Ljudina koja je pregurala mnogo bolesnih ljeta. Muzikom poceo da se bavi naivno, kao decacic od 19 godina, da skupi novac za sestrino lecenje od raka. Valjda zato nikada i nije imao cipele nove, uveliko su se pohabale dok je Sobic trazio pomoc od druga do druga. I svi su mu oni davali desetku iz drugarstva, a on je samo bio to sto jeste, nije ga vredelo pokusavati menjati, ma nije ni trebalo. Pevao je Miladin i protiv rata i protiv svakog zla i ma koliko drugima ublazio bol, njegov je bio velik. Prica se da je dane provodio kod sestre u bolnici, tesio je i hrabrio, a nocu kao dete plakao u wc-u. I ma koliko se borio protiv gluposti, za njega se svetionik nije nazirao, lutao je sam pustim cestama. Prizeljkivao je da dodje i Marija, da je ugleda samo, ali zidar mu nikada nije dao znak. A onda ponadao se da mu za sestru ima leka, spremio novi album "Barutana ljubavi", medjutim sudbina. Odsvirao je Sobic jednu pesmu za kraj i tiho otisao. Neki kazu da ce izdati album "Cipele od zivog peska", a ja mislim da mu je citav zivot kao zivi pesak, sto se vise borio vise je tonuo. Verovatno on jos uvek izvuce poneki osmeh s' ledom i ceka da stigne onaj prokleti gradski autobus...

Ruralna legenda sjeveroistoka Bosne. Car, čovjek koji je sve probao u životu, jedina osoba za koju sigurno znam da bi prejebala i Čak Norisa, sarkastičniji od dr. Hausa. Njegova djela se prepričavaju na svakoj slavi ili bilo kome drugom javnom okupljanju u mom kraju. Rodjen negdje krajem 50-ih godina, završio samo osnovnu školu i uhvatio život za muda sa obije šake i stezao koljenima. Radio je sve živo, od kopanja kanala i raka do konobarisanja. Neobrazovanost i sirovost mu nije smetala da oženi najbolju pičku koju je Bosna izrodila posle Brene, koja i danas izgleda, iako je rodlia 3 djece, da ti kurac udari u donju vilicu. Pravio je ( pravi i dalje) takve gluposti i pizdarije i u tolikom broju da je više teško razdvojit istinu i mit.

Modus operandi u koji upadaju neke ribe, a sve u stilu "e baš tebi ne dam pičke makar ti lek za rak bila". Zulumćarka može svaka da postane i to iz čista mira, onako došlo im da neće pa sve i da međ' nogama Amazon ističe.
Razlog verovatno ne postoji, možda je to sindrom poštenja koji se iznenada pojavljuje i sjebava vam radnju, možda su se baš u tom trenutku setile staramajke kako ih kori jer ih svako veče drugi đuvegija dovozi kući. Svejedno kada ona uđe u zulumćarka mod nećeš' jebat pa makar bio mutant između Bred Pit i Antonio Banderasa sa đokom Ron Džeremija.

Vest o ekstremno važnom događaju koji se možda desio ili će možda da se desi, a većinom ne bude ništa od toga. Uglavnom se sračunato i brižljivo odabere tema, (napiše nešto uopšteno zbog eventualnih tužbi) zarad palog tiraža. Za razliku od senzacije, postoji i ‘udarna vest’ koja se zaista dogodila, ali je to obično katastrofa.

Mudrolija kojom se na posebno poetičan način želi opravdati teška anoreksija kod ponosnih pripadnika naše populacije. Važi isključivo za mršavce ljudske vrste i dobre konje, dok je za sve druge životinje neprihvatljiva, naročito za grla koja se tove za klanje.

Neizbežna floskula koja se najmanje jednom dnevno pojavljuje na domaćim sajtovima i drugim medijima, a kojom naši novinari pokazuju kako se usled mukotrpnog istraživačkog novinarstva mogu dokazati dve krajnje neočekivane stvari - postojanje starenja i visokoprocentna otpornost čitalaca na rak mozga usled gluposti.

Neki zlonamerni tvrde da se ovi tekstovi pišu samo kako bi privukli masu radi ostavljanja što većeg broja komentara.

