Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.
Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.
Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.
-I to baćoni da mi mesi kolač?
-Šta to? Ma još gore od toga ima da ti mesi kolač.
Današnje stanje svih mladih devojaka. Pre nego što su se pojavili kompovi i internet,devojke su sa 15 same spremale rućak,mesile hleb i slično. Danas je to totalno drugačije. Devojke ne znaju da peglaju,spremaju,kuvaju,al se zato satiru od...
emisija Domaćine oženi se,domaćin se sastaje sa kandidatkinjama
Domaćin: Kako se snalazišš u kuhinji?
Devojka od 18g: U kuhinji se dobro snalazim sa već spremljenom hranom,znam da postavim tanjir,nož i viljušku i da pojedem to što je spremljeno,ali ,,sa zejtinom sa na VI,, ..
Domaćin:Ćao,zdravo,dovidjenja
Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.
Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.
Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.
Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.
Flaša od pola litre napunjena rakijom.
Stari kosači su je najčešće nosili na njivu da bi se, nakon napornog mlaćenja trave, okrijepili i udahnuli snagu u sebe toliku da bi mogli da ispoštuju kamion 'oćnih seljančica.
Najveći "suparnici" kosača su drvosječe koje nose polovku sa sobom dok obaraju stabla i ispijaju rakiju u sistemu: 1 hrast - 1 polovka.
Belegija je tu, kosa je otkovana, voda je tu. Evo napravila sam ti i maslenjak, imaš tu i dva paradajza, sol i nož, pa jedi.
-Dobro, ženo, a đe je polovka?
Nećeš valjda po ovak'oj žegi da piješ? Onesvijestićeš se, jadan ne bio!
-Samo ti stavi polovku i ne laprdaj puno. Ponesi motiku za mnom i viči djecu nek povuku kolica, morate k'ompir povadit' do mraka.
Prema našim doktorima, uvek toliko fali od smrti ili gubitka nečega.
- Pa pacijent se oporavlja, metak ga je pogodio u nogu i falilo je samo nekoliko milimetara da metak zakači arteriju.
_____________________
- Brate, šta ti je? Nije te bilo dugo.
- Ma bre bio u nekoj tuči, neki majmun izvadi nož i izbode me. Imao sam veliku sreću, kako doktor kaže da je par milimetara desno ubo bio bih mrtav na licu mesta.
Jedini javni prostor u Srbiji u kome je još uvek dozvoljeno pušenje. U prvom mahu su i tu hteli da sprovode ove, nove, zakone, ali su se brzo predomislili kada su shvatili koliko bi bilo teško još i ovaj porok oduzeti ludacima, psihopatama, narkomanima na lečenju i alkoholičarima u delirijumu!
I zato, ako ste u nekoj zdravstvenoj ustanovi, i dodje vam da pripalite, pravac psihijatrija, sedite sa ljubaznim osobljem i pacijentima i na miru i bez straha uživajte u svojoj cigareti!
Inspektor "komunalac": Šta je bre ovo, znate li vi bre ljudi da je zabranjeno pušenje u javnim prostorijama!
Psihopata: ...
Inspektor "komunalac": Alo bre, ti, ziljavi, šta me gledaš, gasi cigaru!
Psihopata: ...
Inspektor "komunalac": Alo... Što me gledaš tako? Beži od mene! Odakle ti taj nož!!! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...
Ili skraćeno KAM. Privremeno duševno stanje u pijanstvu gde određeni učesnik istog sportsko-rekreativnog događaja pada u određeni vid raspoloženja slušajući/pevajući pesme narodnog žanra. Misli se samo i isključivo na kompozicije starijeg datuma koje izvode Toma Zdravković, Cune Gojković, Tozovac, Miroslav Ilić, Šaban Šaulić, Hašim Kučuk Hoki itd. kao i na starogradske pesme poreklom iz Srbije ili Bosne (sevdalinke). U tom stanju osoba koja pati od ovog duševnog stanja zatvorenih očiju i podignutih ruku (može i samo jedna ruka) peva pesme koje se na manifestaciji trenutno slušaju preko radija, muzičke linije, kompjutera i sl. Neretko se dešava i da zaplaču zbog tužnog teksta pesme. Ukoliko neko pokuša na bilo koji način da zapodene razgovor sa osobom koja pati od KAM-a ili, ne daj Bože, pokuša da prekine pesmu, rizikuje da slavlje nastavi na urgentnoj hirurgiji gde će mu društvo praviti medicinsko osoblje koje pokušava da mu izvadi komade stakla iz glave, nož iz abdomena, viljušku iz oka... (dodati po želji). Praćeno je pojačanim konzumiranjem alkoholnih i duvanskih proizvoda. Jedini način lečenja KAM-a je sačekati da oboleli ode do toaleta (što je neminovno uzevši u obzir alkohol) i promeniti muziku u vreme odsustva obolelog iz prostorije i u trenucima između povratka u prostoriju i sedanja na stolicu započeti bilo kakav razgovor sa pacijentom. Od KAM-a pate u većini slučajeva osobe muškog pola mada ima par zabeleženih slučajeva gde su od ovog sindroma patile i žene, ali su jako retki.
-Dva galeba bela u tuuuužnoj noći...
-E bate jesam li ti pričao...
-JBMLITI ĆUTI DA ČUJEM PESMU!!!
-Ali samo da ti kažem...
-MA JBMLITI...
-AAAAAAAAAAAAARRRRRRGHHHHHHHHH!!!!!!
Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.
sigurno nije bio citav,nikad nije trebao biti pusten iz ludare
e da jos par teorija kako je poginuo:
"poginuo ja kad je kližući se po zaleđenoj lokvi pao i slučajno si ispalio rafal u glavu"
"lik poginuo tako sto je sa mačem u ruci krenuo na tenk! Bez zezanja!"
RPG (roll playing games) su vrsta društvenih/kompjuterskih igara kojima je jedna stvar zajednička – XP (experience points). U eri Commodore 64 i Rambo TV Games znao si da si na naprednijem nivou tako što su neprijatelji/nebo/okolina postajali drugačije boje (ljubičasta ostaje najzajebanija kroz decenije!), dok u epohi RPG-a neprijatelji (bili oni na strani svetla ili tame) iz svinja polako prerastaju u zmajeve, iz vukova u katapulte i iz devojčica sa košaricom pečuraka u pegaze sa sisatim ribama na leđima!
I kako složenija igračka iskustva nailaze, ti si prethodnim obračunavanjem sa nezakonoljubivim šumskim zverima zaslužio progres, tj. unapređivanje i sebe samog, pa i ne primetiš da je preklati Kiklopa jednako jednostavno koliko i plesati Tae-Kwon-Do sa lokalnim dilerima - prosto si previše SREĆAN što sada možeš da nosiš Sekiru Pravdive Krvi (krivica nasumičnih generatora imena po statistikama oružja) i Netrošene Zelene Nunčake Zeta Od Jednoroga!
Veruješ da si različit, da si oh, koliko samo moćniji od onih neinventivnih igrača koji sigurno i ne znaju da plavi Item-i služe samo da se prodaju kod trgovca (koji je ubeđen da je čistina usred Šume Vrisaka Potamnelih Leprechaun-a najbezbednije i najprometnije mesto za vršenje razmene dobara), kako bi posle mogao da pazariš nešto napravljeno od Afroditine Sline, nego nose kompletan inventar u plavoj boji, i ne primetivši radioaktivno-zelene momente svuda oko ubivenog Boss-a!
Problem (iako je igranje RPG-a dijagnoza samo po sebi) se javlja kada RPG iskustvo poželiš da preneseš u stvarni život. Kada želiš da od svakoga budeš bolji u svemu, kada osetiš poriv da se potpišeš ispod uspeha nekoga drugog. I što je najgore, to mi je samo dobra donelo! Stigao sam do sada u životu dalje nego što sam se mogao nadati, i prešišao sve one sa kojima sam se poredio. Ali je trik u tome što uvek postoji sledeći „level“, i dok si toga svestan, dok ne presečeš kabel – ne možeš da se odvojiš od ekrana. I svestan da postoji više, postaješ nesposoban da uživaš u trenutku.
Primer...? Sedim tri dana na Vukajliji i pišem članke koji kurca ne vrede, da bih dobijao neke tamo pluseve za čije babe zdravlje?! Gde ćeš jači primer!
Vrhunac vrhunca. To ti je ono kada si u isto vreme zajebao i Obamu i Osamu a takođe si u međuvremenu opalio Pamelu Anderson. Jer ako jebeš kevu i ljuštiš mandarinu ti si skoro kao Vučić. U životu ti samo još fali da spasiš dete iz snega i seljaka iz poplave.
I Goran vodi loptu. Iiiiiii... zakucavanje sa polumesecom!
Goran: (U sebi) Jojjjj jebem kevu i ljuštim mandarinu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Saša se vraća sa pecanja.
Zoran: Radi li riba?
Saša: Ijojjj vidi mladice 4 kila. Jebe kevu i ljušti mandarinu. Vadi der onaj nož i masat.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zoranova devojka: Auuu znaš li šta mi je sinoć sve radio. Ma jebe kevu i ljušti mandarinu.
Razmjena odjeće ljubavnog para nakon raskida.
Ona njemu vraća usrane gaće, smrdljive dukseve, a on njoj tange, brushaltere, pidžamu itd.
- Đe su mi Miki Maus gaće, je li kurvo?
- Bacila, ima više govana na njima nego u javnom klonji.
- I tvoje tange su ostale kod mene, njima podvezujem jaja dok ti jebem najbolju drugaricu, opaaaa!!!
- Dobro dušo, onda traži Miki Maus gaće od kuma, kod njega su. PRC!
- :traži nož: O, jebem li ti krvavu majku!
4810 metara sramote čiste kao alpski glečeri niz koje piči neki šašavi snouborder.
- Kevo, zovi miliciju, hitnu pomoć i sveštenika. Posle toga mi donesi nož da te zakoljem, život si mi upropastila.
- Iju, sunce mamino, pa šta to govoriš?
- Da li ti znaš, de facto čedomorko, da sam upravo ispušio kod Jelice. Eeeej, tri godine je muvam i kad sam konačno uspeo da je uhorizontalim...:guta knedlu i jeca:...kako sam bre mogao da joj objasnim da moje gaće nisu upišane nego si ih ti oprala sa Natašinim kineskim žutim tangama, pička li joj materina kurvanjaska?
- Joj, sine, nemoj se nervirati, kupila majka aće, očas ću to da izbelim, al je fora dobra u pičku materinu. :loluje:
Protokol predviđen u slučaju posete kumova od Boga kako ja volim da ih zovem (Jehova- Bog, svedok - kum). Podrazumeva radnje koje je neophodno preduzeti ukoliko ti dotični zakucaju na vrata sa namerom da uznemiravaju pošten svet.
1. Lepa mlada devojka sa knjigom u ruci - Nabaciš šmekerski osmeh, drapneš se po jajima, i pozoveš je da uđe da joj nešto pokazeš. Pobeće glavom bez obzira ili ćeš se ogrebati za snošaj.
2. Dve mlade devojke - Pozoveš jednu (onu bolju naravno) da uđe i ponoviš postupak pod jedan, ili im predložiš trojku- efekat isti kao pod jedan.
3. Momak i devojka - Pozoveš devojku da uđe sa uračunatim snošajem, a momku predložiš da vas snima kako bi imao dokumentaovano pamprčenje subotarke. Zahvaliće ti se i otići. U protivnom se grebeš za snošaj i obogaćivanje lične porno kolekcije.
5. Dva momka ili jedan momak što se zaista retko dešava - Zamoliš ih da sačekaju, odvrneš na jutjubu 83 hita od Baje Malog Knindže i odeš po nož, bejzbolku, sataru, sikiru, montirač, pajser, bič, automacku, vratiš se i kažeš: "Molim vas, nastavite." Nećeš ni skontati kad su pobegli.
6. Dve babe - Ukoliko mogu da prođu pod milfače, kombinuješ postupke pod 1, 2 i 3. Ukoliko ne mogu da prođu odeš po sataru i kažeš:"Baba, obri pičku sikirom! Mrš iz moje avlije!" Uspeh zagarantovan.
7. Muškarci stariji od 30 godina - Odeš po nož i pitaš da li imaju zdrave bubrege, dok se okrećeš prema kuhinji i vičeš: "Ženo(mama) podgrij toplu vodu, ovaj izgleda zdrav!"
Život u sistemu "srpski kapitalizam", pod patronatom Onih koji ne vade tampone iz ušiju, niti skidaju povez sa očiju.
Svima Njima:
... jer ne učim samo za sebe, nego i za Vas.
... jer radim za četvoro, a primam ni za pola.
... jer znam kad moram biti na poslu, a ne znam kad ću otići sa njega.
... jer ih imam četvoro za stolom, a nikog još na duši.
... jer narod je nož, a riba se čisti od glave.
... jer ako ne znate za sram, spoznaćete strah.
... jer se zmiji glava prva seče!Viva la Revolution!
...
Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.
Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.
Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.
Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...
Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.
- Polako bre, psss. Probudićeš je.
- Dobro, dobro, psss. E, ajmo malo u sobicu, a? Ajde malo.
- Si normalan bre. Daj mi portiklu, evo je pored tebe. I kad si već tu okreni mi praktičnu ženu, mislim da je počela.
- MA kakv...
- PSSSSSSST! Dragane, probudili se zaklaću te!
- Dobro, dobro, zaneo sam se. Ajmo malo u sobu. Pa vidiš da spava. A i tata bi mleka.
- Ma neću. Pusti me, nije mi do toga, ceo dan mi je na grudima. E, mislim da je malo otežala, od jutros mi trne cela desna ruka.
- Pa to ti pričam, hajmo u sobu da ti pokažem neke vežbe za šaku, hehehe.
- Nje, nje, njee, njeeee ...
- Jaoo neee... Aman bre Drag...
- Njeeeeeeee, njeeeeeeeeeeee...
- Nisam hteo. :ruke na oba uva: Ponudi je da jede.
- Ti ćeš večeras da dežuraš, jebe mi se što ideš na posao. Možda su gasovi?
