Česta pojava po današnjim diskotekama. Oni koji sebe nazivaju DJ-evima, a nesvesni značenja istog. Ono što PM zna da uradi jeste da skine miksovanu pesmu sa neta, i uveče je pusti u kafiću da bi se raja naložila, a već sutra ceo grad zna za tu pesmu kao hit. Takođe, zna da uključi strob da podigne atmosferu, i ima određeni repertoar pesama koje pušta, a repertoar je u narodu znan kao Muzika za punoletsvo(do 23h haus hitovi, zatim Snage mi ponestaje kao prelaz, i onda do kraja večeri,i novi hitovi Sekevikimiki-ja).

Према локалним билбордима, свака жена латиноамеричког имена која дође у "Арену".

Sve ono što ste hteli da vidite a Vukajlija vam nije dala.

Музика коју би сваког јутра у футуристичком затвору, прототипу Шошенка, или Гвантама, или Алкатраза, или Проклете Авлије пуштали најтежим злочинцима и заробљеницима.

Najcesce mrismudsko-filozofsko-dzankerski nastrojen omladinac, koji je EKV otkrio u pubertetu i od tada vazi za najboljeg tumaca svih tekstova Milana Mladenovica. Iako nikada nije upoznao pokojnog Milana, u svakom trenutku razume sta je on hteo da kaze u svakoj svojoj pesmi, pritom isticuci da ga voli vise i od oca i majke.
Zaludjenik EKV-a u najcescem broju slucajeva nikada ne pogodi sustinu pesme o kojoj prica iako je "njegova tetka bila sa Milanom 11 godina u vezi" ili je "njegov stric bio Bojanov cimer na fakultetu". Ipak, to mu ne smeta da se svaki put iznova proserava o skrivenim znacenjima u trecem stihu druge strofe "Sedam dana".
Pokolj nastaje kada naidje na jednako "dobro obavestenog" ljubitelja EKV-a i uz 12 litara Apatinskog piva do dugo u noc ukazuje na pogresno tumacenje kolege.

Ti si “mladja” generacija koja je od nosača zvuka prvo upoznala kasetu...
Kao dete iz radničke porodice, tata ti je u drugoj polovini osamdesetih kupio Iskrin kasetofon crne boje sa ručicom koja se izvlači i uz njega ti doneo kasete Novih Fosila, Bokija Miloševića i Dragane Mirković.
Iako si još uvek dete, prilično si zbunjen tom muzičkom kobinacijom koju ipak moraš prihvatiti jer radio emisije uskoro ne možeš da snimaš, a sve to zahvaljujući jako kvalitetnoj glavi.
Dok si se okrenuo prošle su godine i neuspeli pokušaj vezivanja za Bajagu i Prodavnicu Tajni. Odjednom REVELATION! Tu je Jugoslav Pantelić I ĆAO HM TOP LISTA.
Tvoj ukus ide sigurnim koracima preko Heart i All I Wanna Do Is Make Love To You, Skid Row i Guns n Roses, do Metalike koju si taman svario kad eto ti ga Enter Sandman, pu živote!
Nekako se okreneš Iron Maidenu i Megadethu, dakle uličnim prodavcima nasnimljenih kaseta kad ono vojska!
Ostavio si kući 92 kasete, a kad se vratiš, brat harmonikaš nasnimio na njih Kodića i Kemiša. Ne žališ mnogo jer tu je fakultet i društvo koje te lagano truje sa Violent Femmes, Suede, Presidents of the USA i taman ti krene, kad razočarano shvatiš da su tu od njih neki gej.
Bogami, nije ti svejedno i odmah udariš po protestu 96/97 i Obojenom Programu, DLM, a za one još malo specifičnije Ništa Ali Logopedi.
Fakultet prodje, dodje posao i kafana.

Nekako se dosećaš da si u stvari sve vreme voleo Tomu i gorko plakao kad je umro, a odlaziš na koncerte gospodski, u dvorane ili trgove, na Van Gog i Bregu, eventualno Galiju ako su ti komšije, pa iz poštovanja.

E, tada uhvatiš sebe da prvi put kažeš kako slušaš sve što je dobro, a shvatiš da si u stvari omatoreo i da nemaš pojma šta se to u stvari sluša tih dana.

Ništa ti drugo ne preostaje nego da ubuduće odgovaraš na pitanje "Šta slušaš?" sa tužno-šaljivim izrazom : Od Silvane do Nirvane!

Opis najvećeg broja dela klasične muzike.

Samozvani Deejay, toliko los da ga ne mozes slusati ni posle gajbe piva.

Radnja u pluskvamperfektu. Deluje kao daaaavno svrseno "najproslije" vreme, a ustvari, trajala je do pre 10-ak godina.
Potrebna oprema:
- Radio sa kasetofonom koji ima mogucnost snimanja
- Prazna kaseta BASF ili TDK, a moze i neka stara od roditelja, na kojoj je best of Meri Cetinic, ili epske narodne pesme u izvodjenju guslara Bozidara Boza Djokovog Vujovica, preko kojih ce se presnimiti zeljeni materijal.
- Neka radijska emisija koja ima hit dana, zelje slusalaca ( recimo, Fontana zelja Studija B, hit Radija 202...).

Neizostavan sastojak svih, toliko zeljenih snimljenih pesama su radio dzinglovi, koji idu izmedju refrena i 2.strofe, uglavnom, ili na pocetku pesme, ali za to niko nije mario, svi su uzivali i zabavljali se snimajuci pesme, makar bile skracene po par minuta i protkane hiljadama dzinglova " Polufinale - play off ", ili, "Slusate sada Studio B".
Dzinglovi su mogli da imaju i pozitivan efekat. Recimo, tip privede ribu u gajbu, pusti kasetu sa nasnimljenim ljubavnim baladama sa radija, i u trenutku kad mu nestasna ruka krene ispod njene majice, zacuje se dzingl "Na pravom ste mestu". Izuzetan sinergetski efekat.

Aktivnost daleko manje popularna od diskutovanja (i svađanja) o istoj.

Најпознатија је она по жанровима(1), али постоји и подела по томе шта слушате у зависности од расположења (2). Старије и конзервативне особе имају просту класификацију (3).

Ко је почетком деведесетих био клинац жељан слушања добре музике, није могао себи да приушти луксуз својих родитеља - да купује оригиналне плоче (плеоназам?) у великим количинама и извлачи синглиће из часописа Џубокс, већ је морао да се гребе за неке старе плоче, преслушава их безброј пута пре но што их врати власнику, евентуално их пресними на касету ако уме, или да купи касету свог омиљеног бенда код локалног набављача пиратерије, па је онда бесомучно преслушава у дугим сатима тинејџерске доколице... Преснимавали смо касете и тако умањивали квалитет звука, али је све то имало свој шмек, сваки комад набављене музике је био драгоцен и неописиво драг, без обзира на премотавања, гужвање траке, шумове... Албуми би се гомилали, ми би упорно тражили оне који нам фале, а тренутак њиховог проналажења би био тренутак највеће радости. Онда бисмо их опет до бесвести преслушавали и тако у недоглед...
Онда су изненада дошли дигитални формати, опет смо се радовали томе што можемо да размењујемо нашу стару музику у новом руху, без шуштања траке и пуцкетања плоче.

А данас клинци из столице за сат времена скину све оно што смо ми морали понекад месецима да јуримо по пијацама, пролазима, СКЦ берзама и осталим сумњивим местима...

veciti odgovor starijeg brata na radoznala i cesta pitanja mladjeg...

Svakodnevna pojava. Svaki put kada vas obuzme dokolica, nemir izazvan lošim mislima, kada postajemo paranoični usled problema koji iskaču na površinu, desi se upravo to!
Aleluja!
Kako se pre nekoliko sekundi nisam toga setio, već sam skratio svoj život za ko zna koliko, grcajući u lošim mislima. Muzika! I svaki put iznova i iznova. Isti osećaj otkrića omiljene melodije.

Некада је представљало дане вежбања да би се одсвирао део омиљене песме.
Сада секунде преузимања исте са интернета.

Потпуно другачији ентитет од правог DJа недостојан ова два слова титуле коју је сам себи доделио. Еквивалент гитаристи на Пинку. Обично почиње да се бави овим хобијем из љубави према музици, међутим пре или касније ту љубав надјачава љубав према новцу, што води ка занемаривању својих принципа и бежања у другу крајност. О техници да не говоримо.

Главни кривац због кога је овај хоби посебно омражен у Србији и код неупућених етикетиран као ствар коју свако са рукама може радити, због кога се стидиш да кажеш да си DJ јер не желиш да те сврставају у исти кош са дотичним.

А онда скапираш да он прима 200 евра за вече у дискотеци а прави клабинг умире и прави DJеви полако одустају и повлаче се, пукне ти и одселиш се! Србијо мајко!

Kad kafanska pevaljka ima više jebača istovremeno.

Веома често себе називају и Ди Џејовима... мада су далеко од тога.
Можете их срести у кафићима и клубовима како пуштају музику или чак на тинејџерским рођенданима, уз себе носе и УСБ стик на коме имају хрпу народне музике.
Ретко ко од њих уме да микса музику или чак да направи властити ремикс.

Пуштач музике може да буде било ко, у узрасту од 7 до 107 година...

