Pred početak fudbalske ili košarkaške utakmice, za vreme tajm auta i ponekad u poluvremenu, lepe devojke na tribinama su u prvom planu režisera prenosa. Uglavnom ih zumira i ostavi kadar nekoliko sekundi, na veliko uživanje ljudi kraj malih ekrana. Komentator utakmice retko kaže koju reč na račun njihovog izgleda, ali zato društvo koje prati prenos ne ostane nemo:

Automat koji govori umesto pravih devojaka, uzimajuci pare ljudima, iako znaju da je to automat. Inace, reklamu nisu menjali jos od 1990. Naravno, nigde se drugde ne nalazi sem na Pinku.

Izraz za devojke, koje su u velikom bedaku zbog raskida sa deckom ili nemanju istog i bas zbog toga zele da vikend provedu sa drustvom u sto jeftinijoj varijanti.
Prepoznatljive su po svome oblacenju (crne pantalone, karirane kosulje, martinke ili starke) i po mestu izlaska (Vinarija - ispod brankovog mosta) a priliku, da napastvuju prvog muskarca koji ih muva, nikako ne propustaju.

Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.

Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.

Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.

Појава неретко виђена у ресторанима, кафићима, школама...

Након низа експеримената и дугог проучавања овог феномена дошло се до следећег необоривог закључка - девојке улазе заједно у WC зато што ниједна од њих нема код себе папирну марамицу.

El grande jebaljke u najavi.
Devojke kojima tukidid nije nimalo stran, umeju od njega i violinski ključ da naprave, rado ga ubacuju u svaku svoju šupjinu, sem one u kojoj himen ne sme biti oštećen do proslave osamnaestog rođendana iz jedino njima poznatih razloga.

Volseban, ali i genijalan natpis
na par mesta na Ciganliji Adi!

Vatrene, mlade devojke, prelepe obožavateljke dugih, romantičnih šetnji i poneke dobre knjige. Intelektualke dugih nogu, vesele klaberke ili stidljive, introvertne bibliotekarke. Mahom manekenke i foto-modeli, ponekad i studentkinje. Nisu, nažalost, tako savršene, uspele da pronađu svoje srodne duše, zbog čega su odlučile da im slike kruže po Beogradu i van njega (Kaluđerica, Boleč, Vinča, Zaklopača, Ritopek), izlepljene po unutrašnjosti autobusa GSP-a.
S njima možete, uz određenu novčanu nadoknadu, ćaskati. Gospoda koja veruju da zaista komuniciraju sa devojkama sa slika (ni ne slute da su to fotografije download-ovane sa ko zna kog madjarskog, rumunskog ili whatever sajta), razvijaju sa dotičnim damama čitav prijateljsko - ljubavničko - bračno - ispovednički odnos.
U skorije vreme, javile su se i muške varijante ovog prijatnog osveženja u sferi romantičnog zabavljanja - frajeri, zaštitna lica trocifrenih, prigradskih. Uglavnom su u pitanju sportisti, lekari, biznismeni i slikari, svi rešeni da okušaju sreću posredstvom autobuskih plakata.

Jedini način da se podigne nivo inteziteta na basketu

Zalažem se protiv diskriminacije nesisatih devojaka. Dokle će bre više sisate bolje da prolaze???
U osnovnoj školi, kad su krenuli hormoni da rade, svi dečaci su hteli da se druže sa sisatima. Nesisate su udruženo stajale sa strane i potajno mrzele sisate. Ali nisu ih mrzele zbog sisa, nego zbog glupih muškaraca kojima nisu bile zanimljive.
U srednjoj su svi hteli da jebu sisate, a to što je nesisata i dalje bez dečka u 19. nikom ništa. Na fizičkom svi gledaju njih kad trče, valjda zato što im se drmusaju, još i navijaju. A to što one ne mogu sveću da urade da se ne bi udavile sopstvenim sisama, a opet imaju 5 na kraju?!?!?! Što bre sisate toliko dugo i čvrsto grle, onako da im ih osete, a nesisate samo reda radi?
E onda smo došli na fax i na faxu ista priča, profesori im daju ocenu više, a one ih onako zlokobno izbace i svi ih gledaju, kolege se polome da im napišu seminarski ili daju skriptu.
I nesisate devojke imaju dušu, a srećnije imaju i dobre guzice... Gledajte i njih malo, kako bi vama muškarci bilo da vas devojke ne gledaju jer imate mali nos ili mala stopala??? U stvari vi muškarci ste krivi za sve, to je najlakše rešenje...