- NJEEEEEE, NJEEEEEEEEEEE, NJEEEEEEEEEEEEEEEEEE...
- Daj joj sisu, gladna je.
- Ma malopre sam je dojila, nije.
- Ej, nema razloga da kuka, hoće još.
- Ma nije gladna.
- NJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE...
- Stavi je na punjač ženska glavo!
- Da joj nije zima? Da je prekrijem još jednim peškirom, šta misliš?
- Ej, ona može ovako do ujutru.
- Pre 10 minuta je jela a pre toga je sisala bar pola sata. Eo sad će da viš. :stavlja bebu na grudi:
- Njee, nje, nje... njnj, ccccccccccccccc...
- Ha, šta sam rek'o.
- Ufff, to te sad usralo, inače nemaš poj... :ugriz za bradavicu: AAA, uf što me uštinu!
- TO ĆERO!!!!
Razmišljati o samoubistvu, ili slutiti neki mračan ishod.
- Ne mogu više da slušam ove političare i najave poskupljenja, dosta mi je, idem, ne traži me!
- Jao, dragi, ne pomišljaš li valjda na najgore?
- Jok bre, idem da serem.
--------------------------------------------------
- Simona Halep rešila da ide pod nož, kaže ne može se ovako postati vrhunska teniserka.
- Jao, ne pomišlja valjda na najgore?
- Jbg, izgleda.
Danas izumreo sleng. Kako drugačije objasniti da tako učestalu reč iz osnovnih škola prošloga veka jedno savremeno i moderno dete nije u stanju da se seti i definiše. Za tri godine postojanja ovoga rečnika.
Naflekati, napraviti masnicu na oku. Pesnicom. Prebiti nekog od batina. Pretpostavlja se da se umedjuvremenu prešlo na polomiti nekog od batina, a lomljenje ruku i nogu nije u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa masnicom na oku.
Druga teorija je da se po školama, u osvit XXI veka jednakih sloboda i slobodnog demokratskog izražavanja, sa pesnica prešlo na noževe i palice, lance i katance tako da je, složićete se, potrebno solidno umeće i vežbanje da se nožem napravi masnica oko oka.
:dečkić bezbrižno šeta ulicom, kreće se u susret nepoznatoj grupi mladića koja se širi preko celog trotoara. Dečkić, prolazi izmedju njih i jednog slučajno očeše ramenom:
-Alo bre!
:mučenik se okreće:
-Šta se širiš, majmune?
-Pa ne širim se.
-Alo ne gledaj me tako?
-Kako? :vec uplaseno: Ništa nisam uradio?
-Nemoj ti meni ništa!
-Polako, nema nikakvih problema...
-A sad nema! A?! Sad nema! :vadi nož: Sa ću te NAFLEKAM! (masa: NAFLEKAJ GA!)
Ono što se dešava kada izazoveš nekoga na ferku pa on posle par primljenih udaraca izvuče neko oružje da osigura pobedu.
- Si čuo da je Nele izboden juče.
- Čuo sam, ali ne znam kako. Šta je bilo?
- Pokačio se sa onim ludakom Acom zato što mu je tukao mlađeg burazera, pa su zakazali “ferku”.
- Pa svi znaju da taj ne zna za fer tuču. Šta mu bi?
- Namerio se junak na ludaka. Nisu pošteno ni počeli da se tuku, onaj ludak izvuče nož i Nele završi na urgentnom.
''Whatever...''
Kultni, neprevaziđeni i u svim zemljama sveta rasprostranjeni sleng izraz koji se koristi pri stanju apsolutne i totalne indiferentnosti. Odjeb par excelence. Ritualno pucanje kurca na tri, pet ili više delova. Enormni fantomski bol u dupetu i uvetu generisan neverovatnom, zrakatorskom ili krajnje neinteresantnom pričom sagovornika. Inače, sam izraz je američkog porekla a veruje se da su ga prve koristile kurave sa ulica Los Anđelesa '80-ih godina prošlog veka kao standardan odgovor na pitanje mušterija GDE SVE MOGU DA GA STAVE. Odgovor je, kako saznajemo, zadovoljavao širok dijapazon ukusa...
- ...i pazi : njih desetorica krenu na mene, jebotebog...! Ja, jebiga, šta ću – u'vatim jednog, oborim drugog, trećem oduzmem nož – a baš se baja spremao da mi ga zarije u srce, znači – drugu dvojicu u paru sasečem po rebrima, jednom slomim ruku tu, tu i tu a poslednjem majmunu – on, kao u fazonu : ''nemoj, brate, molim te'' – zaletim se, bratić moj, i slomim mu vrat...! I sve to nebitno, kad ono nailazi Ivan Ivanović i zove me u sledeću emisiju, matori...!
- Da, kako god...
