To najčešće kaže osoba kojoj je dosta svega.Samo želi da one u neku vukojebinu i da ostatak života provede sa par avlijanera,zaliva kaktuse i po ceo dan ne gasi radio.

Mesto u kom skrivene, u zasedi, pojedine poznate ličnosti čekaju da otvorite vrata kako bi mogle da vas počaste svojim prisustvom pošto su im televizor, radio i kompjuter postali tesni.

Pravi izazov za onog ko ga radi.Treba uraditi da zena od oko 40 godina izgleda kao devojka od 20.

Onoliko sminke I fotosopa niko nikad vise nije radio.

Svako se sigurno seća ćošeta svoga dede.

Kad sam ja bio klinac, u osamdesetima, to vam je bio jedan određeni prostor u stanu kod bake i dede, između zamrzivača i kuhinjskog stola, gde je deda voleo da sedi po ceo dan subotom i nedeljom, obično u potkošulji sa čačkalicom u ustima, i da sluša svoj mali radio na baterije, pušeći beskrajni niz pedeset sedmica koje su ga na kraju ubile umesto bilo kakvih posledica rata.
Povezana sa kuhinjom je bila dnevna soba iz koje ostatak familije nije mogao dedu da vidi od zamrzivača i jedini indikatori njegove prisutnosti su bili oblačići dima, tiho krčanje Radio Beograda, sporadično podrigivanje i učestalo glasno, (suvoparno, kako ga je deda zvao), prđenje.
To je bila poziciona kombinacija nekog zamrzivačkog zapećka i strateškog skrovišta sa jakim zaleđem (pošto je zamrzivač bio u pitanju koji je stvari dosta jako zaleđivao) iz kojeg je deka palio rafale k'o Valter po Nemcima.

Ovako počinje izlaganje manje istaknutih članova partije na vlasti prilikom uključenja u radio/tv emisije, u želji da odbrane lik i (zlo)delo istaknutije stranačke ličnosti čiji je manifetluk tema emisije.

Kaže se za neki posao koji svi izbegavaju da urade. Neće ni da pomisle na to.
Što bih ja to radio kad bi to mogao i neko drugi da odradi?

Lik koji se stidi svoje ružne prošlosti. Kada pogleda gde je bio i šta je radio, kolika je govna pojeo, jedino što može je da krene ispočetka.

Svi imaju ovakvog jednog u okolini. To ti je onaj lik što stalno prosipa istu priču, kako je on od malena morao da radi, i nosio je gaće od zavese za prozore, i onda je zaradio malo para, i otišao u Nemačku, i tamo je opet radio, i jebali su ga svi u zdrav mozak, ali on je i dalje radio, pa se onda vratio kući, i nije mogao da veruje kako ovde niko ništa ne radi, i kako se omladina opija i drogira, i kako zbog nas sve ide u kurac, pa počne da ti sere kako moraš da radiš, kako od fakulteta nema ništa, nego da "završiš zanat" pa na građevinu da ređaš cigle i mešaš beton. I tako svaki put kad te vidi, dok ti jednom ne dokurči pa mu jebeš sve po spisku.

Radni staž u državnoj firmi.

Grupa lucidnih Cetinjana koje vam ovim putem predlazem da vidite(Serija i emisije koje su stvorili), cujete(ako dodjete u cg, radio antena m, fenomenalna emisija petkom u ponoc) i jos jednom cijete(blesavi album koji su izdali).

Lik koji se od malih nogu potuca po popravnim domovima i zatvorima. Uglavnom leži za sitnije prekršaje i ne snalazi se baš najbolje jer, radio timski ili individualno, panduri nekako uvek njega na'vataju. Vremenom mu tvorza postane prirodno stanište.

Opravdanje za presnimavanje kaseta (danas, rezanje diskova), snimanje tudjih pesama i kopiranje tudjih stilova, vodjenje ljubavi (sex) sa novom devojkom na isti način na koji je to i njen prethodnik radio...

Student prodekan je predstavnik studenata a da oni to i ne znaju. Njega su studenti postovali pre izbora jer je tada radio za njih, a omrznuli posle kada je proradio iskljucivo za sebe.

Reči koje mi je uporno ponavljala nemačka pornićarka tokom snimanja zajedničke scene, još u vreme dok sam radio kao mladić u Švabiji.

Pretpostavljam da je u pitanju podsticaj povećanja brzine, intenziteta i kvaliteta jebačine.

Osjećam se izgubljen u prostoru i vremenu. Ne znam ko odlučuje, ali znam da to nijesam ja. Nijesam više centar mojih moći, odluke ne donosim, ali se itekako nosim sa njima.

Komentar na račun škrtosti domaćina pri sipanju pića gostu. Nekako uvek fali onoliko tečnosti koliko se na groblju prospe na zemlju, za dušu pokojnika.

Retorički predlog na koji pomisliš kad jednom odslušaš radio verziju reklame za sladoled u kojoj, posle isterivanja oktave onog slatkog plavuščeta, spiker ne pokriva dvojicu mamlaza dok falširaju završne stihove refrena u kojima rimuju med i sladoled.

Ironično pitanje koje otelotvoruje seosku karmu po kojoj proklestvo pada na potomke onoga ko je radio rđave stvari. Svaku nesreću u sadašnjosti možemo povezati sa grehom nekog našega pretka, pa fraza često postaje apsurdna.

Ljudi koji svakog jutra čim ustanu "drmnu" jednu ljutu, jer tako Bog zapoveda, još je tako njihov otac radio. Posle imaju naviku da se voze gradskim prevozom. Svi. Zajedno.

Legenda enigmatike, prvi učesnik "Muzičke slagalice" sa sedam pobeda, nosilac trinaestog mesta na VEČITOJ LISTI ANAGRAMISTA. Radio je kao nastavnik, a kasnije kao direktor škole u Gložanu. Umro je početkom 2007. u pedesetoj godini, nakon kratke i teške bolesti.