Današnje stanje svih mladih devojaka. Pre nego što su se pojavili kompovi i internet,devojke su sa 15 same spremale rućak,mesile hleb i slično. Danas je to totalno drugačije. Devojke ne znaju da peglaju,spremaju,kuvaju,al se zato satiru od...

Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.

Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.

Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.

Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.

Flaša od pola litre napunjena rakijom.
Stari kosači su je najčešće nosili na njivu da bi se, nakon napornog mlaćenja trave, okrijepili i udahnuli snagu u sebe toliku da bi mogli da ispoštuju kamion 'oćnih seljančica.
Najveći "suparnici" kosača su drvosječe koje nose polovku sa sobom dok obaraju stabla i ispijaju rakiju u sistemu: 1 hrast - 1 polovka.

Prema našim doktorima, uvek toliko fali od smrti ili gubitka nečega.

Ili skraćeno KAM. Privremeno duševno stanje u pijanstvu gde određeni učesnik istog sportsko-rekreativnog događaja pada u određeni vid raspoloženja slušajući/pevajući pesme narodnog žanra. Misli se samo i isključivo na kompozicije starijeg datuma koje izvode Toma Zdravković, Cune Gojković, Tozovac, Miroslav Ilić, Šaban Šaulić, Hašim Kučuk Hoki itd. kao i na starogradske pesme poreklom iz Srbije ili Bosne (sevdalinke). U tom stanju osoba koja pati od ovog duševnog stanja zatvorenih očiju i podignutih ruku (može i samo jedna ruka) peva pesme koje se na manifestaciji trenutno slušaju preko radija, muzičke linije, kompjutera i sl. Neretko se dešava i da zaplaču zbog tužnog teksta pesme. Ukoliko neko pokuša na bilo koji način da zapodene razgovor sa osobom koja pati od KAM-a ili, ne daj Bože, pokuša da prekine pesmu, rizikuje da slavlje nastavi na urgentnoj hirurgiji gde će mu društvo praviti medicinsko osoblje koje pokušava da mu izvadi komade stakla iz glave, nož iz abdomena, viljušku iz oka... (dodati po želji). Praćeno je pojačanim konzumiranjem alkoholnih i duvanskih proizvoda. Jedini način lečenja KAM-a je sačekati da oboleli ode do toaleta (što je neminovno uzevši u obzir alkohol) i promeniti muziku u vreme odsustva obolelog iz prostorije i u trenucima između povratka u prostoriju i sedanja na stolicu započeti bilo kakav razgovor sa pacijentom. Od KAM-a pate u većini slučajeva osobe muškog pola mada ima par zabeleženih slučajeva gde su od ovog sindroma patile i žene, ali su jako retki.

Jedini javni prostor u Srbiji u kome je još uvek dozvoljeno pušenje. U prvom mahu su i tu hteli da sprovode ove, nove, zakone, ali su se brzo predomislili kada su shvatili koliko bi bilo teško još i ovaj porok oduzeti ludacima, psihopatama, narkomanima na lečenju i alkoholičarima u delirijumu!
I zato, ako ste u nekoj zdravstvenoj ustanovi, i dodje vam da pripalite, pravac psihijatrija, sedite sa ljubaznim osobljem i pacijentima i na miru i bez straha uživajte u svojoj cigareti!

Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.

RPG (roll playing games) su vrsta društvenih/kompjuterskih igara kojima je jedna stvar zajednička – XP (experience points). U eri Commodore 64 i Rambo TV Games znao si da si na naprednijem nivou tako što su neprijatelji/nebo/okolina postajali drugačije boje (ljubičasta ostaje najzajebanija kroz decenije!), dok u epohi RPG-a neprijatelji (bili oni na strani svetla ili tame) iz svinja polako prerastaju u zmajeve, iz vukova u katapulte i iz devojčica sa košaricom pečuraka u pegaze sa sisatim ribama na leđima!

I kako složenija igračka iskustva nailaze, ti si prethodnim obračunavanjem sa nezakonoljubivim šumskim zverima zaslužio progres, tj. unapređivanje i sebe samog, pa i ne primetiš da je preklati Kiklopa jednako jednostavno koliko i plesati Tae-Kwon-Do sa lokalnim dilerima - prosto si previše SREĆAN što sada možeš da nosiš Sekiru Pravdive Krvi (krivica nasumičnih generatora imena po statistikama oružja) i Netrošene Zelene Nunčake Zeta Od Jednoroga!