Konačni i nepobitni dokaz da teorija zavere protiv srpskog roda zaista postoji, i da su sile sa zapada i istoka ozbiljno rešile da nas za sva vremena istrebe sa kugle zemaljske, i tako uklone najveću prepreku na putu ostvarenja njihovih nečastivih planova - naš vrli i hrabri narod. Tamo gde su zakazale invazije, pokoravanja, danak u krvi, nabijanja na kolac, dva svetska rata, bombardovanja osiromašenim rudama, oštra propaganda..Odgovor je našla tehnologija. Pošto su zlikovci iz senke shvatili da smo otporni na mučenja, glad, žedj, dvadeset godina besparice..Rešili su da nas upropaste tako što će nam u ruke dati oružje za masovno unuištenje, bez uputstva za pravilno korišćenje istog.

E pa pička mu materina! Televizor, i internet i da vam oprostim, ali mobilnu telefoniju!? Nikada! Preživljavalo se nekako u podzemlju, duhovne krize nekolicina je uspevala da pregura uz knjigu, napolju, odbijajući gledanje reality govana, nedeljnih popodneva i prepodneva, čak smo odoleli i fejsbukmanijačenju. Gledanje klipa kako lik seda na čašu i konj jebe raspalu kretenku je bilo iskušenje veće od ostalih, no i to se dalo iskulirati..

Ali kada ste u promet pustili mobilne telefone na kojima muzika može da se sluša bez slušalica, prevršili ste svaku meru! Da, da, pogodili ste - oružje masovnog uništenja srpskog naroda su upravo ono seljačko, prosto, jeftino i zatucano u nama, što se prenosi s kolena na koleno već generacijama, a nasledili smo od pra - Srbina, Adama.

Tako su Japanci, u korelaciji sa Amerikancima, Nemcima, Austrijancima, Kinezima, Novim Zelandom, Kanadom, Alžirom, Engleskom, Francuskom i Zelenortskim Ostrvima, osmislili akcuiju uništavanja muzičke scene Balkana bezukusom, a nakon toga smo dobili modernu mobil - tehnologiju, da vidimo šta nam je sa njom činiti. Sveprisutni su! Strani špijuni, plaćenici i agresori, uzurpatori duševnog mira, srednjoškolske ćurke iz bogatijih kuća, šabanija koja je uvaljala drogu za nokiu, šabanija koja je nokiu zaradila prodajoma krompira i paprika, matora Ciganka kojoj je sin iz Beč poslao čudo tehnike da slušanje Nina i Safeta Sušića podeli sa vascelim svetom..Deca bogatih tata iz trećeg razreda osnovne škole..Svi oni misle da je kul da baš svi slušaju ono što se njima dopada, i da to čuje apsolutno ceo gradski autobus, pijaca, trg, ulica, kafić..

Postoje razni modeli razglasno - slušačkog ponašanja:

KUL SAM BAŠ - tip, obično mladja populacija, urbanog karaktera i ruralnog vaspitanja, hoćni da istraju u nameri globalizacije muzičkim bezukusom. Obično slušaju rihanu, gagu, djusa, zvuke plodne oranice ovdašnje estrade ili silikonski melos.

BOLI ME KURAC PIČKA VAM MATERINA - tip, uglavnom matori svet, gastarbajterske majke i sinovi, naloženi na čergarske i dibidus treš zvuke koji dopiru iz već krčećeg zvučnika čudne sprave. Ne umeju da ispišu poruku, no to ih ne sprečava da napune telefon sa 4 gigabajta ušne paganije koju im je ubudžio jedini momak iz selo koji prebacuje muziku iz one velike plastične kutije koja ima i ekran na kom se vide deca iz tudjine i sa njima se priča ne zna se kako. Preko kabla valda.

DIKA DEDINA - tip, redja populacija koja naglas pušta unuka kako recituje Petliću pevaču ili Za rodjendan rešio moj tata. Tako se ostatku sveta stavlja do znanja da je familija koja poseduje razglasnimobilni plodna i ostavlja potomstvo koje će povući na mušku stranu familije zna se.

Deca slušaju cecu ili šta je već popularno u odeljenju, ili se slušalo na jednodnevnoj ekskurziji u autobusu, kada se osećivao Arandjelovac.

Decu poštedite. Ostale, stare, mlade, stare i slabe ili kockaste i ćelave, onesposobiti a potom dokrajčiti - rukama, nogama, hladnim oružjem, vatrenim oružjem, bacačem plamena, gaženjem kolima, bacanjem sa mosta. Previše ih je, sad je kasno za bežanje - nema više gde da se pobegne.

Najčešće klinac sa elektronskom spravicom najnovije generacije (MP5), sa ili bez slušalica (efekat na okolinu je isti), koji želi da podeli svoje uživanje u tzv. muzici sa saputnicima u autobusu ili sa okolnim ljudima.