Alija Sirotanović koji jednom mesečno ima cigarete, a puši ko indijanska baba.
Jednom u dva meseca ima keša da SEBI plati piće, a mož da popije ektolitar rakije iz cuga.
Uglavnom jede govna za sve obroke. Sevap je kad ima mleka da ga razblaži.
Ima usranu facu praseta pred klanje, koja tera okolinu da ga sažaljeva, iako on kurcem neće da mrdne i promeni svoju situaciju.

Al zato, kad mu se probudi hedonizam na tuđa leđa, e tad je Alija pravi sevdalija.
Pije, jede, jebe, puši, drogira se, đuska satima uz šta oćeš. Nikad dosta zezanja. Ajmo još u neke kafane da idemo. Bole nas kurci bre. Jednom se živi. Naravno, svo ushićenje je propraćeno rupama u svim džepovima, al ko ga jebe, kad drugi imaju.

Najveći stepen bezobrazluka, čin koji zahteva najgoru kaznu, onaj koji oskrnavi neku od svetih stvari ove naše zemlje Srbije zasluzuje da gori u paklu zauveek.

Vrlo zajebana situacija koja označava da u braku definitivno preljeva. Ovu rečenicu najčešće izgovara žena, a ako je situacija obratna, onda je baš, baš, baš zajebana.

Zauvek.

Osim desetak gradova koji svojim fizionomskim karakterom zaslužuju epitet koji nose,svi ostali gradovi u BiH imaju slijedeće karakteristike:

1. Velika rasksnica (sa semaforom ili bez) u centru oko koje se nalazi desetak zgrada socijalističkog tipa,kuće i sjedišta opštinske administracije (obično neka stara austrougarska kasarna,škola,sud koji je prefarban novom bojom)
2. Neposredno do raskrsnice je oveći trg na kojoj se gotovo redovno nalazi ogromna zgrada nekadašnje robne kuće "Beograd" ili druge neke robne kuće sa identičnim stilom gradnje kao i RK Beograd.Zgrada je oronula jer je niko ne održava,niko u njoj ne radi jer su se državna preduzeća davno raspala.Ako nema robne kuće onda je nezaobilazna velika fontana koja ne radi
3.Hotel koji u 90% slučajeva nosi ime mjesta,oronuo zapušten
4.Autobuska stanica sa maksimalno pet perona na čijem natpisu uvijek fali neko slovo otkinuto ko zna kad( Auto..uska s.anica npr)
5.Stadion bez tribina ili eventualno jednom koja je 10% prekrivena stolicama
6.Dom kulture pretežno na periferiji oronuo,zapušten,prekriven grafitima u sklopu kojeg se nalazi kino koje opet pogađate-ne radi
7.Dvije ogromne školske zgrade jedna za srednjoškolce,druga za osnovce sa zajedničkim dvorištem
8.Crkva ili džamija u zavisnosti o vjerskoj strukturi mjesta sa ogromnim dvorištem koje zauzima pola dužine cijele ulice
9.Pijačni prostor koji je šest dana u sedmici prazan (pazarnim danom ne može igla da padne)
10.Kafići na svakom ćošku sa ljetnjim baštama u svakoj mogućoj varijanti-prazni sa par ljudi eventualno koji budno motre na svakog eventualnog došljaka
11.Nekoliko raznoraznih postsocijalističkih motelčića zvučnih imena :"Grand","Monte Karlo" ili nazvanih po prezimenu vlasnika
12.Na ulazu i izlazu u grad se nalazi bezbroj benzinskih pumpi raznoraznih privatnika i poduzetnika

Svi ove gradove karakteriše još jedna,najbitnija stvar koja je potpuno atipična za grad u pravom smislu te riječi a to je dosada,u njima se ama baš ništa ne dešava,totalno je mrtvo i pasivno uz veliki zaostatak sa dobavljanjem osnovnih materijalnih stvari.

Izraz koji se koristi za ismejavanje osoba kojima treba malo više vremena da shvate poentu priče. U svakom društvu se pronađe po jedan takav.

Žešći zajeb od situacije. Samomatiranje nazivanjem cure ženskim imenom koje nije njeno. Najteži vid govana u koja jedan muškarac može da se upadne, posle čega je i šizofreničnom daunovcu jasno da novonastali smrad ne mere ukloniti ni ceo crnomorski sliv sa aromom najnovijeg Veniša.

Možeš ti burazeru da se vadiš koliko ti je volja. Možeš da joj kupiš tri para "Bordelo" cipela, da je pošalješ sa drugaricama na tradicionalni osomartovski kocert Željka jebača i pristaneš na krečenje spavaće sobe u flafičasto žuto - već si se zajeb'o i tu ti je kraj.

Podneće svakodnevno urnisanje u stanu sa ortacima uz fucu, pišanje po dasci, ostavljanje čarapa pored kreveta, tvrdokurne mrlje na gaćama, uspavljivanje kad ti poveri decu na čuvanje i flertovanje sa ženkom Jehovinih svedoka, ali prekštavanje neće. Neće, makar joj tvoja keva javno odala priznanje za bolje snalaženje u kuhinji, tako joj Sulje Veličanstvenog.