Veruješ da si različit, da si oh, koliko samo moćniji od onih neinventivnih igrača koji sigurno i ne znaju da plavi Item-i služe samo da se prodaju kod trgovca (koji je ubeđen da je čistina usred Šume Vrisaka Potamnelih Leprechaun-a najbezbednije i najprometnije mesto za vršenje razmene dobara), kako bi posle mogao da pazariš nešto napravljeno od Afroditine Sline, nego nose kompletan inventar u plavoj boji, i ne primetivši radioaktivno-zelene momente svuda oko ubivenog Boss-a!

Problem (iako je igranje RPG-a dijagnoza samo po sebi) se javlja kada RPG iskustvo poželiš da preneseš u stvarni život. Kada želiš da od svakoga budeš bolji u svemu, kada osetiš poriv da se potpišeš ispod uspeha nekoga drugog. I što je najgore, to mi je samo dobra donelo! Stigao sam do sada u životu dalje nego što sam se mogao nadati, i prešišao sve one sa kojima sam se poredio. Ali je trik u tome što uvek postoji sledeći „level“, i dok si toga svestan, dok ne presečeš kabel – ne možeš da se odvojiš od ekrana. I svestan da postoji više, postaješ nesposoban da uživaš u trenutku.

Vrhunac vrhunca. To ti je ono kada si u isto vreme zajebao i Obamu i Osamu a takođe si u međuvremenu opalio Pamelu Anderson. Jer ako jebeš kevu i ljuštiš mandarinu ti si skoro kao Vučić. U životu ti samo još fali da spasiš dete iz snega i seljaka iz poplave.

Razmjena odjeće ljubavnog para nakon raskida.
Ona njemu vraća usrane gaće, smrdljive dukseve, a on njoj tange, brushaltere, pidžamu itd.

4810 metara sramote čiste kao alpski glečeri niz koje piči neki šašavi snouborder.

Protokol predviđen u slučaju posete kumova od Boga kako ja volim da ih zovem (Jehova- Bog, svedok - kum). Podrazumeva radnje koje je neophodno preduzeti ukoliko ti dotični zakucaju na vrata sa namerom da uznemiravaju pošten svet.

Život u sistemu "srpski kapitalizam", pod patronatom Onih koji ne vade tampone iz ušiju, niti skidaju povez sa očiju.

Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Razmišljati o samoubistvu, ili slutiti neki mračan ishod.

Danas izumreo sleng. Kako drugačije objasniti da tako učestalu reč iz osnovnih škola prošloga veka jedno savremeno i moderno dete nije u stanju da se seti i definiše. Za tri godine postojanja ovoga rečnika.
Naflekati, napraviti masnicu na oku. Pesnicom. Prebiti nekog od batina. Pretpostavlja se da se umedjuvremenu prešlo na polomiti nekog od batina, a lomljenje ruku i nogu nije u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa masnicom na oku.
Druga teorija je da se po školama, u osvit XXI veka jednakih sloboda i slobodnog demokratskog izražavanja, sa pesnica prešlo na noževe i palice, lance i katance tako da je, složićete se, potrebno solidno umeće i vežbanje da se nožem napravi masnica oko oka.

Ono što se dešava kada izazoveš nekoga na ferku pa on posle par primljenih udaraca izvuče neko oružje da osigura pobedu.

''Whatever...''

Kultni, neprevaziđeni i u svim zemljama sveta rasprostranjeni sleng izraz koji se koristi pri stanju apsolutne i totalne indiferentnosti. Odjeb par excelence. Ritualno pucanje kurca na tri, pet ili više delova. Enormni fantomski bol u dupetu i uvetu generisan neverovatnom, zrakatorskom ili krajnje neinteresantnom pričom sagovornika. Inače, sam izraz je američkog porekla a veruje se da su ga prve koristile kurave sa ulica Los Anđelesa '80-ih godina prošlog veka kao standardan odgovor na pitanje mušterija GDE SVE MOGU DA GA STAVE. Odgovor je, kako saznajemo, zadovoljavao širok dijapazon ukusa...

Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.

No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom: