Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Top speed za konzumaciju alkohola.

Sveto gastronomsko trojstvo koje služi kao najstabilniji i najsigurniji oslonac domaćoj radži namiguši.

Krajnji stepen mirenja sa sudbinom i bola u kurcu za istu.

Ono za šta mi deda ne vjeruje da se pravi od šljiva, a da nije rakija.

Viljuška i nož u rukama iskusnog roštiljdžije koji opslužuje prirodnjačku ekipu.

Kuća iz komšiluka u kojoj stanuju vrlo nedruštveni ljudi. Pretežno to bude imućnija porodica.
Glava porodice je obično ters čovjek koji ne izlazi vani, osim kada primjeti loptu u svom dvorištu pa sa viljuškom izađe da je izbuši. Nikad nije išao da ispija rakiju uz meze, kod pravih domaćina u blizini. Dakle, život mu je kuća-pos'o.
Žena u većini takvih slučajeva se ne pita ništa, pa je primorana da što manje bude u kontaktu sa komšijama. Muž zaprijetio.
Kćerkica, tatina mezimica, nema prijateljica, jer joj nijedna nije ni do koljena. Ćale je vuče do škole, dok sa kevom radi zadaću.
Sin je štreberčić, pa i da on hoće da se druži, nije dobrodošao na igralište. Džaba mu original lopta, kad je čuva samo za sebe.

I tako žive usamljeni, bez obilaska rodbine, bez proslave Bajrama, Božića, slava, misleći da su sretna familija, a mnogo toga propuštaju, jer sreća nije u parama nego u dobrim ljudima.

Rakija od oho lepka. Figurativno, naravno. Pretvara u prah i pepeo sve na svom putu, počev od zuba, bilo pravih ili veštačkih, preko dvanaestopalačnog creva do mokraćnog kanala i katetera. Nemoguće je utvrditi od čega je ovakva rakija napravljena, pošto u sebi sadrži količinu alkohola dovoljnu da ubije povećeg nosoroga. Služiti isključivo u čepu. Konzumirati je u slučajevima kad vam je žena pobegla sa crncem, kad saznate da niste primljeni na fakultet, kad dobijete otkaz jer ste bambusali šefovu ćerku, i kad vam jave da su penzije smanjene za 90%. Enjoy responsibly. Made in Chernobyl.

Vrhunac iskrivljenosti lica, koje se može postići spontano. Javlja se u momentima totalne neverice ili gnušanja.

Volim da pijem iz flaše.

Predispitna obaveza. Masna klopa.

Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.

Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.

Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.

Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.

Generalno, problem novijih generacija kojima ništa nije sveto a tradicija im znači koliko i lanjski sneg. Od kako je sveta i veka moča se jede hlebom i nikako drugačije, mnogo načina ima ali samo sa jednim ne budeš ispolivan masčurinom a budeš sit. Ne možeš pogrešnom metodom postići cilj koji želiš, drži se oprobanog. Ako ne znaš pitaj, nemoj da srljaš i biješ u prazno ko ovnić u šljivu.

Cest izgovor muskaraca da cugnu koju casicu rakije.

Nauka koja je proste stvari pretvorila u totalno nerazumne.

Stručni ljudi koji prema staroj srpskoj izreci/pesmi postoje u dve verzije : majstori za bure i za cure, i ova podela se može primeniti i danas:

Majstor za bure ( stružnjak za tehniku, spretan u svakom poslu) : ima da ti napravi bure, da ga ofarba, napravi rakiju i pretoci u isto, postavi čip za praćenje stepena jačine rakije u buretu, na pauzi za rucak ima da ti obori i podigne sistem na kompu, zalepi pločice u kupatilu, zameni ulje, produva dizne i izlakira auto, i jos da ti se ponudi da ti drugi put okreči celu kuću.

Majstor za cure (stručnjak za zene, zavodnik) : za 5 minuta smuva curu, za 20 da je natera na sex, za sat vremena natera na anal, oral, trojku, redaljku i animal anal, u medjuvremenu smuva njenu kevu, tetku i svako zgodnije žensko čeljade u njenoj familiji, i još da mu ostane snage da uveče uzadje i izvata pola diskoteke.

Izraz koji se koristi kad' hroničnom Alkoholičaru date flašu domaće Rakije, u znak neke zahvalnosti.

Vrsta proslavljanja neke zgode u zivotu (rodjenje sina,penzija itd.) izraz se najvise koristi u Vojvodini pa prema Madjarskoj.

Nešto što se vidja na svakom koraku kod nas. Karakteristično i za manja i za veća mesta. Pod komšijskom ljubavlju se podrazumeva da se svakom komšiji koji nam se ne javi, ili to učini mrkim pogledom, pokušamo da napakostimo u svakoj prilici, ili prosto rečeno da mu se najebemo majke majčine nevaspitane. Ne daj Bože da nam stane na parking mesto ili ispred kuće, tu se radja istinska ljubav prema susedu, nalik majčinskoj ljubavi i sa smeškom na licu mu bušimo nove zimske gume i lomimo brisače. U manjim mestima ljubav se može pokazati i vatrenim oružjem, ukolimo nam komšija krade voće ili, ne daj Bože, rakiju. Vrhunac ljubavi se iskazuje kada se kod komšije odvija neko slavlje, i mi mu opet psujemo majku majčinu, tj. babu, jer nas, smrad, nije pozvao, iako smo mu probušili samo dve gume i samo pet puta ga ispičkarali u prethodnih šest dana.

zaista tezak izbor...
rakija - vecernje pice
voda - jutarnje pice (vecina koja izlazi veceras zna zasto)