Pajdati se. Biti na konju. Sleng za konzumaciju heroina široko rasprostanjen na ovim prostorima.

Vezuje se za ''Šta je pisac hteo reći?'', skroz neobjašnjena i maloumna priča, koja nema nikakvog značenja, al' opet može da nasmeje.

Poprište odvala i smehotresnih misli od strane (polu)analfabetizovanog čoveka koji ovim putem želi da poruči kako prodaje ili, pak, kupuje određeno dobro. Sastavljeno u stilu Tominog engleskog, Gagićevog prodora ili pevanja Goge Sekulić, ovi oglasi odišu nekom jebenom iskrenošću i dobrotom koju je teško zamisliti. Kao da nikad ni ne možeš posumnjati kako je autor tog teksta neki drlov koji deci buši balone i babama lomi muškatle. Nekako to mučenje prilikom pisanja, poput rukopisa prvaka koji tek štampanu ćirilicu pokušava da savlada, daje jednu kompaktnu iluziju koju je teško razbiti.

Nijedan oglas nije kompjuterski "svaren", već predstavlja manualni pečat domaćina, glave kuće i ponositog čoveka koji svojim humorističkim pristupom pokušava da uvali vepra za priplod mortus pijanom beraču malina ispred seoske prodavnice koja, naravno, u svom sklopu ima i poljoprivrednu apoteku. Upravo na njenom staklu, pored plakate da lokalni fudbalski klub igra utakmicu 12. kola opštinske lige u nedelju, u 11 sati, stoje i izlepljeni oglasi.

Novinarska floskuletina za "Nastaviće se...". Univerzalno i od strane pisanih medija rado korišćeno sredstvo za dizanje tiraža, mistifikaciju događaja i, jednom rečju, prcanje jadnih čitalaca u zdrav mozak. Uostalom, istina ima nekako ozbiljniji prizvuk ako se ostavi žrtvama na nagađanje...

Najgori soj na svetu.Psihički osakaćene jedinke koje su u fazonu pa šta ako je crnčuga silovala 10 belkinja i iz čista mira prebila 20 belaca,ali ako belac kojim slučajem mrsko pogleda crnčugu,treba mu odseći ruke,noge i baciti ga u zatvor.Šta god neko(čitaj sirijac,crnac,kinez,cigan) uradio to je njima sasvim ok i celo društvo treba da prihvati.Reči poput ,,retard,, ,,nigga,, ,,faggot,, se nesmeju izgovoriti ni u snu,a kada ih neko normalan kaže obično se zatvore u ormar i plaču 2h,ali ako je neko napisao na internetu,sručiće izliv besa u odgovoru i pretiće (Iako bi u realnosti dobili pesnicu u zube i/ili par slomljenih rebra).Većina njih tripuje neku psihičku bolest i smatra da ih to čini najboljim i najvažnijim,kurče se mesečnim brojem poseta psihijatru i popijenim lekovima,objavljuju na Instagram ili takvo slično govno gde dobijaju puno podrške od njima sličnih.Ima ih po celom svetu i svaki dan se sve više množe, ali ovakvih debila najviše ima u Americi.Američku podvrstu odlikuje ishrana Bidenovim govnima i drkanje na njegovu sliku.Kod normalnih ljudi izazivaju zgražavanje i potrebu za nasiljem.

Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.

03.08.2016. U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.

22.09.2030. Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Мајка Русија'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...

02.11.2047. Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.

07.05.2057. 40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu...

10.06.2057. Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''

12.03.2065. Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.

11.12.2073. Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.

31.12.2073. U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.

Izraz kojim klasičan štreber i nubara dokazuje nekome ko se usudio da kaže da se iole u nešto razume dobro kolko i on, posle te fraze u glavnom ide nastavak " haha pogrešio si evo sad ću ti reći" .

Uraditi nešto spektakularno, senzacionalno, nešto što je za svaku pohvalu.

Eksplozija vulgarizama. Rafal najtvrđih psovki koje za dvadesetak sekundi istestiraju kompletan suraund 7.1 sistem počevši od šoferskih basova, alkoholičarskih baritona do kreštećih soprana glumice (koja obično glumi drolju, i koju obično siluju svi redom).

Grupa ljudi kriva za sve.
U zavisnosti od tacke gledista, to mogu da budu razliciti ljudi, od Vlade do Vatikana.

by: lilymery
on: 02.06.2020

Oduvek sam bila veliki fan ovog naizgled jednostavnog jela, ali nisam ga nijednom zaista probala dok nisam otišla u Andaguziju i probala orginalni recept, koji lokalne bake prenose sa kolena na koleno vec 1000 godina. Koliko god sam pokušavala da tačno sledim uputstva, nikako nije moglo da uspe. Dok nisam probala u orginalu... Bože, kakva rapsodija ukusa.