Ova vrsta prepoštenih,nevinih i tako čednih devojaka se uglavnom sreće u manjim mestima,uglavnom studiraju "nešto" u većim gradovima,nikad u životu nisu imale dečka jer naravno ništa pre braka!Babe,strine,tetke,šira i dalja rodbina se kunu u njih sa večitim hvalospevima:"To je tako divno dete" ili "Blago njenoj majci"........Kad ono u stvari čim se nadju van vidokruga svojih bližnjih,te iste poštene i čedne devojke se pretvaraju u raspomamljene nimfomanke kroz koje je prošlo više kilometra kurca nego auto puta Beograd-Niš!Od takvih poštenih,mi kurve na red ne možemo da dodjemo...

Vole kad je muškarac $meker, €lokventan, ₦ačitan, ₤ep, ¥eran i naravno, gospoDIN.

Izraz koji koriste paćenici na socijalnim sajtovima, u ''o sebi'' sekciji . On, tuga, misli da će cura kad ovo pročita odmah pohrliti u zagrljaj njemu, jer on je, zaboga, toliko tražen, da joj je bolje da ''navali'', još malo pa nestalo. Treba pomenuti i da se ovaj izraz najčešće koristi uz konstukcije 'pozitivno lud' i 'volim sve sto vole mladi'. Neretko je slučaj da se prijatelji dotičnog oglašavaju sa istim izrazom, ne bi li što bolje nahvalili drugara.

Žene koje koriste previše šminke da bi istakle atribute koje nemaju, krupne oči, pune usne ili rumene obraze. Gledajući ih iz daleka stiče se pogrešan utisak da su dobre ribe, a kada se približite onda shvatite da Ruška Jakić ima gomilu kopilad.
Jedina stvar koja ovakve specimene čini pojebljivim je alkohol u kombinaciji sa jastučnicom preko njene face. Samo pazi da se ujutru ne prestraviš kada vidiš da se Moneova bašta pretvorila u Miltonovu gravuru Crvenog Zmaja. Sa više reljefa nego Grand Kanjon i očima kao kod tek rođenog miša. Boje lica koju furaju mrtvaci posle četrdeset dana dremke pod zemljom i brčićima predratnog švalera.

Zajebana rabota, gora od testiranja tastovače. Naravno, preferiraju je isključivo stari lisci i majstori crno-belih polja, obično u tvom prvom posetu kući. Tvoje šanse da ga pobediš su u startu niske, jer em si na njegovom terenu, em ti je već nonšalantno pokazao ogrlicu od testisa bivših udvarača njegove mezimice. Činjenica da si glup ko kurac ti također ne ide u prilog. Ako ga slučajno i pobediš, letećeš kroz prozor jer zinat su takvi ćalci šahisti obično i kao od brda odvaljeni. A ako izgubiš, samo ćeš dokazati njegovu teoriju da si glup ko kurac i da si samo s njegovom ćerom zbog jedne stvari, a to nije molitvena zajednica.

Vrhunac skenjanosti, stanje potpune odsutnosti sa osećajem praznine. Ekstremna opijenost uma, sa punom pikslom na stolu, spuštenim roletnama i depresivnom muzikom. Ne znaš zašto sve to ali valjda to tako mora. Trenutak kad spuštaš gard u nadi da ćete pregaziti brzi voz. Depresivan si, sjeban i uništen, da li zbog vremena ili nečeg drugog, sada ti nije ni bitno. Jedino što želiš jeste da otvoriš još jedno pivo dok buljiš u tačku na zidu, sagledavajući sve propuste u životu. Mat!

Znak za povratak u (surovu) realnost.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Журка на којој се већина девојака убије од алкохола.

Obicno se najbolja riba u odeljenju zove Nikola.....