Kad robijaš u gradu koji se zove Freetown.

Multifunkcionalna rečca, čije postojanje u određnoj konstataciji, daje dodatni intenzitet izražavanja.

Majica uglavnom bele boje sa monohromatskim printom lokalne samostalne trgovinske radnje (ili neke prodže ćaletovog druga). Naravno, može biti i crvene, plave ili žute boje, to je nebitno, ono što ih zapravo odlikuje je kvantitet tenka T 34 u gardaroberu, nerealna istrajnost uprkos očajnom kvalitetu i sposobnost da se uvek nađe na tebi u pogrešnom trenutku (razume se, zimi, kad se nosi od ispod). Najbolje se kombinuju sa šortsem za krečenje i podgaženim cipelama za baštu. Neretko iziskuju i hemisferni oblik stomačine, a obavezno se kao propratni efekat javljaju damske rukavice (ovo se odnosi na letnju upotrebu).
Kao što je već rečeno, nivo seksipila kojim ovaj item zrači je duboki minus nekog nerealnog broja, stoga ako se kojim slučajem zateknete i vrućoj situaciji sa ribom, bolje da joj prvo kažete da imate ćaletove gaće na sebi i da tih par sekundi šoka iskoristite za animalno razotkrivanje ljubavnog tepiha; ostatke S.T.R. majice odložiti (zafrljačiti) u najbližem ćošku.
Njena nepobitna sudbina je da postane krpa za brisanje prašine, čime je ispunila svoju svrhu postojanja, a vas će već rano izjutra čekati novi model na polici vašeg gardarobera...

Radost i prokletstvo najvećih među sladokuscima.

Samoprezirna potraga za muškim semenom koju sprovode one nešto očajnije predstavnice nežnijeg pola, a pošto im biološki časovnik pokaže da je minut do dvanaest i time ih žešće istripuje da za sobom - o, gorke li eventualnosti! - možda i NEĆE ostaviti genetski deo sebe, ako me razumete. To, razume se, povlači opštom mobilizacijom duha&tela jednog ženskog čeljadeta i gotovo paničnim usredsređivanjem svih raspoloživih snaga istog na pronalaženje srećnika-donora...tj. koji god on bio.

I kao što to obično biva kada mu udare hormoni u glavu, jedan ljudski primerak sa matericom "na prekretnici svog života" odlučuje da Gordijev čvor problema preseče tamo 'de je i najdeblji - kod sopstvenih kompleksa. Pomenuta operacija najčešće rezultira besramnom nivelacijom prethodno sebi postavljenih (pre)visokih uslova i standarda vezanih za izgled, poreklo, solventnost, pa i nivo lične higijene potencijalnog partnera u zasnivanju potomstva, što opet rezultira veoma rano razvijenom željom za upokojenjem budućeg ponosnog sponzora polovine od 46 hromozoma u DNK lancu konsekventnog produkta mamine "izbirljive prirode" ali i ne tako izbirljivog INSTINKTA.

Doduše, veliko je pitanje kako bismo mi uopšte i nastali da je do naših očeva...ono, ako ćemo odistinski...

Uzrok toga je sve, osim seksa.

Kažemo liku koji voli sve da gleda sa psihološke strane. Kada priča, uvek ga zamišljate sa ćorama i knjižicom u koju sve zapisuje. On uvek ima objašnjenje za sve i sve situacije može da objasni raznoraznim traumama iz vašeg detinjstva.

Kod nas u narodu kruži priča da nezdrav život nikako ne utiče i na naš vek trajanja. Kažu stariji ljudi...

Tu su pare.
To je djelatnost budućnosti koja će na prostorima ex Yu pogotovo biti unosan posao.

Naše djevojke prosto obožavaju da vode djecu(bebe su najpoželjnije)u grad,na kafu,u solarijum,u park,na fakultet..a pritom preferiraju da to nisu njihova djeca jer im je još rano da budu majke.One su pod uticajem zapadne kulture stvorile trip da su djeca vrlo kul i fens saputnici,i da ih to čini još boljim i poželjnijim ribama.
.Ista stvar je i sa muškim dijelom populacije..oni znaju da ribe svršavaju na momke koji guraju kolica,to ih jednostavno pali.Oni prosto vole da ostave utisak jebača,jer je pretpostavka da će ribe pretpostaviti da su ga neđe zavukli čim drže klinca za ruku ili guraju kolica,
Tu stupaju na snagu budući milioneri,oni koji će biti pametni i otvoriti shopove za iznajmljivanje djece,gdje će naša omladina po povoljnoj cijeni moći da uzme jedno ili dvoje i da se slobodno kurči po gradu.
Najskuplje bi se,naravno,kotirale bebe do godinu dana...7 eura sat,dok bi recimo,klinac od 8 godina koštao 1,5 eura po satu.
Djeca preko 10 dobijala bi se gratis.

Interesantna kreatura, najčešće za volanom bilo kojeg Golfa, stare Bembare, ili iole snažnijeg Fijata, koja ima konstantnu želju za preticanjem i velikim brzinama na gradskim ulicama, a koji do cilja stiže istovremeno kao i kulišići, koji voze laganeze.