Bila je 2012, samo što sam završila fakultet i nisam znala šta ću raditi sa životom kao i svaka sveža šiparica i rešila sam da je vreme da se putuje. Nisam nikad razmišala o Andaguziji, ali mi je tadašnja najbolja drugarica, kažem tadašnja jer je kurva raspala što voli da se jebe sa tuđim verenicima, ali nema veze, to što je ona kurva ne utiče na dalju priču. Da se vratim na recept, ova kurva, dabogda joj se sise osušile, mi je ubacila tiho ideju da Andaguzija ima vrlo lepu prirodu, i rekoh što da ne, vredi probati, i tako sam se našla u avionu, sama, u avanturi života.

Kada sam stigla tamo, odmah sam primetila da je hrana drugačija. Pitala sam se koja je tajna, i kako spremaju, i zašto ja nikad nisam uspela sama tako da spremim, i koliko god tražila odgovor, ljudi su mi samo pričali isto što sam i znala, ali znala sam da postoji neka tajna, nije moguće da je toliko ukusnije.

Umalo sam odustala, ali onda se pojavio on... Raul. Ne mogu više da pišem u licu lilimery jer me mrzi a i sad bi morao da opisujem Raulov kurac i kako jebe uz obećanje da će otkriti recept, ali uglavnom, jedenje govana sa ilustracijama, od jedno 300-400 redova, što na kraju nije ni bitno jer kad već dođeš dovde u čitanju, u nadi da ćeš naići na uputstvo, već počinje da ti se prevrće stomak, da preispituješ na šta si jebeno potrošio poslednja dva minuta, da mrziš i internet i život i da ti se ne jede više to što si se bio nameračio da spremiš jer ne možeš da nadješ normalan recept nego sve neke životne priče isfrustriranih žena dok najzad ne iskroluješ i ne dođeš do recepta koji je obično ovako neko sranje:

Sastojci:
2 jaja

Priprema:
Slomiti jaja u tiganj na ulju, i pržiti 2 min. Posoliti po ukusu.

Sportski izraz. Koristi se najčešće na terenima za basket širom Srbije. Označava gubljenje lopte u prelomnom momentu partije basketa, bilo nerezonskim šutem ili trapavim dodavanjem, čime se direktno doprinosi pobedi protivničke ekipe. Dakle, zasrati motku, ispasti nemač pojma, izneveriti ekipu i sebe samog. Baciti u vodu nešto u šta je uloženo mnogo truda i znoja.

Legnes u "sitne" sate, jer si imao parti (naravno, LAN parti); buduci da su ti roditelji otisli na more prije par dana te da je kuca prazna (ako izuzmemo sestru).
Budite te sestra oko 6 h u jutro (kisa pocinje da pada) kako biste zajedno izneli smece na ulicu, jer kako kaze sestra: "Necu ga ja iznositi kad kisa pocne da pljusti!"
Vracas se u dvoriste i ugledas dzukca koji ti se obradovao, trci prema tebi kao lud, hop, skocio je na mene, pidzama (jbg, morao sam - zazimilo nocas) na sebi sad sadrzi motive sapa.
Sestra odlazi da nastavi spavanje, kisa prestaje.
Kontas, ajde kad sam vec budan da budem od neke koristi, odlazim po hleb - naravno biciklom, jer su roditelji otisli autom.
Na pola puta kisa pocinje da pada, ulazis u pekaru, ulazi baba u pekaru - dum tras - skoro ostanes bez levog oka, izlazis besan i psujes (naravno, u sebi) babu i kisobran.
Sedas na bicikli i kreces, nailazi sleper, rekao bih da mu je promer guma 400; dum tras fljus - mokar sam.
Nastavljam voznju, kontam da me valjda nece niko videti, jes vraga, pola sela po pljusku vuce smece na ulicu (da, po kisi).
Dolazim kuci, odlazim obici prasice (blizi se kirbaj pa smo pazarili :)); i oni su na moru, voda im do clanaka. Posto sam vec "prljav" ulazim u svinjac... dum tras oskliznuo se (pogadjate na sta?), prilazi veselo prase.
Smrdim!
Vadim vodu iz svinjca, ocistio sam ga, izlazim van, kokoska upada u onu malu sahticu - mase krilima da izadje, ja je vadim (da, rukama).
Ulazim u kucu, idem da se tusiram, palim tus, kvasim kosu, dum tras - nestaje struje => plinski bojler ne radi => nema tople vode. Izlazim polu smrdljiv polu mokar, brisem se (:S).
Odlazim u sobu, sedam za laptop (puna baterija :)) palim COD, sad cu da vam j.... kevu!

Sestra se budi.
9 h, ulazi sestra u sobu, "Ti nisi normalan oci su ti crvene a gledas u tu kutiju, mogao si doneti hleb, a i da si obisao prasice ne bi ti nista bilo, sigurno si celu noc sedio za kutijom, a ne bi ti ni skodilo da se otusiras, a jesi ti radio nesto uopste?"
Odgovaram, "Ne, celu noc sam tu!".
Okrece se i odlazi da nastavi spavanje.

PS, postao bih i prije, ali je grmilo :).