Kako majstori pera ne bi kod konzumenata ovih tekstova izazvali slučajno dosadu, pribegava se jednom nedeljno i varijacijama "ovako je izgledala u srednjoj školi", "ovako je izgledao dok je diplomirao pre nego što je postao diktator", "ovako je izgledao dok je kao spermatozoid boravio u bočici" i slično.

Buljuk mladih socijalista, žutih, crnih i ko zna kakvih.
Skup podguznih muva koji razmišljaju kako će uz pomoć stranke, uspeti da se uguraju na neko dobro radno mesto.
Kakva pamet i obrazovanje, važno je pripadati nekom.Sutra su to oni najgori u administraciji koji vam jebu kevu za najobičnije uverenje, dočekaju vas na Birou za zapošljavanje rečima: Ako ti se ne sviđa u Srbiji, idi preko.

Pre svega odnosi se na nemačke penzionere-turiste, koji letuju negde u okolnim zemljama.
Njih karakterišu pre svega: beli brkovi, bela majica, krem pantalone, braon sandale i bele čarapice. Njegovo lice je uvek crveno kao kod raka, kao i njegove ruke i noge.
Nemac iz Berlina ili Dortmunda možda nosi i naočare za sunce, dok Nemac iz ruralnih delova te zemlje više preferira šešir, ili pak kačket.
Uglavnom dolaze sa partnerkom koja slično izgleda. Neretko su debeli. Uglavnom su na plaži od 6 ujutru, a povlače se u svoje odaje oko 11h jer tada kreće jako sunce, a i kreće da dolazi nevaspitana balkanska omladina, kakvi oni naravno nisu bili u Hitlerovoj Nemačkoj,
"Arbeit, Disziplin und Ordnung" rodjaci.
Mogu biti dosadni, džangrizavi i u svakom slučaju treba ih zaobilaziti u širokom luku.

Najčešća srpska preventiva i odbrambeni mehanizam za sve bolesti i nedaća.

Horor Bishke i njegova "umetnost" (vidi klip)

Neizostavna rečenica u amaterskom tešenju od kojeg ti samo bude još gore. Kakva god nevolja da te je zatekla, uvek ima neko sa još crnjom sudbinom. Ta činjenica bi trebalo da te ispuni milinom i zahvalnošću što nisi najgori na svetu.

To je nešto što svi mi posedujemo, samo niko nije dovoljno uporan ili mu jednostavno puca kurac da to neguje i jednog dana, ko zna, njegov potencijal ispliva na površinu i pretvori se u letećeg zmaja iz Naruta bogte. Ima čak i nekih koji sve rade da pokažu taj potencijal ali ga jednostavno nemaju u sebi... U tome je valjda i ironija, jer oni koji stvarno mogu da uspeju, radije će se pogladiti po stojku.
A ako ste mislili na onaj potencijal tipa ,,Afrička šljiva'' ili ,,Vulkan'' pa pobogu, i sami ste skontali da je to sve marketinški trik i da se od tih pilula može zaraditi rak krvi.

Kada uradite nešto drugačije ( čitaj, nešto zejebete ), pa nemate obašnjenje zašto ste to uradili.

Odnosi se na Bolonjsku deklaraciju koja je kod nas uvedena, ali nikad nije kompletno sprovedena, pa svaki profesor ima svoja pravila, a poziva se na istu.

Ultimativni način da se spasite od raznih vrsta bolesti, uroka i nesreće ako ste sujeverni.

Ekstremna situacija.

Najbolji i mozda,najvazniji bend u istoriji.Oni su prvi bend koji je bio globalno popularan u razmerama koje su se merile histerijom.Na njihovim koncertima,ribe su redovno padale u nesvest,iako njihovi nastupi su retko trajali duze od 20-30 minuta.Iako se neki nece sloziti samnom,oni su utrli put za sve ostale bendove,npr. Rolling stones-e,ciji je prvi hit bila obrada Beatlesa(I wanna be your man).Kada su shvatili da vise nema smisla praviti turneje,posvetili su se radu u studiju i napravili ,po mnogim kriticarima,najvazniji i najbolji album u istoriji tj.Stg.Peppers lonely heartclub band.Dzon,Pol,Dzordz i Ringo su se rastali na kraju sezdesetih i tako ostali legende i napravili jako uspesne solo karijere.Lenona je 1980 ubio Dejvid Mark Cepmen u Njujorku.Dzordz Harison je umro od raka 2001,dok Su Pol i Ringo jos zivi i sviraju.