To je onaj lik koji me rano ujutru na prvom semaforu u Munzeu, iz ko zna koje trake iseče i nabije se tik ispred, kako bi on bio prvi na semaforskoj crti. Po paljenju zelenog svetla, munjevitom brzinom gubi se u magli, ali samo do sledećeg semafora, koji mirno prolazim i pretičem ga, jer se prilepio uz gospodina koji skreće levo. Posle par trenutaka, gradski Fanđo me još jednom pretiče, pa dok se isključujem na auto-put, primetim da je ponovo iza mene, jer se spoljna traka sporije uključuje, te Fanđo biva zaglavljen i zagrađen. Širina auto-puta, ah divote... Mirne duše povećavam brzinu na 120, ali ne lezi Vraže, evo ga ponovo naš Fanđo. Cik-cak metodom koristeći sve tri trake, uključujući i zaustavnu, a bez korišćenja migavca, prelazi znatno duži put od ostalih učesnika saobraćaja, koji se kreću pravolinijski, ali svakako uspeva u svojoj nameri i gubi se u daljini. Izlazi kao pobednik u ovom najdužem pravcu gradske piste. Ene! Evo ga sad na semaforu u Ustaničkoj tik pored mene. Opet baja turira svog Golfa Trojku. Ništa, ovoga puta ja skrećem levo, dužim, ali mirnijim putem, dok njemu, koliko vidim, malo napred maše cajkan, sa misijom da mu otkine po koju somundaru.

šor ili sokak, ulica.
Ici u šor znaci izaci u selo.

Jedna od najjačih, muških fraza koju upotrebljavamo kada pokušavamo da kresnemo ribu sa kojom smo ne tako dugo u vezi. Fraza toliko stara da ni Vida - Sida ne bi pala na nju. Uglavnom su to u pitanju nevine, ili ove (što bi rekli naši stari) koje tvrde pazar, da se tako duhovito izrazim. Opet, koristimo je, možda negde i upali.

Cesto izgovoren izraz u situacijama kada nemate dovoljno para,ili vam roditelji ne dozvoljavaju izlazak napolje....

Nešto što nam roditelji daju, a onda nas kroz dobar period života istim oslovljavaju samo kad napravimo neko sranje to jest kad popizde na nas.

Kad te otac ili majka zajebu ranom zorom prvog aprila...

Na'vataju te dok si pospan, ne znaš ni kako se zoveš, a ne koji je datum...

I ne skontaš polu-šalu, a ona je već gotova...

Onda danima pričaju kako su te zajebali...

Veliki majstor među penzionerima. Gospodin ili gospođa koji su rano otišli u penziju, najčešće invalidsku (preko onog lika iz SPS).
Penziju uvek podiže prvi, bez obzira da li u džepu ima novca, a u red ispred pošte staje oko 4 ujutru. Novac je držao na štednji u Jugoskandiku ili Dafimentu.
Ponedeljkom na analizu daje krv i mokraću, u utorak je kod interniste, u sredu kod kardiologa, u četvrtak kod ortopeda, a u petak sumira utiske, recepte i nove upute na opštoj praksi. "Radnu" nedelju završava u apoteci. Svoju sedmicu često obogati i posetama oftalmologu i pulmologu, kao i posetama bolje snabdevenim apotekama. Zubar i ginekolog su najmanje popularni kod ove vrste penzionera.
Poznaje sve cene u radijusu od 13 kilometara, a za njega kovanica od 50 para i dalje važi. Subotom ide na Zelenjak u šoping, bez obzira što možda živi u Mladenovcu.
Čvrst temperament pokazuje u pošti i na ulasku u GSP. Glavni rivali su mu deca. Omiljene emisije su mu Muzička slagalica, Žikina šarenica i Grand šou.
Petog oktobra je bio uz Slobu, a 12. marta uz Koštunicu. Misli da se puding kaže "buding", cimet "cement", a susam "suzam". Veliki je ljubitelj sahrana, rasprodaja i gradskog prevoza. Omiljena poslastica - mentol bombona.
U tri reči - veoma kompleksna ličnost.

Pokušaj američkih scenarista da dokažu nekoliko stvari:
* Ako si dobra pička, vrhunski namontirana i popunjena na pravim mestima, mišićavi plavi mladići će otkidati za tobom.
* Nakon desetak abortusa, u četrdeset petoj godini života veštačka oplodnja ipak može da uspe.
* Besmisleno ispijanje crnog vina u svako doba dana i noći ne može da uništi veštačke zube.
* Koliko god da si patetična i očajna udavača, pronaći ćeš ekipicu sa istim problemima da se zajedno tešite.
* Botoks je kul.

Izraz koji je rasprostranjen među starim svetom. Znači da je toj osobi smešno što ste vi otišli na posao ili u školu, a vraćate se posle sat ili dva.

Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.

Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".

Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.

Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.

Najomiljeniji, ali i najneomiljeniji slavski gost. Dolazi prvi, odlazi poslednji. Dočeka sa domaćinom goste, na kraju isprati iste, iscedivši enormne količine rujnog vina, šljive i ostalog domaćinskog blaga.