Izraz, koji se upotrebljava isključivo kada nekoga napraviš budalom, ali na suptilan način.

dokaz da se reci ne krecu pravolinijski - jer da se krecu naisle bi na mozak

Ironično rečeno za ženu koja previši veliča i štiti svoje dete.

To je ono što govorimo 1000 puta dnevno svim ljudima koje poznajemo kada god se dotaknemo zanimljivih tema, jer sve što je zanimljivo, nalazi se na jutjubu. Tu mantru 21. veka uporno ponavljamo jedni drugima, svesni da su onom kome je mantra namenjena već 100 puta tog dana rekli šta da ukuca na jutjubu, a ako ima sreće, setiće se da pogleda jedan od tih klipova.

Skupovi koji sve više liče na sahrane. Govornici govore i ne kažu ama baš ništa, niko ne sluša, neki spavaju, svi su razočarani i liče na biljke u saksiji ..... sve dok ne dođe vreme za koktel.

Rečenica se koristi kada neka osoba preuveličava nečije postupke ili izjave. Sam nabudži priču i takvu širi dalje.

Neobjašnjiva pojava na ulicama našeg grada u vreme najvećih vrućina, kad se svako kršteno biće snebiva da ode i na obaveznu destinaciju u vidu posla/faxa/kladionice/kod ribe. Naši dragi sugradjani sa prosekom godina 110 u to doba nalaze za shodno da šetaju ulicama kao da je napolju najlepše vreme ikada, a oni u cvetu mladosti. Naravno, preko 90% poziva hitnoj pomoći je zbog padanja u nesvest upravo ove grupe ljudi. Ni oni sami ne znaju zašto su izašli, ali eto, tu su. Njihovoj sreći nema kraja ako do destinacije na koju su se namerili moraju da koriste gradski prevoz, u kome je temperatura 20-25 stepeni veća nego napolju

Spuštalica za gospođu koja se žali na visoke cene.

Majkl Kolins je baja koji je morao da čuva spejs-šatl od vanzemaljaca dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin šepurili i zabadali američku zastavu po Mesecu. Zato Kolinsa više ne pominju ni nastavnici geografije dok za ovu drugu dvojicu zna svaki pristojniji vrabac. Upoređivanje sa Kolinsom govori da je dotični neupečatljiviji od driblinga Marka Pantelića i glume u seriji Ally McBeal, te da ga ne pamti ni devojka kojoj je skinuo mrak.

Teorija koju žena pokušava da proda mužu koji je preko leta bio odsutan od kuće..najčešće na službenom putu ili na baušteli..uglavnom na baušteli.

Ако не будеш добар/добра, даћу те циганима.

Znak da su ljudi koji prelaze ulicu uočili pandura u blizini. Nešto kao lavica i krdo bizona : lavica pomno posmatra i vreba, a krdo se drži zajedno i na oprezu.

Odgovor onoga koji je upravo podrignuo na prekorne poglede ljudi koji su u istoj prostoriji ili prevoznom sredstvu.

Kafa ponuđena u gostima, koja je toliko odvratna da samo čekate da se domaćica na trenutak okrene, pa dok ne gleda da je na brzinu sunete u saksiju pored vas. To što će biljka u saksiji smesta da se osuši i svisne, u tom trenutku odjednom ne smeta ni najvećem ljubitelju botanike.

Statusni simbol domaćina u kući.
Nekada je to bilo žezlo na dvoru, sada je to daljinski.
Domaćin kuće drži daljinski, i na molbu ostalih članova promeni kanal, ili
sam besomučno menja kanale, a na molbu ostalih članova usporava menjanje kanala.

Bolje imati neke koristi od ovog prvog, bar donosi neke pare u kuću pa i pređeš preko toga, nego imati mlatikurčinu koji ceo dan visi na propalom sajtu.

Od svih jebenih predmeta: hemija: uvek sam najgori bio i ništa i dalje ne znam ko balvan. Ama ništa, ič, ništa, sve mi se vrzma nešto Avokadov broj, Mendeljejev, uranijum al osim te šarene table na hameru drvenim bojicima našarane ništa dalje. U osnovnoj ništa, u gimnaziji ništa: sveska mi imala tri lista i sva tri išarana klejmorima i silver halebard plus tri na sporost, zalutalost i neku glupavu buntovnost: Periću ajd prošetaj malo napolje umij se razbudi se čoveče. Jedne godine čak celo polugođe nisam odgovarao, ni ništa, i tako sam i prošo ni sam ne znam kako neocenjen na kraju neka trojka niotkuda volšebna i dalje sanjam da treba da odgovaram jebenu hemiju zovem ujutru druga: dal će da pita danas on kaže some idi na biro da te ne odjave đubrad birokratska. Čak sam bio i zadnji u onoj nekoj svesci rasejane profesorke a ne prezivam se na Š. I tako šta da kažem na mesto te hemije je jedna rupa progorela od esencije neke za zimnicu na stolu u kabinetu i jebeni natrijum siv neki prašak, štangle, šta znam, bajadere, rafaelo. Prozove me na tablu ja odćutim svoje, samo čekam da prođe, u glavi svira hoću da budem lančić na tvome belom vratu i tako i sad evo oćete hemiju od tolkih predela zlatnih tolikih predmeta istorija geografija jednom ušla profesorka a ja se zadesio iza neke karte sveta i odstajao lepo tu celi čas nagađao konture afrike gledane s druge strane: muzika iz opstanka i DAKTARI DAKTARI!

Hemijski marginalac običan ishlapeli sam praškasti pandemonijum Pa, atomski bez broja, ulica Braće molekula, ulaz iz Bašte pepela u boci nekoj zaboravljenoj u vitrini poklonjenoj od Austrougarske u okviru ratne reparacije.

Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.

Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.

Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).

Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju...
Voli Ruse, Grke, kuma...
Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.

*(Fridrih Niče - Nadčovek)

Situacija kad neko ne daje znakove života isključivo zato što je upravo udaren od strane vozila koje se kretalo velikom brzinom.

S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.