Emisija koja ide od 6 do 9h izjutra na "S" radiju, pod sloganom "Totalno otkačeni saveti za preživljavanje još jednog radnog dana". I bi tako, možete dobiti savete koje niste ni sanjali, a budni ste tek nekoliko minuta. Sluša je radni narod koji se negde u to vreme teškom mukom budi i sprema na posao. Voditelji uglavnom nemaju koncept emisije, pa je grade u zavisnosti od trenutne inspiracije. Na kraju ipak ne bude loše, u to vreme ni na jednoj nacionalnoj frekvenciji nećete čuti nešto bolje ( uz sve poštovanje voditeljima "Dizanja" na b92 ).

Rakija od više vrsta voća, kao što se pravi mešana marmelada. Stavljaju se uglavnom sve standardne voćke za rakiju, ali ovako se dobija potpuno poseban i specifičan ukus jabuke, šljive, kruške, breskve, džanarike.....svega čega ima. Moj teča je, za života, bio specijalista za pravljenje marmeladuše i to uglavnom kad ispeče sve "čiste" rakije od jedne vrste voća pa mu na kraju ostane po malo od svega ali nedovoljno za kazan. Ponekad je od lokalnih ljubitelja njegove marmeladuše dobijao i količine pojedinog egzotičnog voća za mešanje. Tada skupi sve zajedno i iz kazana poteče fenomenalna MARMELADUŠA.

Ili popularno "MAJSTORI",rade u firmama na održavanju,tipa popravka brava,vodokotlića,zamena sijalice...Obično su brkati i odazivaju se na Dule,Zoki,Boban,Rade...Uvek se bune da mnogo rade,a malo su plaćeni.Kad ih službenice(obično starije gospodje koje slabije vide)pozovu,oni uvek komentarišu "Eto vidiš zašto me zovu,pa ne znaju običnu razvodnu tablu na centralnom strujnom sistemu da zamene".Obično su dobri ortaci sa portirima i čistačicama,i po ceo radni dan tračare sa njima.Kad ih sretnete na hodniku uvek su ljubazni i srdačni (obično se osećaju na neku rakiju zozovaču),požale vam se kako su umorni i kako imaju puno posla.

Vrhunsko dostignuće srpskog gurmanskog zanata, i vrhunski domet srpskog inata.
Pola milenijuma brušeno umeće inaćenja turskom zulumu i njihovoj kulturi. Suprotstavljanje njihovim normama, i ismevanje njihovog strogog kažnjavanja.
Oni nas na kolac. Za najmanju sitnicu. Da nas ponize i unize.
E pa i mi će da nabijamo na kolac. U inat, bre!
A koga ćemo da nabijamo? PRASE! Najprljaviju životinju od svih životinja. Životinju koju oni ne jedu, jer je previše prljava. Ne da ćemo da je nabijemo na kolac (ražanj), nego ćemo da uživamo dok je okrećemo i posle da je u slast pojedemo. Njima u inat. Uz najbolju domaću rakiju (opet zabranjeno voće - alkohol). S kolena na koleno prenošen je zanat nabijanja praseta na ražanj, njegovog pečenja, i uživanje u njegovom ukusu. 500 godina. Brušen je brilijant našeg kulinarstva. Doveden do savršenstva.
Inat je naš najslađi specijalitet.

Seoski doktor. Strucnjak za sve 'boljke' od zubobolje do smrdljivih nogu. Specijalista za neverstva, crne madjije i salivanje strave. Srpski lekar, psihijatar i ljubavni terapeut. Veliki brat, sve zna, sve vidi i dozvoljava ti da to cujes.
Sto je najtuznije, najcesce je kvalifikovaniji od diplomiranih nadrndanih mitoikorupcija kvazi lekara.
Radi po tarifi daj sta das, a umesto stetoskopa i medicinske sestre ima krilo od slepog misa i Miru iz Zagubice. Krilo je cesto manje opasno od mnogih lekova na domacem trzistu ( a i proverenije ), a Mira iz Zagubice je cesto ljubaznija od raznih brkatih sestrica (nosi kilo zlata i kuva dobru kafu,jos bolje pije rakiju) .