Predsjednik Stranke Demokratske akcije BiH, najveće i najbolje organizirane kriminalne organizacije na Balkanu. Poznat po specifičnom pregovaračkom stilu, koji mu dopušta da se složi i sa najluđim zahtjevima druge strane i da to nazove svojom pobjedom i kompromisom.

Specifican zvuk,koji proizvodi cowek i redje neke zivotinje.
Zvuk prdeza je olicenje osobe.
Sto je tisi osoba je lukavija i pametnija,jer se trudi da sve pogusi,ali da niko ne zna da je bas taj doticni to uradio!
S druge strane sto je glasniji osoba je dobra i zrtvovala bi svoj zivot za druge,na onaj fazon bezite svi ja cu ostati i probacu da ga zadrzim i kupim vam vreme.
Takodje vazi pravilo da sto glasniji bude zna manje da smrdi,ali ako se dodaju dodaci kako pasulj ili brokole,bio tih ili glasan,bolje bezi od osobe koja ga je pustila ako neces da dobijes rak pluca i upalu nosne sluzokože!!

Kad ti kamen sa srca padne u bubreg.

Često brucoši imaju pogrešnu sliku o domu, što zbog američkih filmova, što zbog lošeg glasa starijih generacija koji su iskusili domski živit...
Dom je institucija, predigra za život, ako se ne snađeš u domu, nećeš ni u životu da jebe rak raka.

Takva je situacija, nema se ni za neki sobičak na kraj grada, pa... aj ti sokole u dom. Kupio si to mjesto u sobi i počeo da ilegališeš... dobio si savjete kako i šta i polako ulaziš u domački život.
Na jedvite jade si istjerao starog domaša iz svog kreveta, raspremio tih 2 metra svog prostora, popakov'o sve stvari i već istu noć otišao na žurku, sprat iznad...
Prva žurka, dobro je prošla... nisi ništa povalio, a i nisi se ni nadao, tražiš opravdanje zato što je bilo više muškaraca nego žena i što si nov lik tu... biće bolje...
Vraćaš se u sobu, neko ti leži u krevetu (ŠKK), uz maksimalno suzdržavanje, ljubazno ga moliš da napusti tvoju privatnu teritoriju i nađe neko drugo mjesto za drincanje...
Preumoran si i zaspeš k'o janje...

Ustaješ ranije nego što si planirao, sunce je upeklo a nema klime baćo... kroz tvoj kvart već se neko derinja i pjeva najnovije hitove goci benda... Šupičku materinu!
Odeš da se istuširaš ali... kurac baćo, nema tople vode subota je dečko! Pa šta da se radi... hladnom, navići češ se vremenom. I stvarno se navikneš..
Menza - toliko puta ispričana priča, bezukusna hrana u svađi sa začinima čini tvoju svakodnevnicu...
Zanimljiva je stvar u vezi te menze majku joj... što sam neki dan na stepenicama naišao na parče čajne, onako previše duguljasto i pretanko... i nekako sam znao da je iz menze, samo oni tako bolesno sijeku čajnu. Čini mi se da bi ga poznao i u Frankfurtu da sam ga sreo.. ako oni uopše i jedu čajnu...

Dan za danom biva sve lakši, a ti sve jači, oguglaš na glasnu muziku, odeblja ti koža, nikid ti nije hladno, a ni vruće, želudac ti je počeo da vari unaprijed zbog ustaljenog rasporeda ishrane koji ne mijenjaš (provalio si da je pasulj majka svih majki, pire, pomfrit i karađorđeva četvrtkom). Niko više ne smije da ti legne u krevet jer si prošlog iznabado pesnicama, a priče se brzo šire, ne brigaš zbog toga... Ne jebeš, ali ne jebu ni drugi.. iz prostog razloga što nemaš đe... Ali zato ekipa... Nikad nisi sam, svaku noć se napijete, a svaku drugu se otresete zbog Džonija Santane koji se poigrava sa gitarom i sa vašom jetrom... A što se tiče fakulteta... godine strudiranja puta dva...