forumu.“
Predražinjo:”Ma džabe mu je kada je češće na forumu, nego na Marakani.”
MOTIKA:”Misliš?”
Predražinjo:”Sinak, taj je poslednji put gledao fudbalsku utakmicu na Marakani još dok je golman smeo da uhvati loptu u 16, kada mu je vrate!”
Opis posla koji predstavlja mlaćenje prazne slame, uglavnom se svodi na nerad.
Podjebavanje jarana koji ide po pe' - šes' puta dnevno u kladionicu, ili se tamo instalira i sjedi po cijeli dan prateći rezultate!
Koji jaran, koja pička materina, ovako mene kajlaju...
Moj komšija je počeo na vreme.
Nezaposlen je i okončao je bezuspešno školovanje još u 1. razredu srednje škole.
Nema ni 22 godine, već vozi auto od 30.000e, ceo dan zeva u kafiću, povremeno se provoza, često zastane sa sumnjivim tipovima (maši se za džep nekoliko puta, prebroji pare i pozrdavi se).
Malkice je omršao i izbečio se poslednjih pola godine, ali šta će...radi, vredan je.
Ponekad ga savata policija, ali vešt je komša...ima veze pa se izbavi.
Svima nam se srce smrzne kad ga vidimo.
Pratimo njegovo kretanje, posmatramo svoju decu...osećamo da nismo moćni da ih nadziremo.
Mi, roditelji, smo dali sve od sebe.
Nadamo se, pa neće valjda da radi i po komšiluku!
Moto kojim se vode nesavesni pešaci i nesavesni vozači.
Spoj ta dva stvara nenadoknadivu štetu.
Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.
- Mare, silazimo sada, stigli smo.
- Jok, idem ja još jednu.
Reči Krkobabića kada je čuo da se papa povlači.
Suptilan poziv na pomirenje od strane naše lepše polovine.
Jer, posle svađe...
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Prsotina. Osoba koja nije sama u glavu. Uvek ima nešto da kaže, uvek je tu da ti savet, da se svađa al' nema smisla šta on priča jer nema iole zdravog razuma da razume šta priča. On uvek čeka nekog al' taj neko nikako da dođe. Moglo bi se reći da čeka Godoa.
Ume da bude dobar, mada vešto kontroliše to umeće, pa je češće sranje. Rečenica koja sadrži svu gorčinu i nezadovoljstvo u čoveku, koje se s godinama uvećava ko državni dugovi, ali i pomirenje sa takvim stanjem stvari, kao da ništa ne može biti bolje. Kao da kukate komšiji jer vam mesecima kasni plata, a ponovo glasate za Dinkića...
Ne prođe mesec ako Bane ne čukne kola, al' nabavi mu ćale ubrzo novu mečku, krpljenje stare ne dolazi u obzir. Mom ukrali Juga, pa mu panduri rekli da kupi nov auto, da je Jugo svakako zreo za otpad. Bolje prst u oko da su mu gurnuli, nije se treznio danima, sve ponavljajući „Ne može to tako, Jugo ima dušu“..
Keva ostala bez posla pre nedelju dana, ko šiša njene godine radnog staža, ova što je dobila njen posao mlada, a i lako širi noge... Sastavljamo kraj sa krajem nekako, valjda će uskoro naći posao. Bane se odselio, kupio vilu na Dedinju, kaže ovaj kraj mu postao tesan... A na kraju gimnazije je i dalje računao na prste i baratao samo s prva tri padeža... To je onaj što me je svaki put pitao da mu upalim kompjuter... Zaposlio ga ćale u kancelariji.
Ja, evo gulim dupe preko dana da donesem koji dinar u kuću, a noću onako mrtav učim, jer se faks neće završiti sam. Najveća želja mi je da se naspavam ko čovek. Al' šta da se radi, takav je život... Šta ima kod tebe? Svrati nekad, znam da imaš puno obaveza, ali ćale bi se obradovao... Pozdravi tvoje.
Situacija kad otac dolazi posle poziva od direktorke radi tuče njegovog sina! Sin se pravda kako je decko koji je pretučen naleteo na njegovu pesnicu !
-Ćale : Dobro bre, kolko više da me zove direktorka ?
-Sin : Nisam ja ćale kriv ...
-Ćale : Ako nisi kriv sto me zovu onda svake nedelje ?
-Sin : Sad stvarno nisam kriv ja sam stojao a on samo naleteo na moju pesnicu ja ne znam sta mu bi !
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Uobičajno pitanje mladića u doba komunizma, ako je verovati današnjim matorcima.
Kvalitet parčeta mesa je obrnuto srazmeran udaljenosti.
Najgore meso je uvek ispred tebe dok su najbolji primerci na kraju stola.
Početni stadijum u razvoju sadizma. Oplemenjivanje već dovoljno razbuzktale nervoze ili nezadovoljstva kod jedne ili više osoba. Najefikasnije kada se vešto, neprimetno i pakosno plasira, radi što delotvornijeg napumpavanja dramatične atmosfere i uživanja u prizoru iste.
Dojučerašnji prijatelji, sada su dve stranke u žustrom vlasničkom sporu oko prava na posedovanje polnih atributa jedne ženske persone. Njihov zajednički ortak glumi ulogu pomrioca, "svojski se trudeći" da "smiri" situaciju.
Pronevereni ortak: Kako si mogao da mi kresneš curu. A bili smo ko braća rođena. Drži me da ga ne ubijem - dovikuje iznevereni "pomiriocu".
Pomirioc doliva ulje na vatru, šatro radi hlađenja usijane glave: Pa dobro, šta se cimaš? I ti si overio njegovu. Sad ste kvit...
Proneverilac u trenutku i sam postaje proneveren, baca jarostan pogled na svog arhe-neprijatelja: Mrtav si! - cedi kroz zube on...
Pomirilac nepogrešivim instinktom shvata da je vreme da stvar prepusti slučaju. Povlači se iz spora. U nedostatku barijera verbalni spor eskalira u krvološno nasilje... Efekat besne mačke i pit bula u poklopljenom šahtu... pa ko koga dofati...
Neutralni "ortak": veče je bilo tako dosadno, ali sada još samo kokice fale, da se uživa u finom prizoru. Prokleta je žena ta, što zavadi druga dva, tra la la la la la la...
Univerzalno mišljenje svakog čoveka o poslu kojim se bavi.
Osnovno životno geslo iskusnog ljubitelja ekstremno ljutih papričica pre nego što odluči da dan posveti konzumiranju istih .
Debeli , hoćeš da prošetamo po gradu malo?
Danas nema šanse.
Što , umoran si?
Ma jok, konzumirao sam ljute papričice, kad me potera moram brzo naći wc. Ovako je sigurnije. Ajd da gledamo film večeras.
Hajde...