Čovekov um je sposoban na najlucidnije i najgenijalnije ideje samo da bi prevazišao problem postavljen pred njega. Gde god postoji problem tu postoji i izlaz iz problema.

Vrsta jela. Na sam pomen ti se prijede... (mmm mljac mljac) ...anyway, ako moraš da pitaš: "Ima li nešto slatko?", u 99% slučajeva odgovor je - ne.
I, da, imaš potrebu za tim dok god si mlad ili se tako osećaš.

Epitet koji je potreban da svaka brlja postane dobra rakija.

Prepio se, nacirk'o se k'o pravi, načinio seš to bi stari rekli. Pije na eks do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje je on... Šalim se, ne pije zbog toga, a možda i pije aj mu ga znaj, NO NEBITNO! Bitno je da pije i to momački!

Taj izraz se upotrebljava kada neko može da popije neverovatne količine žestine, ili piva, u rekordnom vremenu.

Romantično oružje koje se u vidu trenda širi i na naše prostore, očarava naš slabiji pol, preteći da potisne i preokrene našu patrijarhalnu kulturu. Pandan tradicionalnom srpskom doručku, koji se sastoji iz rituala ranog ustajanja čestite žene, još u cik zore, da na svojim grudima zamesi pogaču za ljubljenog, i donese mu rakiju i slatko u krevet, tupavi zapadnjaci izmisliše doručak u krevetu za kojim potajno čezne svaka, američkim filmovima, emancipovana žena. Zato su i počele umesto burekom i jogurtom za doručak da se hrane raznim semenjima, zrncima, bananama i ceđenim sokom od pomarandže. I sad mamurna muškarčina, treba ranije da ustane, da pretura po kuhinji ne bi li stavio šlag na tortu sinoćnjeg seksa, jes' šio mi ga đura...

...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?

Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.

Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera? Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačni houst će u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...". Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje? Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.

Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.

Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.

Kad čovjeku iz Mrkonjić Grada ili okoline kažete da mu ne valja rakija.

Covjek koji prica nekoliko svjetskih jezika.
Srbi su najvece poliglote!

Kao sto se prvi macici u vodu bacaju, tako se i ono prvo sto izadje iz kazana baca. E sad, kako je to vazno da bi znao da li ce ta rakija biti dobra? Proces je vrlo jednostavan, naci ce se sigurno neko radoznalo kuce koje ce hteti da proba tu prosutu rakiju. Ako to isto kuce prezivi degustaciju, onda nece biti nista od te rakije, osim ako ne pocne da pregriza bandere. Postoji jos jedan proces da utvrdis kakva ce biti rakija, ali je ona malo teza i ukljucuje posecivanje blizih komsija. Naime, ako ti se komsije pozale da su videle boginju Sivu, to znaci da ce rakija biti bogovska!

anegdota koju isprica neko od prisutnih u neko ovecem drustvu, ja sam je cesto slusala na slavama od starijih, kad neko (zena) umjesto nekog drugog (muza) odgovara na pitanja od strane domacina: "hoces li malo x?" ili slicno.

a anegdota... znas ti kako je Simo (jedan) bio sa zenom na slavi, pa kad god su mu ponudili rakiju, zena je uzvracala umjesto njega "ne pije Simo!" a kad su kenuli kuci, cim su se docepali potoka (tj neke doline) Simo se latio palije i isprebijao je kao kravu a sve uz posklik "je l´ pije Simo?- A, ne pije Simo, je li?"

Jesti, meziti

Vanserijski kvalitet domaće rakije koji se služi samo u posebnim prilikama.

Nije zozovača, al' nije ni medovača. Nije daskovača al' nije ni dunjevača. A može biti bilo koja od njih. To je jednostavno kvizovača i ne znaš dok ne probaš.
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, ali svaka srpska porodica peče rakiju na različit način. Zato kad ideš na nepoznat teren u prosidbu, kod druga na slavu ili šta god ruralnog karaktera, ne budi eksperimentalac-mazohista da te ne bi sastavljali lopatom, nego umesto gazdine domaće, lepo skupi muda i potraži vinjak, ili bilo koje drugo piće flaširano. Gazda će možda biti uvređen i možda te nakljuka govnima ko mladog majmuna, ali, hej, izbegao si kvizovaču!

Odgovor alkosa na pitanje hoće li popiti kafu!